Neki dan sam se čuo telefonom sa drugom iz osnovne škole. Nazvao sam ga nekim drugim povodom, ali se priča raširila i jednog momenta me je pitao da li može moj broj da da jednoj našoj školskoj drugarici iz osnovne škole.
Pitah ga zašto?
On mi odgovori da će ove godine biti okupljanje naše generacije, a da je ona zadužena za organizaciju i bla bla...
Ja mu rekoh naravno da može da da, ali na njegovo pitanje: " Da li ću doći na okupljanje", rekao sam : " Čisto sumnjam".
Ni na ranija okupljanja nisam išao sa drugovima iz osnovne škole, a i što bih sada.
Naveo sam mu nekoliko razloga koji mi odmah padoše na pamet.
Prvo.
Većina mojih drugova piju i puše.... ja se tim porocima ne bavim.
Drugo.
Sa nekima se nikada nisam čuo još od osnovne škole. Nikada reč nisam progovorio. I šta ja imam sad sa njima da ćaskam?
Mogao bih, ali nije to ono što mene ispunjava i gde ja vidim sebe kako se lepo provodim.
Treće.
Sećam se na primer devojčica koje su tada mislile da su NEŠTO pa su se Zaboga tako i ponašale. Imale su kao simpatije iz starijih razreda, a nas iz razreda su tretirale kao nedostojne sebe...
Danas, kada pobrojim te devojčice, sada žene ili devojke, vidim da su se "puvale" bez pokrića.
Ni jedna se nije udala za princa na belom konju.
Ni jedna nije postala princeza na zrnu graška.
Ni jedna ništa naročito nije ni postigla.
Propali brakovi.
Propale veze.
Loši brakovi bez ljubavi.
Valjda je to Božja ili Kosmička pravda - nemam pojma.
Sve u svemu kažem ja njemu: " Čoveče, ja sa nekim likovima nisam reč progovorio još od osnovne škole.
Čak sam neke i vidjao u gradu i nisam se javljao".
Imao sam svoj ponos i dobro sam zapamtio oholost tih "lepotica", a danas samo isfrustriranih ženskih persona.
Iz osnovne škole imam i dan danas nekoliko dobrih i iskrenih prijatelja i to mi je dovoljno.
Kada želim da se sa njima vidim, onda se i vidim, a da ja tamo na "Godišnjici" sedim uz muziku , i da glumim da me nešto zanima šta je ko od njih postigao do sada u životu-- NEMAM SITNO....
Za većinu znam ko su i šta su i to mi je dovoljno.
U principu ne volim isforsirane stvari.
Stvari koje se dešavaju "zato što tako treba".
Ma boli me ćošak za osobe koje takodje boli ćošak za mene.
Mene interesuje onaj koga ja interesujem.
Mene zanima onaj ko se za mene zanima.
Zanima me moja devojka koju beskrajno volim.
Zanima me posao tj. poslovi koje radim i koje obožavam.
Zanima me kakavu mi poslovnu ponudu nudi drugar koji je na visokoj funkciji u jednoj stranci.
Zanima me kada će mi brat poslati ono, za čega sam mu u subotu poslao novac.
Zanima me šta će mi reći novi urednik prilikom našeg prvog razgovora...
JEBE MI SE ZA NEBITNE LIKOVE KOJIMA NI JA NISAM BITAN.
A sve će leći na svoje mesto i videće se
: KO JE KO U SRBIJI;)
Pitah ga zašto?
On mi odgovori da će ove godine biti okupljanje naše generacije, a da je ona zadužena za organizaciju i bla bla...
Ja mu rekoh naravno da može da da, ali na njegovo pitanje: " Da li ću doći na okupljanje", rekao sam : " Čisto sumnjam".
Ni na ranija okupljanja nisam išao sa drugovima iz osnovne škole, a i što bih sada.
Naveo sam mu nekoliko razloga koji mi odmah padoše na pamet.
Prvo.
Većina mojih drugova piju i puše.... ja se tim porocima ne bavim.
Drugo.
Sa nekima se nikada nisam čuo još od osnovne škole. Nikada reč nisam progovorio. I šta ja imam sad sa njima da ćaskam?
Mogao bih, ali nije to ono što mene ispunjava i gde ja vidim sebe kako se lepo provodim.
Treće.
Sećam se na primer devojčica koje su tada mislile da su NEŠTO pa su se Zaboga tako i ponašale. Imale su kao simpatije iz starijih razreda, a nas iz razreda su tretirale kao nedostojne sebe...
Danas, kada pobrojim te devojčice, sada žene ili devojke, vidim da su se "puvale" bez pokrića.
Ni jedna se nije udala za princa na belom konju.
Ni jedna nije postala princeza na zrnu graška.
Ni jedna ništa naročito nije ni postigla.
Propali brakovi.
Propale veze.
Loši brakovi bez ljubavi.
Valjda je to Božja ili Kosmička pravda - nemam pojma.
Sve u svemu kažem ja njemu: " Čoveče, ja sa nekim likovima nisam reč progovorio još od osnovne škole.
Čak sam neke i vidjao u gradu i nisam se javljao".
Imao sam svoj ponos i dobro sam zapamtio oholost tih "lepotica", a danas samo isfrustriranih ženskih persona.
Iz osnovne škole imam i dan danas nekoliko dobrih i iskrenih prijatelja i to mi je dovoljno.
Kada želim da se sa njima vidim, onda se i vidim, a da ja tamo na "Godišnjici" sedim uz muziku , i da glumim da me nešto zanima šta je ko od njih postigao do sada u životu-- NEMAM SITNO....
Za većinu znam ko su i šta su i to mi je dovoljno.
U principu ne volim isforsirane stvari.
Stvari koje se dešavaju "zato što tako treba".
Ma boli me ćošak za osobe koje takodje boli ćošak za mene.
Mene interesuje onaj koga ja interesujem.
Mene zanima onaj ko se za mene zanima.
Zanima me moja devojka koju beskrajno volim.
Zanima me posao tj. poslovi koje radim i koje obožavam.
Zanima me kakavu mi poslovnu ponudu nudi drugar koji je na visokoj funkciji u jednoj stranci.
Zanima me kada će mi brat poslati ono, za čega sam mu u subotu poslao novac.
Zanima me šta će mi reći novi urednik prilikom našeg prvog razgovora...
JEBE MI SE ZA NEBITNE LIKOVE KOJIMA NI JA NISAM BITAN.
A sve će leći na svoje mesto i videće se
: KO JE KO U SRBIJI;)