u qrac

22:24, 26/1/2007 6komentara Link

Fuking gosn Perić ima nepopravljivo dobar njuh starog džukca kada je moj ljubavni, emotivni i sex život u pitanju. Ma šta kenjam, kad je moj život generaly u pitanju (e da ne zaboravim, da jedu govna ovi što mi love slovne i padežne greške i što se zgražavaju nad mojim gutanjem sperme i primanjem kurca u svim mogućim pozama i situacijama a obožavaocima BigMame humble izvinjenje za prekid priče) on ti to namiriše – taman pomislim, u jebote otkačila sam se kad evo ga! Il’ počne da zove, il’ se pojavi na vratima, a obično mi keva servira priču kako ga je srela na pijaci sa Ženom i kako se Bog-zna-kako raspitivao o meni.

Javlja se Kondor – neko od pametnih gostiju je dao moj broj telefona i stigne tako mi stigne poruka „Sjeti se da postojim i ja“ sa nepoznatog broja. Ja takve hrabre pošiljaoce teram u kurac il’ ne odgovaram – kurac nisam upotrebljavala ovog puta pa možeš da pretpostaviš šta je bilo do kraja. Iskuc’o je đetić cijelu pjesmu a onda nazv’o „A imaš li ti zmiju u taj telefon?“

I tako, siti smo se napričali u cijelih 6 minuta – firma plaća pa je otegao sa pričom. Da me izvede na piće i Bog! ’Ajde, ’ajde idemo idemo i – idemo. Elem, jutros krmeljam po stanu i zevam sve u 20, kuvam kafu i merkam kiosk dole na ulici – puši mi se danima i kao smišljam dal’ da prekinem štrajk i kupim sebi beli Davidoff il’ da budem čovek i zauvek prestanem sa tim sranjem. I onda zvoni telefon. Pogledam identifikaciju i – govna mi se jedu momentalno. Dal’ da se javim il’ da se ne javim? Gosn. Perić je namirisao da se neko muva oko njegove koske pa pošto ne može da zapiša teritoriju onda bar da proveri kakvo je stanje.

A šta radiš, i kako si, pa vidim pišeš blog idalje – idalje mnogo kenjaš a kako bi bilo da smanjiš doživljaj... i sad ja se pitam, ko ovde kenja? Onako, kuvam u sebi al’ smireno slušam još jedno u nizu predavanja – sve se svodi na ono stalno i isto „znaš ti dobro gde ti je mesto i gde ti ograda, ne mrdaj odatle il’ ćeš spoznati gnev moj.“ I onda - klik. Spusti mi slušalicu.

Sačekam da mi se spusti tlak. Dovde mi došlo sve (ne vidiš gde pokazujem, al’ da znaš da sam htela da ga oteram u pičku materinu) – i mene majka rodila da se radujem, što bre njemu svaki dan da bude nova godina a meni repriza? Što ja da se njemu doveka uvlačim i ćutim, gutam njegova sranja? Zbog kurca? Jer ga volim? Kakva sranja!

U sred bela dana još i subote, okrenem ga na fiksni – javi se Žena, naravno i ja mrtva ladna kažem „Dobar dan, gospodina Perića molim. „ „Trenutak, a ko je to?“ „Bivši pacijent. Zovem samo da se zahvalim“. Koji trenutak tišine i onaj zvuk što se čuje kad slušalica prelazi iz ruke u ruku „Molim?“ „Neću da ti pravim nikakve probleme, samo ovo da ti kažem. Nemoj više da me zoveš, nemoj da mi šalješ poruke, ne želim više nikakav kontakt sa tobom. Da li smo sada završili?“ I klik – pre nego što je mogao bilo šta da kaže, prekinem vezu. Pogledam na kiosk, jebeš cigare. Koji će mi i to kurac?

You are the weakest link – goodbye.

Kondor 2

23:13, 25/1/2007 3komentara Link

            Nafrakana ga je namirisala pa poče kreten preko mene žive i willing da otima Super Ulov Večeri. Dvaput sam je strogo pogledala da onda sam joj se privukla rizikujući MirisoSmrt. „Biću fina pa ću samo da te oteram u pičku materinu... odbi jel’ me čuješ?“ procedim glumeći domaćicin G8 osmeh, Nafrakana samo promuca „Mmmolim?“ a ja se tu nasmejah starim dobrim CrnoGrujinim osmejkom „All is well“. A jebeš ga, jaka konkurencija.

            „’Ajd sad blago meni, da čujem, koja si ti?“ kaže Kondor po starom dobrom inspektorskom običaju. Zatrepćem ko svraka na jugovinu pa šatro stidljivo spustim glavu. „Kako to mislite?“  „Ne seri sa tim Vi. Prvi put te vidim jesi ti odavde? Ja znam sve u gradu kako tebe ne znam? Ko da si sa Marsa pala.“ Grlati Megafon mu, svakako, majka rodila pa ceo sto gleda u nas. Moj lični žiri trepće očarano u njega, ispod stola snažno sve stiskajući ručice prave od prstiju „fige“.

            „A ti bi da me legitimišeš?“ Jel’ bezobrazan taj pogled kojim sam ga pogledala? Ma joooook, šišarke. „Šta bi ti radio nije za javnost... strogo pov, znaš?“ šapne dok kao namešta nogavice, pomaze se pošteno moje bradže i njegov obraz pri tom pokretu – ahhhh, odma su se izdajice nabudžile, nabudžile da bole. Pizdulje, ljubi ih mama.

            I što god da kažem, poklopi me. Koju god temu da sam načela uz kraće filozofsko razglabanje megafonskim glasom u smislu „Zvezda Večeri“ zatvorio je u tri najviše četri poteza. Jebeni šah-mat na po pet minuta. Onda shvatim da pored Kondora u vrlo opuštenom maniru sedi gosn Perić i da ih ja sad gledam i upoređujem, pa možda, vrlo je moguće da Kondor ima više pluseva na svojoj strani al’ gosn Perić ima jedno „volim ga“ na svojoj, tako da... Kondor mora da se potrudi. Može da me filuje svojom inteligencijom do rujne zore al’ dok u meni ne klikne – džaba mu.

            I još jedna zanimljiva stvar – da li je moguće da je on stvarno takav, jer utisak da sve ovo ne radi da bi izmamio Mamin i još bar osam uzdaha napaljenih što usamljenih što zapostavljenih teta. Jok bre. On je stvarno pametan. Negde kod ogromnog parčeta „mejfej“ torte nagne se ka meni i primeti „Pazi mala kako jedeš taj kolač, da ti ne bi pao na... (gleda mi u sise) tu lepu košulju. Pušiš?“ Čuj, pušim li? Kako kad i kako kome, u poslednje vreme slabo šta da ti kažem, odvikavam se trenutno. „Ne više.“ kažem kada progutam knedlu sa parčetom torte. Klizi. Sretnu nam se pogledi opet pa pomislim – a mogla bih da ga kresnem. Što da ne?

            Kad smo prešli u, zvanično nazvani salon, ustvari ogromnu dnevnu sobu spazim ga da sedi u društvu Nafrakane i još jedne, slične njoj. Isprati moj prolazak kroz sobu pogledom teleta koje blene u šarena vrata i stigne me kad završim opraštanje sa šefom. Dosta mi je svega, hoću da skinem čizme, da se istuširam i uvijem u gosn.Perićev peškir, isečem nokte na nogama, da uradim sebi pedikir, da se namackam Dove firming mlekom, obučem gosn.Perićevu duksericu i ubacim se u krevet, hoću da buljim kroz prozor u zvezde i slušam sjebanu Ninu Sajmon, Endži Stoun, Elu Ficdžerald, Aretu Frenlin da mi te debele ženetine posedaju oko kreveta k’o dobre vile i uspavaju me. Jebeni gosn. Perić.

            „A kuda ti?“ Posmatra me dok stavljam šal, osmatra mi kuk, struk, sise je već premerio skoro pa da ih je šakama ispipao. „Kući, a ti?“ Jebote, visok je, baš. Na svojih, pa sigurno, preko 2m nosi slabašnih oko 110kg. Opet se palim na istu jebenu stvar. Mama u štiklama je niža od njega. Primetno. Što znači da kad sam bosa dodjem mu do sisa. Ružan je ko pas, ma šta serem, ko kafilerija cela al’ nema veze. Ionako nikad nisam padala na lepotu. Na visinu i pamet uvek. Na lepotu nikad. Imam teoriju da lep muškarac nikad ne može da bude pametan koliko ružan, jer sve dobija na tacni jer je jebeno lep. Ovaj ružan mora da čita brdo knjiga i sve da zna da bi kravetine samo ponekad zanemarile njušku radi pameti. Jebeš ga.

            „Da sam ja neki džentlmen sad bi se ponudio da te otpratim, al’ nisam, ja sam glupi pandur. A i čekaju me (pokazujući glavom u pravcu one dve fufe) pa ću ipak da te legitimišem... jednom, kasnije.“ Kako reče ovo ideja o napunjenoj kadi se učinila još prilvačnijom. „Neka, hvala, drugi put.“ Kažem glasno sa osmehom i pružim mu ruku. Jedno „dovidjenja“ svima onima koji će još da krkaju i piju. Taksi me već čeka dok se spuštam stazom do ulice. „Jebeni snobovi!“ prokomentarišem kad se sručim na zadnje sedište.

Kondor 1

22:24, 24/1/2007 11komentara Link

Zove me šef skoro do kancelarije – srala sam za njega da je ovakav i onakav a ustvari to ti je fin čikica, malko nadrkaniji zbog prirode posla, al’ dobar. Cenim što nikad nijednu ženu u Firmi nije pogledao drugačije od – zaposlenog, ima ženu i dvoje odrasle dece, jednog klinju od 4-5, fina familija. Jedan od onih, pun je love a živi normalno. Ne opterećuje se vilama, vikendicama, automobilima, kurac-palac izdrkavanja... ne kažem da idu u ritama, nego bre, normalno. Videla sam njuške ovde koji imaju duplo manju platu od njega al’ zato Rolex, Gucci – to samo seva. Doček’o me šef sa osmehom – e rek’o ugasila ga Mama ko dobar dan, eto otkaza! „Sedite, da popijete nešto?“ Ne pijem na poslu. „Ovako, Mama, stvari dakle stoje...“

Isto to veče – ding-dong. Mama u jednom od svojih elegantnijih izdanja, ukrutila flašu pića, cveće, bombonjere, pokloni za dečurliju – ma k’o Deda Mraz! Slava kod šefa. Zato me zvao. Pravi večeru za zaposlene. Laknulo mi. A i da mi kaže da je mesto u Saudi Arabiji već zauzeto, tako da, čim se nešto pojavi, javiće mi. E u kurac. Ništa od odlaska, za sada.

Gospođa Supruga otvara vrata, elegantno ali nikako nešto nabudženo obučena (al jesam ukapirala da nije to što nosi na sebi jebeni Nekerman, nego Mango kompletić, ima dobar ukus i ja ga merkala skoro al’ je meni bio papričicaleskovačka skup) Cap, osmeh, bez ljubljenja, ruka ruci nismo Turci – „izvolt’e, izvol’te, a Vi ste Mićina kćer“ (pazi kćer!) aha jeste ta sam, „ličite na majku rekla bih“ (pronicljivo oko Gdja Supruge je skapiralo da ako ne ličim na taju onda mora da ličim na maju.... aaaaaaaaa, taaaaaj fazon, suuuuper!) „uđite, uđite ne kasnite, još nismo počeli sa večerom.“

Sve sam kreten do kretena. Već sam sračunala koliko mi treba pića da preživim 3 sata tuđeg neuspešnog dupeuvlačenja Gosn Šefu – oko 7 ako pijem vermut, 6 ako je đus-votka, 4 čaše vina na prazan želudac – što je to danas lepo kad plavuša ukapira da pored smeškanja i keženja FirmoKretenima + pratnja u glavi može još i da: računa koliko joj vremena treba da u alkoholnim jedinicama utopi smaranje, izračuna koliko koraka ima do stola sa posluženjem i koliko puta treba da ode do tog stola da bi usinhronizovala piće i jelo (nema smisla da se urokam Prvi Put Kod Šefa Na Večeri), da prebroji sve „freska like slikarska platna“ sa potpisom V.Veličkovića, Zeca, Kokoške i ostalih zverki. Nije loše. Ima Mama jednog Tapija, garant nije pravi al’ lepo more. Mare Nostrum.

„Izvol’te za sto.“ kaže Gdja. Supruga taknuvši me ovlaš po laktu i osmehom G8. Gosn Šef stoji na vratima velike trpezarije. Sto postavljen po Psu, sa sve jebenim karticama za sedenje. Ko kreten stojim na sred prostorije i pogledom tražim svoje mesto, osećam se ko da sam opet na zimovanju sa školom i nijedna od uobraženih maminih curica neće da me primi za svoj sto. „Mama!“ vikne najzad neko od ovih što su posedali mašući mi – mesto treće od Šefa, nije loše. Sednem, stolica do mene prazna. „Milan opet kasni...“ prokomentariše Nafrakana pored mene, da je stavila malo više Organze popadali bi u nesvest ovako smo svi u krugu od 3m samo blago ošamućeni. I krene krkanje.

A mene žuljaju jebene čizme. Nisam isekla nokte na nogama i sad osećam kako me uzane čizme prave žulj na peti a nokti se blago usecaju u meso. Prdi mi se, to je od majinog prebranca za ručak. Lepo mi rekla žena „Nemoj!“ al’ nije stoka mogla da izdrži. Još mi se naduo stomak jer sam stegla dupe pa mi uzana suknja. Nevoljno prevrćem po tanjiru ladno predjelo, pijem pivo, gledam na sat – kad ću kući. Ovo je jedna od retkih „Family Perić free“ slava pa sam opuštena i jebe mi se ko jeste a ko nije tu. U trenutku kada Nafrakana predugih crvenih noktiju objašnjava kako Andrea Bocceli ustvari „i nije tako simpatičan a uz to je i debeo“ pa zato i nije jedan od vodećih operskih pevača srpske sadašnjice (prim.aut.žena je KompletanSmoroDebil) začujem mio glasić Gdje.Supruge iza sebe „... a ovo je Vaše mesto, nadam se da će Vam prijati društvo naše mlade savetnice...“

Skoro sa treskom se spusti u stolicu pokušavajući da spakuje dugačke ručerde pored pa na sto pokušavajući da me pri tom manevru u namanju ruku ne obori. Pravi jebeni kondor. Kud se ne seti da toliku buku iskoristim za deverziono ispuštanje prebranac-gasova? Panično objavim stihijsko povlačenje bliže Nafrakanoj praveći mu više mesta za ruke noge i ostale ekstremitete. „A kuda?“ zagrme iz njegovog grla, dohvati se naslona moje stolice pa me ko šahovsku figuru privuče sebi. Šah, pomislim. Ružniju njušku nisam videla duže vreme, prema njemu je gosn Perić andjeosko oličenje al’ kad me pogleda Srce, Telo i Ona podigoše table sa ocenama 4.9, 5.0, 5.0+. „Milan Aćimović, šef Odeljenja za narkomaniju.“ Pruži mi bezburmnu šaketinu. Telo dodade na žiri-tablu jedan plus. „U jebote...“ promucah.

„The plesure is all mine!“ nasmeje se.

9 zapovesti

22:25, 23/1/2007 7komentara Link

Smislila sam super plan kako da prebolim g.Perića – prvo, na kuhinjski prozor sam izlepila „Gloriju“ ili „Milu“ ili tako neku dobilnu novinu koja mi ide na qrc i od koje mi se povraća tako da više ne gledam na tu stranu. I onaj koji gleda ka kuhinjskom prozoru vidi qrc. Kad bih ti rekla da nemam potrebu da uveče napravim samo rupicu na jebenim novinama i posmatram dom Perićevih znaš da bi lagala. Sva sreća ti napadi me spopadaju sve ređe. Sad ga samo sanjam.

 

Drugo – SVE ali SVE što sam imala od njega, sa njega, iz njega, sa njim spakovala sam i odnela Treptavoj. Dve ogromne kutije pune stvari u taksi pa kod Treptave. „Jel’ mogu parfem da koristim?“ „Maži ga na leba što se mene tiče.“ Tako da sad Treptava miriše na mene a ja na Kenzo Summer. Letnji parfem u sred zime. Ima neke jebene logike.

 

Treće – opasno sam promenila rute kojima se krećem. Kad izađem iz zgrade ne idem više obavezno desno pored Perića kuće nego spičim preko ulice i maltene trčećim korakom zamaknem u „safety zone“. Kad nema mesta za parking ispred zgrade auto parkiram u pički materini pa pešačim do stana zaobilaznim putevima, kroz šljivike i livade.

 

Četvrto – promenila sam broj mobilnih telefona, i privatni i poslovni. Inače ja pamtim možda 10 brojeva telefona sve ostalo sam imala u karticama. Sad sam ko budala, prepisujem brojeve iz sveske... ove moje privatne. Poslovne mi ubacuje Daša, ko joj jebe mater neka radi i ona nešto.

 

Peto – g.dina Petrovića više ne zovem ČM nego samo g.Petrović, i trudim se da ga što ređe spominjem. Juče me vodio Nemanja u pizzeriju gde smo se g.Petrović i ja kresnuli u toaletu prošlog proleća i naravno da sam pukla u sred tog jebenog (ali lepo sređenog, moram da priznam, prilično higijensko mesto za sex na brzaka) toaleta. Plakala sam za medalju.

 

Šesto – ne drkam. Ne jebem se. Ne razmišljam o jebanju, tucanju, karanju. Ne gledam porniće. Ne pričam o tome. Ne gledam tipove po firmi i smišljam kako se koji jebe i kakve face pravi dok svršava. Postim.

 

Sedmo – ne idem na slave. Postoji velika verovatnoća da ću sresti srećni bračni par Perić na jednoj od manifestacija, pa keva i ćale govore kako sam bolesna. Permanently.

 

Osmo – krenula sam da vežbam, idem na pilates 2 puta nedeljno. Ne jedem. Ne pijem. Ne pušim. Ima da se prelomim do odlaska na specijalizaciju. Keva je počela da mi kuva, vidl’a žena da sam počela da gubim obline, onoliko se zabrinula.

 

Deveto – volim Čika Mišu i nerado ga se sećam.

Postovana...

01:07, 23/1/2007 5komentara Link

„Poštovana so-and-so (cirkularna pisma su sranje i u biti me zabole dupe da ih čitam al’ doneo mi ga Generalni da prostudiram – a posle 2 nepročitana memoranduma kad me je ribao na sastanku UO, šta da ti kažem, hodala sam sa papirnatom kesom do i od posla mesec dana), obaveštavamo Vas da naša firma, u želji da (bla bla bla, želimo još više da se obogatimo)… nudimo Vam stručno usavršavanje u trajanju od 6 meseci… (gulp! „stručno usavršavanje“ - ajd ne jedi govna, znači nekom treba ovo radno mesto) … sa plaćenim troškovima… (u jebote! Ovo uopšte nije tako loše!) u Saudijskoj Arabiji.“

 

Aha. Saudijska Arabija.

PING! OBLAČIČ BR 1. – Big Mama u luxuznom kabrioletu, mini suknji bež boje i beloj svilenoj košulji iz koje su se našpicile bradže ko da je -15 a ne +45 (prethodno ištipkane za potrebe scene), vijoreće plave kose, sa GUCCI naočarkama jurca na usavršavanje pored palmi, peska i mora. Najbogatija zemlja na svetu i Big Mama ima za muža… (THE DIRECTOR - opa, Mama bi da se uda, odakle ova scena ovde? Briši to kretenu!) Big Mama vozi kabriolet svog sponzora? Neeeee… Ljubavnika? Hmmm, ajd može. Al’ da ne bude zadrti Arapin, već širokijeh svetskijeh pogleda. E, to lutko!

 

„A kad se ovo putuje?“ Jesam ti rekla koliko me krava Daša nervira? Bila mi simpa u početku, al to je takav degenerik od žene da u njenom prisustvu prosto osetim kako mi nezaustavljivo pada koeficinet inteligencije. Prevrtljivijeg, dvoličnijeg akrepa, veću zentaru od tog degenerika nećeš ni u politici da nađeš, al ovde u Našoj firmi – sure, what’s the big deal? Jebote ko da su ih štancovali a Daša ima dođe prototip. Daša nevoljno podigne pogled ka meni u stilu „sjaši sa mene debilu“ – piše Vam tu sve. Aha. I ti idi u pičku materinu, takođe.

 

PING! OBLAČIĆ BR. 2 – Big Mama pridavljuje Dašu. Sasvim dovoljno.

 

To popodne muvam se po stanu. Mislim na Čika Mišu, nismo se videli od onog incidenta sa Sinom valjda mesec dana i Big Mama oseća da joj nedostaje. Toliko da drka za dve medalje Svetskog prvenstva u drkanju i prejebava i američke veteranke i beskrupulozne Francuskinje – jednu za trud, drugu za brzinu (u to ulazi i kategorija za tehniku sa audio efektima) svako jutro i svaku noć. Da neko sluša (he, čuj, ne sluša – pa hteli/ne hteli čuju me kad počnem da vriskam u sred noći AHHHHHHHH ČIKA MIŠOOO!) mislio bi da se jebem za medalju. Ma ko ih jebe, važno da se misli nešto.

 

Ding-dong, doletim do vrata – i kolena više ne osećam kad ga vidim! Brzom introspekcijom memorije shvatim da sam istuširana i namirisana ONAKO (srednje) a ne kako je navikao al’ - preživeće. Uđe bez poljupca i zapuca u moju sobu. „Ćao...“ k’o da sam rekla sama sebi. „Hoćeš kafu?“ Odmahne glavom. „Sedi...“ pa me nazove punim imenom. Štrecne me. On to nikada nije radio. Ko robot – sedi, ćuti, slušaj. „Gotovo je.“ kaže. Šta? Mora da izgledam ko debil jer me je tako pogledao. „Ja i ti, gotovo je. Dosta je.“ Onda mu popusti i grč sa lica koji je doneo.

Aha.

 

PING! OBLAČIČ BR 3. – Big Mama, Dvostruki prvak Svetskog prvenstva  u drkanju, nosilac spomenice Najkurve 2003 godine, odjednom pokazuje i svoj poslednji skriveni talenat – savršen skok sa trećeg sprata sa prelomom iz laste u skok na glavu, direkt u komšije Cvete žardinjeru sa nekim žutim zimskim cvećem što ga uredno zapišava komšija Trajkov džukac. Na žalost, i on tragično gubi život u ovom tragičnom incidentu. Big Mama je lupila svom silinom o žardinjeru i psa. Prsla ko lubenica. Ko Big Bang.

 

THE DIRECTOR - Čibe! Alo bre! Šta jedeš govna Mama? Briši tu scenu!

 

E pa, ima i Mama dušu. I srce. I eto, da vidiš, puče. I jedno i drugo, puče. Naprsnu, makar, ajde dozvoli mi da su napukli The Director! Deal? OK. Maksilofacijalni grč je sišao sa Čika Mišinog i naskočio na moje lice i sad se debilno cerim. Gledamo se. Šta god da mu kažem mnogo bi bilo, pa uzdahnem. „’Ajd idi...“ Ustaje pa me gleda, ode do vrata i stoji pa me gleda sa tim jebenim debilnim osmehom, klik-klak – kroz par trenutaka ostajem sa njegovim mirisom u sobi. Pogledam ka vratima „... idi u pičku materinu i ti.“

ko nema u glavi...

21:35, 17/1/2007 3komentara Link

Nešto nikako da se Čika Miša i ja sastavimo, jedno drugom oči nismo videli bar nedelju dana. Radi čovek, ove promene vremena izazvale reakcije kod pacijenata pa ne izbija iz ordinacije. Džabe ja izigravala domaćicu (jebote jel ima nešto teže od varjače, nikad od mene Žena... ni Miši a i inače izgleda), obukla sexy crni veš, ONE moje sandale što sam se kršila po stepenicama na promociji (ko se seća šta sam onda pisala zna a novopridošli nek' se jebu, što ne čitaju Mamu od početka? Nisam ja Dnevnik 1,2,3 da ponavljam stalno isto), čekala ga da dođe do 11, popizdela sam kad mi se javio da ne može izvela ga Žena na večeru. A ja onda FRK sve one splačine u kantu pa pozovem moje Ćurke da izađemo. Navučem crnu haljinu, udarim ratničke boje pa pravac u Cvet Mladosti.

 

PRIZOR PRVI – Big Mama i Treptava upadaju u velikom stilu “sise na izvolte, dupe na rešeto“ u CM – Mama prilično nadrndana, Treptava k’o i svaki jebeni petak željna kurca... oops izvinte, „traži dečka“. Govna da ti se prijedu od terminologije. Desno od stola Brat Debil sa Klincem i kompanijom, izdvaja se ohja mašala Novi Lik kog je Mama snimila just befor je spustila guzičetinu i ispred sebe ugledala... (to je bre prizor 2)

 

PRIZOR DRUGI - ... svog ex hubby sa društvom. E, jebi ga. Treptava gleda ukočeno u Mamu koja je (o daaaa...) ovo „e jebi ga“ tresnula na glas. Epidemija „Ništa mi nije i sve je uredu“ uigrane koreografije Treptave izgleda prešla i na mene i vidi čuda, Mama je kul a Ex je ispustio fioku do pupka. Ko mu klacka kosti? Nek pukne na zdravo mesto.

 

Brat Debil prilazi – „e, Mama, truba da sedite same aj’’ sa nama, veće društvo i to“ Treptava sva srećna – ona i Mama sa bar 6 raspoloživih mladih pičkeželjnih Klinaca – šanse da večeras nađe ... dečka porastoše sa -20 na +20. Novi Lik je tu i eto meni razonode a i razloga više da budem totaly dirrrrrrrty ko Christina A. Ex mi se izgubio na neko vreme iz vidokruga i super što je tako, presele nam piće.

 

Nemoj da misliš da sam ja nešto ljubomorna na Treptaču, nisam Nemanje mi – a i što bi? Ona voli one „oštre“ govno-se-smrzne-u-tebi-kad-te-pogleda a meni se od takvih samo diže tlak, ja najbolje obožavam one ogromantne, tihe i fine, lepo vaspitane. E takav kad se razgoropadi trojicu Treptačinih prejebe za 15 minuta. A vole da „parkiraju“ i kad su neraspoloženi. E, a takvi su... mmmmmmmmmmmmmmljac!

 

Novi Lik me nije pogledo 2 puta za sat vremena. Počnem već da mislim da mi izraslo neko sranje posred čela, da smrdim ili mnogo/malo pričam. A Lik je baš po MUSu, ništa ne fali, ničeg viška. Perfect. Još da proverim alatku i mirna sam. Al’ ništa, ne šljivi me. Tri tekile posle, 2 broja telefona u plusu i 2 u minusu (uzimala-davala sa klincima spavala, to je moj novi moto) priđem ja Liku.

 

Ej – ej, ćao – ćao, pa baš si ti sladak dečko – a jel’, aha – pa dobro. Tišina. Tj, gruva muzika al’ Lik ćuti i gleda preko moje glave. I zna se šta – rezon „isturi grudi, neka tvoja gola noga krene“ i druge balalajke ne pale kod Lika. Ej – reci, a što ti mene ne jebeš 2% večeras – jer je to zaduženje mog matorog a on je sa kevom na večeri, pa sačekaj da se vrate.

 

(NE TAKO LEP) PRIZOR 3 – Mama bleji k’o tele u šarena vrata u Lika, ispada joj čaša iz ruke. Mama u jednom potezu grabi torbu, jaknu i Treptavu i ispada iz Cveta Mladosti u nepoznatom pravcu.

 

PRIZOR 4 – Mama ne izlazi na ulicu već drugi dan, bar dok ne prođe vikend i Lik se vrati u jebeni Studentski Grad, ma gde to bilo. Čika Miša proglasio zatišje na svim poljima do daljnjeg. Treptava ipak našla dečka – upalio je jedan od ona dva tel.broja koja sam uzela. Nemanja se odrekao Mame preko lokalnih sredstava informisanja. Mama spustila roletne i od bruke ne komunicira sa ostatkom sveta.

 

A vi kako te?

A pre svega...

20:28, 16/1/2007 9komentara Link

Evo mene! Zeza me tastatura, jeste, pa ako nađete type'os a vi prijavite. Pa Š'a ima?

Ukratko, pre nego zaspim za kompom ovako - doš'o moj Taja sa posla okupio nas oko stola pa mi saopštio da "neće tebe više tamo da jaše ko stigne!" (tu sam se zamislila nad svojom sudbinom al' sam progutala knedlu na očigled keve i Nemanje debila, govorkalo se o mojim izletima po kancelarijama ovih dana, al se ispostavilo da nije mislio na to - valjda) Naš'o mi Taja posao! Novi i bolji! Juhu! Super firma, radi sa naftom, plata će mi biti 2 puta više, putuje se, firmin auto i to - u jeeeeeeeeeeeeeee Mama će biti fukcing Establishment, Key Person!

Osećala sam se ko debil kad je Taja umarširao maltene vodeći me za ruku u firmu pa pravo kod Direktora, jebo mu je sve po spisku - šta se ispostavilo - pošto meni debilu Taja našao i taj posao im'o je neki tal sa Dišom i sad se tu nešto pokarambasilo - i Taja je u pravu 100% objašnjavo mi al nisam zapamtila, važno da je Taja ispravno postupio i svoju Debil-devojčicu povukao sa mesta "Šefa Odseka Dišine firme" za "Mlađeg Savetnika Predsednika UO Velike end Important Firme za Naftu" eeeeeeeeeej! Ja i nafta! Znaš koje veze imamo? Toliko koliko je na pumpi omirišem! Toliko!

Zgrada Velika Ko Kuća, liftovi na solarnu energiju, instr.muzika, ruke se peru na infracrveno svetlo, pičke materine i perverzije, sve žene upeglane i uštogljene, tipovi čist japi do japija, kravatice i odelca. Ja došla u farmerkama i kožnjaku. Košulja i štikle. Nadrndano. Sa stavom. Žvakala bezobrazno žvaku sekretarici Pred.UO dok sam čekala da Pred.UO postane slobodan.

Pred.UO vrlo neki fin čovek, mišu do kolena žabi do ramena, meni maltene do pupka sve mi objasnio, ispitao, gledao, osmatrao, radnu biografiju preleteo pogledom pa me odveo u kancelariju, gle čuda do njegove. "Evo savetniče, ovo je Vaše!" Jel? Fucking don't believe it! Imam i sekretaricu, tj Njegova je i Moja Sekretarica. Fina cura. Darinka. Daša. Ljubi je majka, znam je iz srednje.

E, onda je BMama odlučila da joj je dosta života sa Kevom i Tajom i bratom Debilom, našla stan prekoputa Čika Mišine kuće, nekih 20m, moj prozor gleda na njegovu kuhinju, divota. Za jutarnje istežanje i flashiranje sisa, dušu dalo. Razrađujemo signale, u toj smo fazi. Rek'o mi da sam ga stavila na trošak, sad mora da kupuje nove naočare sa boljom dioptrijom. Ne brini ništa, dolazio je sa Ženom na useljenje, Žena mi donela policu za CDove i pun ceger tegli ajvara i nekih zlatiborskih đakonija - sve sam pekmez i slatko. Jbga. Takav ti je život. O tome drugi put.

I tako, Firma me pošalje na Savetovanje u Budvu! Odma! Da upoznam kolektiv. Bljuvala sam po poletanju, drhtala po sletanju, polusvesnu me doneli u sobu pa sam se zakucala do jutra nisam ustajala. 15000 paničnih propuštenih poziva od Keve u mobilnom i sms od Čika Miše "Javi se kad se odkomiraš."

Zna me čovek, ko džep prevrnut na postavu.E umorna sam, pisaću drugi put i o Savetovanju i povratku. Jebite se!

ovako se nastavilo

22:10, 15/1/2007 4komentara Link

Volim da pušim kurac. Jesam ti to rekla? Skoro da ne moram da se jebem. Dobro, lažem, nije tako, volim i da se jebem, ustvari... vidiš, u dilemi sam, šta više volim? Ustvari, ja volim kurac. Kraj priče. Viri mi iz očiju, pogleda i obrva. Al’ Čika Miša ima kurac neverovatno dobar za pušenje. Taman mi se napune usta. Da je malo duži u želudac bi mi brkno, a da je kraći golicao bi me pa bi stalno imala nadražaj za povraćanje. Ovako, dužina perfekt!

A ne, neće Mama odmah da ga stavi u usta, to je za diletantkinje. Prvo se moj prikan i ja mazimo – prelazim nosem i ovlaš usnama po njemu zatvorenih očiju. Onda ga mirišem, ljubim i trljam po usnama. Nežno. Da ČM izgubi osećaj u nožnim prstima, da mi spusti šake na kosu i mazi po licu. Sve on zna. Uvežbani smo tandem. Prežem ovlaš jezikom po glaviću, samo da mu osetim i ukus, malo, onako, dražim se. Skinem donji deo trenerke – pogleda me „skini i tange, skini ih...“ Odmahnem glavom. Kosom mu zakačim kurac, naježi se od toga i ponovo me opsuje. „Kurviceee...“ progovori kroz zube, dohvati me za kosu i cimne na gore, poletim preko njega i dok sam se snašla – sedim mu na licu.

Prislonim dlanove na zid iznad njegove glave – njegove šake na mojim kukovima, samo je malo liznuo. Omirisao. Vraća mi. Srećom, idalje sam izdepilirana, još nisu počele da rastu prokletnice. Spustim se još niže, osećam vrh njegovog nosa na klići pa uzdahnem, beščujno. „Jebote kako mirišeš, imaš ukus, ....“ - ne trtljaj, znam kakav ukus imam – najbolji! Oližem sve prste posle drkanja. Nema boljeg mirisa od moje pice pre sexa. A i posle sexa nije loš. Ne gubi vreme ČM, počne da palaca jezikom u svim mogućim pravcima a onda mi usisa kliću i stane. Jezikom ga pomalo bocne. Da vrištim – ne mogu, a vrištala bih da pukne svaki prozor u radijusu od 10km! Pusti ga. Gricne ga. Onda počne ponovo jezikom da je liže, ko sladoled, ubode picu par puta i opet čujem „mmmmmmmmmmmmmmmmmmmmmmm“.

Zatvorila sam oči, zabacila glavu unazad, osećam kako me kosa šašolji po leđima. Dohvati se sisa pa se usinhronizuje, kako radi jezikom, tako radi prstima i dlanovima po sisama. „Miškoooooooooo!“ Ukočimo se. Popela se na pola stepenica, pa će ponovo „Miiiiiiškoooooooo!“

„Idi u pičku materinu, javi joj se!“ kapiram da će da se popne skroz do sobe. Kapira i on. „Šta je?“ vikne kao bunovan. „Idem ja! Imaš ručak na šporetu! I javi se....“ pa sad izdeklamuje kome i šta. „Dobro, dobro, zaključaj ulazna vrata i kapiju, još ću da spavam!“ vikne, a sve mi viče u pičku. Slušamo kako silazi niz stepenice, pa kako zaključava ulazna vrata, kako se otvara velika kapija, bruji motor koji se udaljava, zaključava se kapija. Sve bolje dišem. Raspomamila sam se od toga. „Daj mi!“ viknem.

Volim velike krevete, „parkiranje“ je dozvoljeno u svako doba i u svakom položaju. Volim i male krevete, nema gde da pobegnem. Krenem da grebem preko njega ka kurcu, ali me sustigne brzo pa me gurne da legnem na stomak. Polako se spusti svom težinom na mene, klizne dlanovima po mojim ispruženim rukama iznad glave, zarije svoje lice u moj vrat pritiskajući mi lice uz dušek. „Gde ćeš? Jel znaš ko je ovde glavni?“ Ječim. Od sreće. Zna se. Naravno da se zna ko je glavni. „Pa što se pačaš u stvari u koje se ne razumeš?“ Pokušam da odmahnem glavom, ali već je njegova šaka u mojoj kosi i cima me ka sebi. Kičmu da slomi. Boli. Čupa. Uhhhhh, kako je dobro!

„Pšššššššš, budi mirna... tako... poslušna... mirna maca...“ zajaši me terajući da skupim noge pa palčevima raširi guzove. Posmatra to. Golu plavušu ispruženu ispred njega na stomaku, potpuno potčinjenu, raširenih guzova, glatke pičke kako stenje i čeka njegov kurac. Čeka ga. Osetim da je prislonio glavić uz čmar i samo prelazi nežno gore – dole. „Jel bio neko ovde skoro?“ pita i bocne me. Zaboli. „Nije!“ zaječim. „Nije?“ bocne me dublje, „oooooooooooooooh nijeeeeeeeeeeeeee, znaš da nijeeeeee“ zacvilim. „A što nije? Ne mogu ja stalno da te jebem. Ja sam čovek u godinama, maco.“ Uđe još malo. E sad sam se već ukočila. Vrisnula. „Pssssssst maco.... neće ništa da boli... samo malo, možda...“ Opustim se. Boli mnogo kad sam segnuta. Oseti taj pokret.

„Neću maco... nije mi tako zanimljivo, kad se predaš.“ Spusti se ponovo na mene i ubode mi picu, kako se polako spušta na mene tako osećam da mi sve dublje ispunjava picu. Vrelu. Najvreliju. Toplu, mokru... željnu. Uspem da ispod njega raširim noge što više mogu da može potpuno da me ispuni. I jeste. Osetim hladnoću njegovih jaja na klići, zgrabim ivicu kreveta iznad glave i izdignem guzu. Nabijem se guzovima na njegov stomak. „Uhhhhhh kurvice! Umeš, umeš, kako umeš!“ Pritisne me svom snagom na dole i počne da ulazi i izlazi. Polako. Stenjem, sasvim malo. Uživam, sve vreme mi šapuće u kosu, vrat, uši. Provuče jednu ruku ispod mog vrata , obgrli me oko ramena i malo podigne ka sebi.

„Kad si se jebala poslednji put?“ brzo računam kada je bio poslednji put, pre deset dana prostenjem... „Ko te karao?“ Miša, prostenjem. Ubode me jače. „Ko?“ Miša... Čika Miša, vičem već – ubode me jako. Mnogo jače nego ijednom do tada, sve zvezde vidim. „KO KURVICE?“ ČIKA MIŠAAAAAAAAAAAAAAAAA! vrištim dok ubrzava, grize mi vrat, dahće i mrmlja svašta, zavučem dlan ispod sebe i pritisnem prstom kliću, koliko mogu počnem da se izvijam i vrtim kukovima, stenjemo. Osećam da ću da svršim brzo, udarila mi krv u obraze – pućiću - pa izvučem šaku. Faktički, vidim zvezde.

Klekne odjednom, ne odvajajući se od mene, natera me u neki polu ležeći-polu klečeći stav, dohvati me za kukove i počne da me nabija na sebe, stiskajući guzove. Cima mi kosu, vrtim guzičetinom kao da sam se u koprive oprljila. Dlanom udari po jednom guzu dok me drugom rukom vuče za kosu, onda udari i po drugom, sinhronizovano, ritmički sa nabijanjem. Pokušavam da pratim šta mi se dešava, ali ne mogu, vrelina koja jurca kroz mene k’o da mi je istopila i ono malo mišića što imam i slomljeno padnem sisama i glavom na krevet. „Tako... tako... predaj se... poslušno...“

O jebem li ti sve po spisku JEBI ME mani da popuješ! Jednom mi jedan drug ispričao kao dok jebe zamišlja kako „cijepa drva više Mojkovca, jer kad bi mislio o sisama oma bi svršio i nikaki jebač ne bi bio mnogo bi to kratko trajalo eeeeee“, a o čemu li ti misliš Čika Mišo kad jebeš ko mašina – o pacijentima? O Ženi? O meni? Okrenula bi se ja da vidim gde je odlutao, al’ teško, zapeo ko nenormalan.

 

Gotovo! Posustajem! „ODAKLE TI BRE SNAGAAAAAAAAAAAAAAAA?“ zavapim pod njim onako očajnički – misliš, obazire se? Ma jok! Udari još jači tempo i sad dolazim do čudne faze sexa – da se setim termina ne mogu da me ubiješ sad, nije metafizikalisanje, nije ni metamorfoza, to bi Čika Miša znao al’ da ga ne ometamo u poslu – čini mi se da mu to dodje „meditiranje“. Jeste, jeste, meditiranje. Pa jes, i to što kažeš, to radio i ovaj što cijepa drva više Mojkovca... ja zamišljam da sam na brdu, da ležim na travi i posmatram krošnje velikog hrasta. Nekad čujem ptice, nekad uhvatim neki miris – trave npr.

 

Prim.aut.1 Čika Miša kaže da se to dešava kad se iz žene kurcem isteruje đavo pa su joj misli čiste – e, ovo je da umreš od smeha! Al’ on je stručan, zna valjda.

 

Elem, vozi ČM k’o da mu je ne daj Bože poslednje, ja sam se diskonektovala odavno, više i ne izdišem, samo ležim na travi i žmirkam na Sunce. „Evo gaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa!!!!!!!!!!!!!!“ Hello! Connect! Aha, tu smo! Kraj?

počelo je ovako

01:17, 14/1/2007 14komentara Link

Nisam ga videla 10 dana. Jebem ti, mislim se, poludeću, prvo letovanje, sad ovo savetovanje, zaboraviće me čovek. Dok bejah u Crnu Goru pisali se i čuli malo ređe jerbo Žena uzela odmor pa po ceo dan kod kuće, sadi li sadi – jebalo je cveće i bašta, a to odma’ znači da je i Čika Miša bio aktivan bračni saputnik, if you know what I mean. „Šta radiš?“ pošaljem sms, „čekam da Žena ode u stari komšiluk. Translation 1: stari košiluk-drugi kraj grada, razlog - trač partija sa još dve takve ko što je ona. Ja odma na prozor – vidim da ona nešto vršlja po kuhinji, pakuje neke kese, pa trknem da se tušnem. Prošlo pola sata, ona nikako da ode. Nervozna sam, sad bi cigaru zapalila a ostavila pušenje, što je to nezgodno!!! „Gde si ti?“ „Pravim se da spavam.“ Translation 2 – ČM je u potkrovlju, odmah iznad kuhinje. MAMA’S GOT A BRAND NEW PLAN!

 Boga mi, prošao i ceo sat, ta žena je spora za medalju, proverim kroz prozor – pere sudove! E pička li ti materina, ja više ne mogu da čekam! Niz stepenice, u dvorište, kroz smokve do zadnje kapije Čika Mišinog dvorišta – fala Bogu pa nema džukelu neku da me pokida, kol’ko sam se namirisala... Namirisala? Pa to može da mi sjebe plan! Stanem na sred dvorišta, u sred bela dana, „Prle i Tihi u akciji al’ ih zajebo švalerski o-d- kolonje!“ već vidim natpis u novinama. E BAŠ ME ZABOLE DUPE!

Poolaaakooooo pritisnem kvaku, srce će na nos da mi iskoči al’ neustrašiva je Mama! Čujem je da pevuši po kuhinji, klapara štiklicama po ploćicama koje smo ČM i ja overili kad sam se vratila sa mora, btw. Čujem da je negde otišla, gvirnem u kuhinju – nema je! Štura uz stepenice! Duša moja, snaga moja zaspala! Za istinski! Pale mu naočare na pola lica - priđem krevetu i ko na filmu – stavim mu šaku na usta. Ma jok, ništa on. „Mišo!“ šapnem. Ma jok, klada-klada. Pomilujem ga, drmnem – ama ništa! Ne mož’ ga probuditi! Okrenem se da zaključam vrata i onda osetim šaku na svojoj guzičetini.

„Pičko jedna...“ promrmlja. Eeeee, da znaš kakvi su me srsi prošli! Povuče me ka sebi, padnem na njega, držim mu glavu u rukama i samo se gledamo neko vreme. Ima tu nečeg, da me ubiješ ne umem da ti objasnim – kad me taj čovek pogleda momentalno mi se upali šišarka sa sve sijalicama u glavi, što reče Petrija „upalile se pa samo goru!“ Mirišemo se, udišemo se, zavuko mi ručerde pod trenerku pa prelazi preko ledja šakama i samo ispušta onaj zvuk k’o neki medved  -mmmmmmmmmmm.

Pa već sam bila mokra. Skroz. Ma bila sam mokra dok sam prilazila kući. I da me ukebala žena opet bi bila mokra. Zgrabi mi guzove šakama pa pritisne na sebe – gde ćeš više, čoveče, znam da si se napalio, osećam! Sve jedan drugome govorimo „pssst“ ko dva debila i ništa drugo ne govorimo. Miriše mi vrat i lice, ljubim ga po licu, pronadjem usne pa se utisnem. Gutamo se. Do tad sam i imala osećaj do kolena, al’ sad – teško.

Odgurne me od sebe, zajašim ga – polako povuče rajsferšlus na trenerci, ispadnu moje sise u svetloplavom brusu. Lizne svoj prst i povuče od vrata na dole pa stane između njih. Bradže – ko kamen. Sva sam se naježila. „Kad će da ide?“ prošapućem, slegne ramenima. „Možda i neće... možda sam slagao?“ Smeškam se – još bolje! Volim riskantne situacije. „Divno...“ promumlam kad mi ugura svoj debeli palac u usta, sisam polako, lagano, zna on kako ja pušim – drugi palac mi prisloni na picu i polako, lagano pritiska, kruži. Počnem i ja da kružim polako kukovima. Ne odvajam pogled od njegovog lica, gutam mu palac, zna da ću isto tako da mu pušim, samo da se/ga oslobodim odeće.

„Pičko... kako mi prijaš...“ prošapuće kad povuče čipku sa brusa i ko napravljena za njegove šake upadne mu moja sisa. Topla. Mekana. Sa tvrdom bradžom. Stiska je, opipava ko da traži tuđe otiske – neeeema Mišo, te sise pipaš samo ti skoro godinu dana! Samo ti. Spustim se ponovo na njega, ljubim ga polako, sisam njegov jezik. Stavi mi šake na kukove pa nabija na sebe – prikan je sada, onako zdravo tvrd, ali ne kao kad se spustim i uzmem ga u usta. „Ohhhhh jebote....“ šapuće.