Kondor 2

            Nafrakana ga je namirisala pa poče kreten preko mene žive i willing da otima Super Ulov Večeri. Dvaput sam je strogo pogledala da onda sam joj se privukla rizikujući MirisoSmrt. „Biću fina pa ću samo da te oteram u pičku materinu... odbi jel’ me čuješ?“ procedim glumeći domaćicin G8 osmeh, Nafrakana samo promuca „Mmmolim?“ a ja se tu nasmejah starim dobrim CrnoGrujinim osmejkom „All is well“. A jebeš ga, jaka konkurencija.

            „’Ajd sad blago meni, da čujem, koja si ti?“ kaže Kondor po starom dobrom inspektorskom običaju. Zatrepćem ko svraka na jugovinu pa šatro stidljivo spustim glavu. „Kako to mislite?“  „Ne seri sa tim Vi. Prvi put te vidim jesi ti odavde? Ja znam sve u gradu kako tebe ne znam? Ko da si sa Marsa pala.“ Grlati Megafon mu, svakako, majka rodila pa ceo sto gleda u nas. Moj lični žiri trepće očarano u njega, ispod stola snažno sve stiskajući ručice prave od prstiju „fige“.

            „A ti bi da me legitimišeš?“ Jel’ bezobrazan taj pogled kojim sam ga pogledala? Ma joooook, šišarke. „Šta bi ti radio nije za javnost... strogo pov, znaš?“ šapne dok kao namešta nogavice, pomaze se pošteno moje bradže i njegov obraz pri tom pokretu – ahhhh, odma su se izdajice nabudžile, nabudžile da bole. Pizdulje, ljubi ih mama.

            I što god da kažem, poklopi me. Koju god temu da sam načela uz kraće filozofsko razglabanje megafonskim glasom u smislu „Zvezda Večeri“ zatvorio je u tri najviše četri poteza. Jebeni šah-mat na po pet minuta. Onda shvatim da pored Kondora u vrlo opuštenom maniru sedi gosn Perić i da ih ja sad gledam i upoređujem, pa možda, vrlo je moguće da Kondor ima više pluseva na svojoj strani al’ gosn Perić ima jedno „volim ga“ na svojoj, tako da... Kondor mora da se potrudi. Može da me filuje svojom inteligencijom do rujne zore al’ dok u meni ne klikne – džaba mu.

            I još jedna zanimljiva stvar – da li je moguće da je on stvarno takav, jer utisak da sve ovo ne radi da bi izmamio Mamin i još bar osam uzdaha napaljenih što usamljenih što zapostavljenih teta. Jok bre. On je stvarno pametan. Negde kod ogromnog parčeta „mejfej“ torte nagne se ka meni i primeti „Pazi mala kako jedeš taj kolač, da ti ne bi pao na... (gleda mi u sise) tu lepu košulju. Pušiš?“ Čuj, pušim li? Kako kad i kako kome, u poslednje vreme slabo šta da ti kažem, odvikavam se trenutno. „Ne više.“ kažem kada progutam knedlu sa parčetom torte. Klizi. Sretnu nam se pogledi opet pa pomislim – a mogla bih da ga kresnem. Što da ne?

            Kad smo prešli u, zvanično nazvani salon, ustvari ogromnu dnevnu sobu spazim ga da sedi u društvu Nafrakane i još jedne, slične njoj. Isprati moj prolazak kroz sobu pogledom teleta koje blene u šarena vrata i stigne me kad završim opraštanje sa šefom. Dosta mi je svega, hoću da skinem čizme, da se istuširam i uvijem u gosn.Perićev peškir, isečem nokte na nogama, da uradim sebi pedikir, da se namackam Dove firming mlekom, obučem gosn.Perićevu duksericu i ubacim se u krevet, hoću da buljim kroz prozor u zvezde i slušam sjebanu Ninu Sajmon, Endži Stoun, Elu Ficdžerald, Aretu Frenlin da mi te debele ženetine posedaju oko kreveta k’o dobre vile i uspavaju me. Jebeni gosn. Perić.

            „A kuda ti?“ Posmatra me dok stavljam šal, osmatra mi kuk, struk, sise je već premerio skoro pa da ih je šakama ispipao. „Kući, a ti?“ Jebote, visok je, baš. Na svojih, pa sigurno, preko 2m nosi slabašnih oko 110kg. Opet se palim na istu jebenu stvar. Mama u štiklama je niža od njega. Primetno. Što znači da kad sam bosa dodjem mu do sisa. Ružan je ko pas, ma šta serem, ko kafilerija cela al’ nema veze. Ionako nikad nisam padala na lepotu. Na visinu i pamet uvek. Na lepotu nikad. Imam teoriju da lep muškarac nikad ne može da bude pametan koliko ružan, jer sve dobija na tacni jer je jebeno lep. Ovaj ružan mora da čita brdo knjiga i sve da zna da bi kravetine samo ponekad zanemarile njušku radi pameti. Jebeš ga.

            „Da sam ja neki džentlmen sad bi se ponudio da te otpratim, al’ nisam, ja sam glupi pandur. A i čekaju me (pokazujući glavom u pravcu one dve fufe) pa ću ipak da te legitimišem... jednom, kasnije.“ Kako reče ovo ideja o napunjenoj kadi se učinila još prilvačnijom. „Neka, hvala, drugi put.“ Kažem glasno sa osmehom i pružim mu ruku. Jedno „dovidjenja“ svima onima koji će još da krkaju i piju. Taksi me već čeka dok se spuštam stazom do ulice. „Jebeni snobovi!“ prokomentarišem kad se sručim na zadnje sedište.

Pošalji komentar ::

E, mama, mama. Ja se sve nešto premišljam da, kad ti počneš sa ovakvim uvodom, ja otvorim kladionicu da li će, i u kojoj epizodi, da padne sex. Šta kažeš na ideju?

pa nije sve u seksu, ima nesto i u vatanju.ma moze.
nek bude interesantno!

khm... a mene kritikuju jer ne volim ljepotane. Hvala svevišnjem da ima još pametnih žena