Karamehmedović voli da ustaje rano.
Šta god radio prethodne noći, njegov imperativ je ustati rano, uhvatiti jutro i tišinu koju nam ono donosi i uživati u njoj, natenane ispijajući neki topli napitak, kafu ili čaj, čija ga isparenja iznose visoko iznad Zemljine površine i bacaju u oblak sa kog on može na miru da posmatra kako nam budućnost prilazi, kroz slavinu se pretače u ogromni lavabo sadšnjice gde se kovitla , meša, uzburkava, smiruje da bi prošla kroz rešetku zauvek u nepovratnu prošlost.
Nemoćan da bilo šta učini, posmatra taj nemilosrdni proces i shvata da je i on deo te radnje zvane Prelivanje.

Otrgnuti se iz toka ili se prepustiti matici...