u qrac

Fuking gosn Perić ima nepopravljivo dobar njuh starog džukca kada je moj ljubavni, emotivni i sex život u pitanju. Ma šta kenjam, kad je moj život generaly u pitanju (e da ne zaboravim, da jedu govna ovi što mi love slovne i padežne greške i što se zgražavaju nad mojim gutanjem sperme i primanjem kurca u svim mogućim pozama i situacijama a obožavaocima BigMame humble izvinjenje za prekid priče) on ti to namiriše – taman pomislim, u jebote otkačila sam se kad evo ga! Il’ počne da zove, il’ se pojavi na vratima, a obično mi keva servira priču kako ga je srela na pijaci sa Ženom i kako se Bog-zna-kako raspitivao o meni.

Javlja se Kondor – neko od pametnih gostiju je dao moj broj telefona i stigne tako mi stigne poruka „Sjeti se da postojim i ja“ sa nepoznatog broja. Ja takve hrabre pošiljaoce teram u kurac il’ ne odgovaram – kurac nisam upotrebljavala ovog puta pa možeš da pretpostaviš šta je bilo do kraja. Iskuc’o je đetić cijelu pjesmu a onda nazv’o „A imaš li ti zmiju u taj telefon?“

I tako, siti smo se napričali u cijelih 6 minuta – firma plaća pa je otegao sa pričom. Da me izvede na piće i Bog! ’Ajde, ’ajde idemo idemo i – idemo. Elem, jutros krmeljam po stanu i zevam sve u 20, kuvam kafu i merkam kiosk dole na ulici – puši mi se danima i kao smišljam dal’ da prekinem štrajk i kupim sebi beli Davidoff il’ da budem čovek i zauvek prestanem sa tim sranjem. I onda zvoni telefon. Pogledam identifikaciju i – govna mi se jedu momentalno. Dal’ da se javim il’ da se ne javim? Gosn. Perić je namirisao da se neko muva oko njegove koske pa pošto ne može da zapiša teritoriju onda bar da proveri kakvo je stanje.

A šta radiš, i kako si, pa vidim pišeš blog idalje – idalje mnogo kenjaš a kako bi bilo da smanjiš doživljaj... i sad ja se pitam, ko ovde kenja? Onako, kuvam u sebi al’ smireno slušam još jedno u nizu predavanja – sve se svodi na ono stalno i isto „znaš ti dobro gde ti je mesto i gde ti ograda, ne mrdaj odatle il’ ćeš spoznati gnev moj.“ I onda - klik. Spusti mi slušalicu.

Sačekam da mi se spusti tlak. Dovde mi došlo sve (ne vidiš gde pokazujem, al’ da znaš da sam htela da ga oteram u pičku materinu) – i mene majka rodila da se radujem, što bre njemu svaki dan da bude nova godina a meni repriza? Što ja da se njemu doveka uvlačim i ćutim, gutam njegova sranja? Zbog kurca? Jer ga volim? Kakva sranja!

U sred bela dana još i subote, okrenem ga na fiksni – javi se Žena, naravno i ja mrtva ladna kažem „Dobar dan, gospodina Perića molim. „ „Trenutak, a ko je to?“ „Bivši pacijent. Zovem samo da se zahvalim“. Koji trenutak tišine i onaj zvuk što se čuje kad slušalica prelazi iz ruke u ruku „Molim?“ „Neću da ti pravim nikakve probleme, samo ovo da ti kažem. Nemoj više da me zoveš, nemoj da mi šalješ poruke, ne želim više nikakav kontakt sa tobom. Da li smo sada završili?“ I klik – pre nego što je mogao bilo šta da kaže, prekinem vezu. Pogledam na kiosk, jebeš cigare. Koji će mi i to kurac?

You are the weakest link – goodbye.

Pošalji komentar ::

that's right, girl!

Mudro

samo oštro mamče

Ako MAMA, ako.
Nego, da se vratimo tamo gdje ima neke radnje. Dakle Kondor...?

Dakle, to je karakter ! Svaka cast ! A sad...da predjemo na Kondor man-a ;-)

opet lazes