Nakon više od mesec dana izbivanja iz rodnog grada, došao sam na par dana preko vikenda da obiđem svoje, sredim neke zaostale stvari kojih se vremenom nakupilo, a usput sam se i video posle dosta vremena sa svojim drugarima.
Nisam ni slutio da mi sve to toliko fali. Sivilo malog grada koje me je ranije hvatalo za gušu i davilo žestoko, po prvi put otkako sam otišao iz njega prijalo mi je i osetio sam radost i toplinu kakvu mi "velegrad" nikada neće moći pružiti, a iskreno, svu gorčinu koju sam pokupio vremenom u njemu čini to pomalo i nemogućom misijom. Jurio sam kao blesav sve dok nisam ugledao tablu sa imenom mog grada. Muzika u kolima dolivala je euforiju svakom novom pesmom i pređenim kilometrom, gradirajući mi emocije do potpune euforije.
Bezvoljnost i nervozu kao da sam ostavio tamo onog trenutka kada sam okrenuo ključ u kontakt bravi moje "jurilice" . Prvi urlik motora odavao je ushićenje i nestrpljivot svakog ventila. Verujem ja da je i "jurilica" bila presrećna što će posle više od mesec dana osetiti milovanje dobro poznatih četaka u praonici, biti isfenirana do detalja i dobiti i manikir i pedikir felnica. Pa onda kozmetički tretman voskom... ma nije ni čudo da se odazivala tako lagano svakom pritisku papučice gasa. I stigoh ja tako....
Onda dogovori i pregovori oko toga gde večeras... izbor nije velik, ali uostalom ni mi nismo nešto probirljivi. Dogovor je pao! Staro, dobro poznato mesto sa dušom - ex prodavnica jednog mog drugara, već dugo naše stecište i beg od svakodnevice. Mesto gde su se vodile i danas se vode veoma ozbiljne debate o svakojakim temama, protkane smehom do suza i naravno zalivanjem posle svake izrečene. Kako mi je samo sve to falilo...... te večeri konačno nisam bio stranac među poznatima, a osećaj da sam "pao s Marsa" koji me prati već dosta dugo pretopio se u nešto neopisivo - totalnu suprotnost svemu što je uticalo na moju metamorfozu otkako se odselih. Verujte mi, svega je tu bilo..... ali ljubomorno ja to sada čuvam da mi što duže potraje zaliha jer oskudacija je i ko zna kada ću ponovo u nabavku.
Kada sam kod kuće uglavnom me mrzi da rasklapam kauč i jedva zaspim na njemu, spavam loše i budim se ukočen, ali to veče sam zaspao kao bebica i ustao čio i odmoran kao da sam spavao na ekstra udobnom francuskom ležaju.
Novi dan, suncem obasjan..... pa ovo kao da je neko proleće preskočio i odmah prekopčao prekidač na leto. Čitav dan sam proveo lunjajući, po sto puta se vraćajući na ista mesta, obilazeći ih svim čulima da slučajno nešto ne ispustim, da mi ne promakne.... i malog anđela sestrinog sam ugnjavio.... uželelo se i dete mene pa smo čitav dan proveli zajedno, a čik samo da je neko hteo da nas razdvoji - e taj se ne bi dobro proveo!
I naravno da mi je sve to tako proletelo kao u dahu. Došla je i nedelja... vreme je povratku u "velegrad". Tom krvopiji, energetskoj pijavici.... sve nešto razmišljam.... pa otkako sam se vratio i vreme se proružnilo. Sve se pitam da li mi se čini da tu ima neke veze ili zaista tu nešto postoji. Opcija da sam umislio ne dolazi u obzir dok mi neko ne prezentuje veoma ubedljive argumente da jeste tako.
Hmmmm...... zanimljivo da čak ni ista muzika ne deluje euforično dok svi oko tebe nervozno trube u gradskoj vrevi. Svi se nekuda žure, previše.... usiljen tempo koji ostavlja bez duše.
Sve me to previše nervira i rešio sam da krenem "Peške-trans" na posao, ali dosadna kiša mi ne daje da pretočim svoj plan u delo. Nema veze i njeno će odkišiti, a onda sluškice u uši, mjuz na max i korak po korak... Festina lente (potrudite se za prevod).
I dalje ja tragam za onim nečim ili nekim jer ovo je samo privremen lek mojoj duši, koju nadam se da još uvek imam. Ma u stvari, znam ja da je imam, nego se plašim da se možda suviše iskvarila ovakvim životom. No, videćemo to kod Sv. Petra jednoga dana i neću baš nešto da jurim za tim saznanjem.
Koji paradoks.... privodim ovaj tekst kraju uz pesmu "Prince of darkness".... zabrinjava zar ne?
Nisam ni slutio da mi sve to toliko fali. Sivilo malog grada koje me je ranije hvatalo za gušu i davilo žestoko, po prvi put otkako sam otišao iz njega prijalo mi je i osetio sam radost i toplinu kakvu mi "velegrad" nikada neće moći pružiti, a iskreno, svu gorčinu koju sam pokupio vremenom u njemu čini to pomalo i nemogućom misijom. Jurio sam kao blesav sve dok nisam ugledao tablu sa imenom mog grada. Muzika u kolima dolivala je euforiju svakom novom pesmom i pređenim kilometrom, gradirajući mi emocije do potpune euforije.
Bezvoljnost i nervozu kao da sam ostavio tamo onog trenutka kada sam okrenuo ključ u kontakt bravi moje "jurilice" . Prvi urlik motora odavao je ushićenje i nestrpljivot svakog ventila. Verujem ja da je i "jurilica" bila presrećna što će posle više od mesec dana osetiti milovanje dobro poznatih četaka u praonici, biti isfenirana do detalja i dobiti i manikir i pedikir felnica. Pa onda kozmetički tretman voskom... ma nije ni čudo da se odazivala tako lagano svakom pritisku papučice gasa. I stigoh ja tako....
Onda dogovori i pregovori oko toga gde večeras... izbor nije velik, ali uostalom ni mi nismo nešto probirljivi. Dogovor je pao! Staro, dobro poznato mesto sa dušom - ex prodavnica jednog mog drugara, već dugo naše stecište i beg od svakodnevice. Mesto gde su se vodile i danas se vode veoma ozbiljne debate o svakojakim temama, protkane smehom do suza i naravno zalivanjem posle svake izrečene. Kako mi je samo sve to falilo...... te večeri konačno nisam bio stranac među poznatima, a osećaj da sam "pao s Marsa" koji me prati već dosta dugo pretopio se u nešto neopisivo - totalnu suprotnost svemu što je uticalo na moju metamorfozu otkako se odselih. Verujte mi, svega je tu bilo..... ali ljubomorno ja to sada čuvam da mi što duže potraje zaliha jer oskudacija je i ko zna kada ću ponovo u nabavku.
Kada sam kod kuće uglavnom me mrzi da rasklapam kauč i jedva zaspim na njemu, spavam loše i budim se ukočen, ali to veče sam zaspao kao bebica i ustao čio i odmoran kao da sam spavao na ekstra udobnom francuskom ležaju.
Novi dan, suncem obasjan..... pa ovo kao da je neko proleće preskočio i odmah prekopčao prekidač na leto. Čitav dan sam proveo lunjajući, po sto puta se vraćajući na ista mesta, obilazeći ih svim čulima da slučajno nešto ne ispustim, da mi ne promakne.... i malog anđela sestrinog sam ugnjavio.... uželelo se i dete mene pa smo čitav dan proveli zajedno, a čik samo da je neko hteo da nas razdvoji - e taj se ne bi dobro proveo!
I naravno da mi je sve to tako proletelo kao u dahu. Došla je i nedelja... vreme je povratku u "velegrad". Tom krvopiji, energetskoj pijavici.... sve nešto razmišljam.... pa otkako sam se vratio i vreme se proružnilo. Sve se pitam da li mi se čini da tu ima neke veze ili zaista tu nešto postoji. Opcija da sam umislio ne dolazi u obzir dok mi neko ne prezentuje veoma ubedljive argumente da jeste tako.
Hmmmm...... zanimljivo da čak ni ista muzika ne deluje euforično dok svi oko tebe nervozno trube u gradskoj vrevi. Svi se nekuda žure, previše.... usiljen tempo koji ostavlja bez duše.
Sve me to previše nervira i rešio sam da krenem "Peške-trans" na posao, ali dosadna kiša mi ne daje da pretočim svoj plan u delo. Nema veze i njeno će odkišiti, a onda sluškice u uši, mjuz na max i korak po korak... Festina lente (potrudite se za prevod).
I dalje ja tragam za onim nečim ili nekim jer ovo je samo privremen lek mojoj duši, koju nadam se da još uvek imam. Ma u stvari, znam ja da je imam, nego se plašim da se možda suviše iskvarila ovakvim životom. No, videćemo to kod Sv. Petra jednoga dana i neću baš nešto da jurim za tim saznanjem.
Koji paradoks.... privodim ovaj tekst kraju uz pesmu "Prince of darkness".... zabrinjava zar ne?
Pošalji komentar
Komentari:E bas mi je drago sto ti je bilo lepo kod tvojih i u tvom gradicu. Znas treba cesce da ides tamo ako mozes i tekstovi ce ti biti lepsi-veseliji 
Poslao
mnjradovic
u 21h19, 14/4/2009 | Link | |
Vidis, ja bas mislim da su mi tekstovi jaci kada se mracni oblak nalazi iznad moje glave.... ali tada nisam bolja osoba.... mozda naci nesto izmedju.... vas konacan odgovor je?
Izmenio DrNickRiviera dana 14/4/2009 u 21h41
Izmenio DrNickRiviera dana 14/4/2009 u 21h41
Poslao
DrNickRiviera
u 21h39, 14/4/2009 | Link | |
Konacan i tacan odgovor je da maknes bre taj mracni oblak!
Poslao
mnjradovic
u 21h43, 14/4/2009 | Link | |
Bih ja ovoga momenta samo kada bih znao kako to da ucinim! Postoji li neki cudesni eliksir? Nemoj da si cicija, udeli malo.
Poslao
DrNickRiviera
u 21h53, 14/4/2009 | Link | |