Ko zna kako cu sutra u jutro kisovito
koliko da se secam tebe cele nedelje
i svake sledeće nedelje.

Izašao sam da pustim naše pse
i prazno dvoriste i odjednom u meni je
kao u nama sve odavno zahladnelo

Ne znam kada i gde se krije naša sreća
neznam gde su nam se ruke razdvojile
i usne i tela nam prestala drhtati
u zadnjem kriku i ljubavnom grcu.

Nikada mu ti nećeš postati draga
ni reči te njegove neće dirnuti, odlazis
o ženo, o moja, jedina, draga ženo,
ostaću cu iza tebe zgazen kao trava,

Ostaricu kada te ne budem voleo
ne slusaj me ni ono sto govorim,
jer su reči sve što nam je ostalo,
a ti si tako sigurna da nas, nema.

Već mi te je oduzeo moj stari strah
to je zbog moje i tvoje odsutnosti
i stidim se te moje i tvoje slabosti
da sam ti jednako postao ništavan.

Toliko si svemoćna da možes sve i
jedan tvoj pokret ruke, dodir
da vrati život u moje telo i
jedna tvoja reč da me poseče.

Samo ti mozes da učiniš čudo da
verujem da ce izaci sunce iza oblaka,
da nam ti skines sve lance i okove
da nadješ i brave  i sve naše ključeve.