Pozitivno mislish...to je dobro ))
Sve je samo neko novo iskustvo, iskushenje...
Srecno!

Večiti, nepopravljivi optimista i to me drži u ovakvim trenucima.
Neka...
Učionio sam plemenito delo.
Bila je željna ljubavi.
Sada zna kako je kada plačeš zato što voliš, i kako treptiš kada znaš da si obožavan.
Jedna drugarica, iskrena drugarica mi je rekla:
" Treba da si ponosan, jer si iskreno voleo i jer si dao ljubav iskreno i do kraja. To ne može svako.".

Au Danilovicu propao si nacisto, posto si patetican. Poco si da ko jesa meris kolko si dao, kolko primio, jednostavno nije ti se dalo, idemo dalje, nisi njen broj, ti si eto covek koji nosi svoj bol kao medalju, u nove radne pobede, osvajanje zenskih srca, sad si objavio da si slobodan malo nacet, i kilav, bolje ostavljen nego star, a zena, bice, bice sinovce ne brigaj, ljubavi se nikad neces napiti niti zasititi, a neces biti neko ko ce skakati s mosta il pucati u prazno... nema vajde plakati i oplakivati mrtvu ljubav. To je kao plakanje nad praznim grobom, cekas da i sam budes pokopan. Zaj. radnju i vozi, razguli i ne tuli...

Hvala na savetima, ali očito nisi ušao u "dubinu"...
Sve što si ti rekao, i ja sam rekao....
Da boli-- boli.... nije patetika već istina.... ali kao što rekoh- navikao sam...
I ne dajem ja ovde ništa na znanje, ne lomim srca, ne osvajam.... mene osvoje...
Jednostavno napisao sam bez cenzure neke stvari koje sam mogao i da prećutim, ali boli me uvo..
Hteo sam da ona ovo vidi, a videće...
Zna ona ko sam ja.
Zna ona šta je uradila.
I, kao što rekoh - idemo dalje...
Ja za ljubav nisam molio - mene jesu - i davao sam uvek...
A svako svoj put bira.
Svako je svoga tela gospodar (skoro)...
Neko će se kajati...
Whatever...