Dodjem na blogoye da se odmorim, da pročitam nešto zanimljivo, da se oraspoložim, da se nasmejem - ali avaj.

NA BLOGOYU GROB DO GROBA..

Na naslovnoj strani groblje.

Na naslovnoj strani naricanje i narikače.

Na naslovnoj malo niže - crveni krst.

Na naslovnoj tužne i setne slike, koje me asociraju na film DAY AFTER.

Pogledam levo postove, onaj opet plače.

Udjem da vidim zašto plače, ono curi mu krv, slomljeno srce, umire, raspada se, pati, crkava i pomislim "Pa umri već jednom nemoj u trista postova umirati".

Da zlo bude veće, gomila komentara gde i drugi plaču,i kažu "WOW SUPER divan si pesnik".

Plače on, plaču komentatori, umire al nikako da izbaci to malo duše...

Ajd dobro idem dalje.

Odem na drugi post ono Krv na sve strane, srce krvari, potoci, beznadje, samoubistvo, smrt, katastrofa.

I tu komentari :"wow super- dirljivo".

Ajd idem dalje već "SUPER RASPOLOŽEN", ono tema NAPUŠTENA DECA.......

Idem dalje - neko umro, malo dalje - dete se usvaja, malo dalje - depresija , nesanica, tuga...

Gde god okreneš:Smrt, Krv, Plač, Tuga, Čemer, Jad, Beda, Mizerija...

Odem na neki post, onaj ladno psuje popove i crkvu. Pa ajd rekli mi to je sloboda govora.

Odem dalje onaj kaže - POBEDIĆE ISLAM.

Pomislih da sam ja psovao hodže i fratre, bio bih banovan brže nego pre......

POMISLIM NA TREN DA SE NALAZIM NA SAJTU ONE ŠIFRIRANE TELEVIZIJE ČIJI NAZIV JAKO LIČI NA BOMBARDER B-52.

Išao sam tamo naravno.

Tamo se krst ladno gazi.

Tamo su naši episkopi i patrijarh uzroci svih zala, jahači apokalipse i tome slično.

Tamo sam ladno video kako noga gazi pravoslavn krst.

Kad sam to prokomentarisao tamo, rekoše mi: Pa čuj , to je sloboda mišljenja.
Pitao sam naravno može li neko da razmišlja a da ne vredja moja verska osećanja.

Naravno da nisam dobio dobar odgovor, jer tamo što si veći Anti Srbin, Anti Pravoslavac, to ti je veći rejting, to imaš više postova, to si veća faca, to si više IN...

DAKLE, NA MOMENTE POMISLIM DA SAM NA TOM SAJTU......

ŠTA JE OVO LJUDI????????

JEL OVO BLOGOYE POSTAO - TUGOYE???

JEL OVO BLOGOYE POSTAO - PATETIKOYE???

JEL OVO BLOGOYE POSTAO - PLAČIPIČKOYE???

JEL OVO BLOGOYE POSTAO - DEPRESIVOYE???

Neke osobe, kao i ja smo pokušale da unesemo novine ovde.
Da svesno preusmerimo teme na vedrinu, raspoloženje, zezanje..
Bilo je na kratko veselih postova, erotike, seksa, zanimljivih stvari...

Sada je sve to potonulo u Tešku patetiku i sivilo.

Oni dobri postovi prepametnih devojčica, ne mogu da dodju do izražaja, jer su samo izuzetak.

Ko imalo zna o ljudskoj psihi.
Ko je imalo čitao o psihologiji.
Ko je imalo čitao bilo šta.
Taj zna da - osobe koje šire negativnu energiju treba izbegavati.

Taj zna da se treba družiti samo sa osobama koje su vedre i koje misle na budućnost.

Taj zna da osobe koje samo kukaju nad svojom tužnom sudbinom , treba zaobilaziti.

Svako ima svoju tugu i bol.

Svako ima problema.

Niko ne živi savršeno.

PA ŠTA BI BILO I NA ŠTA BI SVET LIČIO KAD BI SAD SVI POČELI DA PLAČEMO NAD SVOJIM SUDBINAMA????

WHATEVER.

DA MI SVE IZGLEDA JOŠ BEDNIJE I PATETIČNIJE, OBJAVIO SAM POST U KOM SE NALAZI APEL ZA POMOĆ KOJI BAREM MENI IZGLEDA VERODOSTOJAN..

KOLIKO SE SEĆAM: NI JEDAN KOMENTAR NIJE OSTAVLJEN...................

PA BEDNICI JEL TO NIJE DOVOLJNO PATETIČNO NI DA SE PROKOMENTARIŠE?

DETE JE BOLESNO, DETE PATI, DETE NE ZNA ŠTA JE ŽIVOT, I TO PRAVO DETE, NE DETE IZ VAŠE FIKCIJE........

OVO DETE NIJE ZAVREDILO KOMENTAR?????

POGLEDAJTE SE U OGLEDALO SVAKO PONAOSOB.

POMISLITE NA TO DETE KAD GOD DATE POST NEKOM KOJI PLAČE I UMIRE U DVESTA POSTOVA.

EVO VAM NA KRAJU PESMA NARODNA, KOJA JE NAPISANA NAKON ISTINITOG DOGADJAJA.

NAKON MASAKRA NAD SRBIMA OD STRANE USTAŠA.

OVO NIJE PATETIKA VEĆ ISTINA, KAO I ONO DETE KOJE NIJE ZAVREDILO NI VAŠ KOMENTAR.

POGLEDAJTE SE U OGLEDALO I NEK VAM RUKA ZADRHTI KADA PAĆENICIMA DATE KOMENTAR, A O ONOM DETETU NISTE NAPISALI NIŠTA....

Na Kordunu grob do groba
(Narodna pesma)

Na Kordunu grob do groba,
traži majka sina svoga.
Našla ga je, na grob klekla
i ovako sinu rekla:
"O, moj sine, radost moja,
gdje počiva mladost tvoja?"
Otac plače, majka cvili:
"otvori se, grobe mili".
Grobac se je otvorio,
sin je majci govorio:
"Ne plač' mila majko moja,
teška mi je suza tvoja.
Teža mi je suza tvoja,
nego crna zemlja moja.
Idi, majko, javi rodu,
da sam pao za slobodu.
Kaži, majko, kaži rodu,
da se bori za slobodu.
Hajde, majko, domu svome,
ne dolazi grobu mome".