Tužan sam, očajan, napušten, zaboravljen od svih.
Tumaram mračnim ulicama.
Sitna kiša mi spira suze sa uplakanog lica.
Veseli ljudi sede po kafićima, a ja sam sam.
Sam medju hiljadama.
Zastajem ispred jednog lokala.
Muzika svira, suze teku još jače.
Unutra ljudi pevaju, plešu, a ja o Dunavu mislim.
Jedino Dunav može moje suze zauvek da obriše.
Jedino Dunav može moju tugu da utopi.
Jedino Dunav može mene u naručje da primi.
Jedino Dunav mi je sada prijatelj.
Jedino Dunav.
Jedino.
J......