Poglavičin post me ponukao da vam ispričam jednu potresnu priču, istinit dogadjaj naravno.
Elem.
U jednoj firmi gde sam ja ranije radio više poslova,
(Bio sam knjigovodja, informatičar, radnik na obezbedjenju sa sve oružjem zaduženim) desilo se sledeće.
Nekoliko kerova lutalica se privuklo i odomaćilo u voznom parku.
To je ogroman prostor i ti kerovi nisu činili nikakvu štetu, već su čak i pomagali čuvarima noću da objekat bolje zaštite.
Ništa nisu tražili jadni.
Jeli su ono što bi im radnici bacili od doručka ili ručka, i time su bili zadovoljni.
Negde bi nešto takodje našli, i bilo im je dobro.
Inače, u tu firmu su često dolazili kerovi lutalice i zadržavali se, ali su mnogo ginuli prilikom prelaska puteva.
Retko koji pas lutalica se duže zadržavao, ali bilo ih je.
Elem.
Ne znam iz kog razloga, jednog dana, šef tog sektora je uzeo pušku M-48 (tandžaru).
Za neupućene: to je stara puška, veliki kalibar, ubitačna...
Repetirao je pušku, prišao jednom od kerova i pucao mu u glavu iz neposredne blizine.
Pas je pao.
Oblila ga je krv.
Mislili su da je mrtav.
Pucao mu je pravo u oko.
Ne znam koliko vremena je pas nepomično ležao, ali nekim čudom - digao se.
Radnici su bili u čudu.
Pas je sav krvav počeo da šeta, pio je vodu, počeo je da se oporavlja.
Prošlo je nekoliko dana i pas je počeo da dolazi sebi od strahovite rane.
Radnicima je bilo drago.
Bilo je to pravo čudo.
Medjutim, ne lezi vraže.
Dan danas ne znam iz kog razloga, jedan nekvalifikovani radnik, koji je radio kao vozač, prišao je psu i nekoliko puta ga udario teškim čekićem po glavi.
Hteo je da dokusuri psa.
Uspeo je.
Smrskao mu je lobanju.
Pas je ostao na mestu mrtav..
..........................
NAKON PAR GODINA-
TAJ ŠTO JE PSA UBIO ČEKIĆEM UMRO JE U NAJGORIM MUKAMA OD KANCERA.
NJEGOV ŠEF (KOJI JE PUCAO IZ PUŠKE) JOŠ JE ŽIV,
ALI JE IMAO NESREĆU DA GA U LOVU POGODI KUĆNI PRIJATELJ IZ LOVAČKE PUŠKE.
DESNA RUKA MU JE TEŠKO POKRETNA.
..................................
ZAKLJUČAK DONESITE SAMI
MOJA VAM JE PREPORUKA:
NE UBIJAJTE ŽIVOTINJE.
Elem.
U jednoj firmi gde sam ja ranije radio više poslova,
(Bio sam knjigovodja, informatičar, radnik na obezbedjenju sa sve oružjem zaduženim) desilo se sledeće.
Nekoliko kerova lutalica se privuklo i odomaćilo u voznom parku.
To je ogroman prostor i ti kerovi nisu činili nikakvu štetu, već su čak i pomagali čuvarima noću da objekat bolje zaštite.
Ništa nisu tražili jadni.
Jeli su ono što bi im radnici bacili od doručka ili ručka, i time su bili zadovoljni.
Negde bi nešto takodje našli, i bilo im je dobro.
Inače, u tu firmu su često dolazili kerovi lutalice i zadržavali se, ali su mnogo ginuli prilikom prelaska puteva.
Retko koji pas lutalica se duže zadržavao, ali bilo ih je.
Elem.
Ne znam iz kog razloga, jednog dana, šef tog sektora je uzeo pušku M-48 (tandžaru).
Za neupućene: to je stara puška, veliki kalibar, ubitačna...
Repetirao je pušku, prišao jednom od kerova i pucao mu u glavu iz neposredne blizine.
Pas je pao.
Oblila ga je krv.
Mislili su da je mrtav.
Pucao mu je pravo u oko.
Ne znam koliko vremena je pas nepomično ležao, ali nekim čudom - digao se.
Radnici su bili u čudu.
Pas je sav krvav počeo da šeta, pio je vodu, počeo je da se oporavlja.
Prošlo je nekoliko dana i pas je počeo da dolazi sebi od strahovite rane.
Radnicima je bilo drago.
Bilo je to pravo čudo.
Medjutim, ne lezi vraže.
Dan danas ne znam iz kog razloga, jedan nekvalifikovani radnik, koji je radio kao vozač, prišao je psu i nekoliko puta ga udario teškim čekićem po glavi.
Hteo je da dokusuri psa.
Uspeo je.
Smrskao mu je lobanju.
Pas je ostao na mestu mrtav..
..........................
NAKON PAR GODINA-
TAJ ŠTO JE PSA UBIO ČEKIĆEM UMRO JE U NAJGORIM MUKAMA OD KANCERA.
NJEGOV ŠEF (KOJI JE PUCAO IZ PUŠKE) JOŠ JE ŽIV,
ALI JE IMAO NESREĆU DA GA U LOVU POGODI KUĆNI PRIJATELJ IZ LOVAČKE PUŠKE.
DESNA RUKA MU JE TEŠKO POKRETNA.
..................................
ZAKLJUČAK DONESITE SAMI
MOJA VAM JE PREPORUKA:
NE UBIJAJTE ŽIVOTINJE.
vraća se kao bumerang?
Ne verujem!