uffff bolest

Danima mi se jebe. Nije da nemam sa kim, nikad to Mami nije bio problem, litlle black book imaju i žene, i to one žene koje su Žene sa velikim Ž i moćnim P. Počela sam ponovo da drkam, a to mu dođe dobar znak – „jebe mi se“ znak. Počela sam ponovo da zagledam piletinu i kurčetinu po Firmi, da ti kažem... nije loše, nije loše, rodna 2005!

Izašla sam sa Kondorom par puta, smešan je kol’ko je dugačak i priča 100 na sat (uglavnom o Nikšiću i Kotoru, jebale ga znamenitosti CrneGoreLijepeMajskeZore!), opalio bi me preko stola, tu i odma. Nasmejava me toliko da se zacenim nekad pa počnem da rovem u sred kafića. Sladak je ustvari, al’ je „no-no“ zone za mene. Tip u koga bih mogla vrlo lako da se zaljubim a sad mi to treba ko kolac po sred sisa.

Od specijalizacije ništa idalje, ostajem tu da me greje Sunce našeg neba. Možda odem za vikend sa familijom do Zlatibora, al’ to je samo ideja. Treptava ima ideju da me zaglavi u neki smrdljivi kafić za doček a ja sam toliko sjebana da ne mogu da joj se odupirem. „Jebi me kako ’oćeš, ni reč neću da ti kažem!“ eto to sam joj rekla. I jebaće me, do kraja.

Srela sam bivšeg muža sad skoro u Rodiću, neka visoka crnka pored njega. On gura, ona trpa. Korpu. Klimnuo mi glavom u prolazu a ja nabacila kez. Ošmekala me Crnka, nema šta. Ni ja njoj nisam ostala dužna. Nek’ joj je sa srećom.

I to ti je to, nema šta više da se kaže.

Ima, ustvari, kasni mi. Nedelju dana.

---

Booooolesna saaaaaam, pa već danima ležim, sedim, prdim, smrdim, zvučim ko neka baba sa pušačkim stažom od cirka 70god. Dobro je što se ovde kuca a ne priča mislila bi da sam ti podvalila nekoga da sere umesto mene. I ništa, gledam TV po ceo dan. A kad se i od toga umorim onda spavam, probudim se pa se tuširam pa onda počnem da se preznojavam (podsetim se bar dana kada sam bila seksualno aktivna!). Sa posla mi poslali žensku multivitaminsku delegaciju (što kaže Margo, nabijem je baš!) keva mi ne izbija iz stana popodne, taja okrene telefon povremeno i tako. Sve u svemu, teška igmanska ilegala.

Keva samo što je otišla posle još jedne dezinfekcijske posete – ceo stan mi se sija ko jebeni izlog, patim za danima stabilne prašine na mom TVu i obaveznog iscrtanog srca na ekranu – tek da se podsetim kolika sam aljkavica. Engleskinje imaju skriveni talenat – mogu da budu toliko ružne da ti se prevrne želudac al’ šarmantne su, majke im ga! Onda prebacim na jedan od moja 4 omiljena kanala – od broja 30 do 34, napalim se ko budala, izdrkam za 50 pa zaspim blaženog osmeha.

            Ležim, ledja mi se ukočila, kad odjednom „ding-dong“. Ko je? jer je keva bila – niko drugi nema da mi dodje. „Čuš ko je?Otvaraj!Milicija!“ Budalo šta se dereš nije ti ovo Crna Gora, otvoreno je! Osluškujem zvukove i evo ga! Moj Kondor. Sav ogroman i nezgrapan, multivitaminski natovaren sa osmehom od uva do uva. „Vidju jadna! Što ti tu izlježavaš?Đe ću sa ovijem?“ Imaš kuhinju budalo. Stavi bilo gde ionako će Ljilja sutra da mu nadje novo mesto il’ namenu. „Auuuuu, imaš sreće što nisam tržišni no inspektor za narkotike! Što će ti ovol’ko voće jadna? Švercuješ, a?“ Pojavi se na vratima, nosi oljuštenu mandarinu „’Ajde ajde ovo da pojedeš, ovo ti je od mojega stika Rada ljepše u svet nema. Lječi na miris, bez tebe!“ Ma jebi se i ti i mandarina, ne mogu bre više, serem ko jednomesečna beba.

„Dobro, da vidim onda šta imaš ođe od narkotika pa da ’apsim ako ima što opasno, što ću... Pentraxil... auuuuu... (namršti se kao, nije dobro) aspirin, auuuu narkomanko... a što je ovo? Duvaš, a?“ Otmem mu iz ruke inhalator, prskam po šavovima od smeha. „Jesam li ti ja rek’o da ću jednom da te legitimišem, a?“ Stoji iznad mene naslonjen na naslon od kreveta. Čudo jedno kol’ko je taj čovek lep. Onako, iznutra pa to sija na spolja, ne vidim više ništa od one kučeće face koju sam spominjala ranije. Sedi tamo, budalo – neprijatno mi koliko mi se približio. „Poljubio bi te narkomanko, al’ se plašim razboljeću se i ja. Ko bi te jadna onda legitimis’o?“

            Šjeo je, na krevet, do mojih nogu taman da ne mogu da gledam TV. Priča, priča, priča opet 100 na sat, ovog video, ovog u’apsio, ovog uhvatio sa švalerkom, ova šćela da se ubije... sve on zna. Bio mu brat, pa još jedan brat - od strika, pa strikine maćehe drugo dete iz prvog braka. „A imaš li ti što za dezinfekciju jadna?“ Vidi tamo, pokazujem na deo ormana gde držim alkohol. Sipa sebi viski, pa se vrati, legne na ivicu kreveta i gleda me. „Ljepa si... najljepša, bez tebe. U svijet te nema!“ Prevrćem po glavi kad mi se poslednji put neko ovako udvarao.

Napolju se prilično smrklo, pričamo k’o navijeni. Čuje se jedino još muzika iz TVa, i titra naokolo svetlo TV programa koji ne vidim od njega. „Javlja li ti se đedo?“ Odmahnem glavom. „Neka, neka... najbolje je tako. Nijesi imala ništa od njega. Nijesi ti roba za čuvanje, za skrivanje no za prikazivanje!“ Ajd ćuti. „Pušti me jadna! Svaki put me ućutkuješ a eto OĐE mi stoji ko kruška, oca li mu jebem!“ Mrzi ČM. Ispričala sam mu sve što je imalo da se ispriča o godinu i po dana naše veze. Sipa sebi još jedan viski, pa se vrati na krevet. Gledam TV, preko njegovog tela. „Đe si?“ Tu. Gledam TV. „Dobro... ti gledaj a ja ću da legitimišem.“

Pošalji komentar ::

I šta bi na kraju?

ih.... šta ga ti zakuvaš - sve miriši, al nećeš da nam serviraš tako vrelo... bojiš se da nas ne opeče? a?

Ma zna mama posao...mogla bi roman da napiše, i to dobar. Učila od Šeherezade. ))

E vala znaš da zakuvavaš.

O, MAMA...
kako pises,
i meni ce se jos
svideti...
;-D
Muskarcina prava...

Jeeeeeee,kad ce nastavak,necu moci ni da spavam.