Živ sam, hvala bogu, jedini neupisan staž, su ove dve godine na blogu, penziju nisam jos stekao, dugovi su mi u banci utvrđeni, po kazni pisem, ovde sa sobom kao da sam besposlen razgovaram, u ovom virtuelnom svetu lečim dušu od televizije, govora mrznje, politike besmisla i politikanskog praznoslovlja. Kriv sam, ovako prost i naivan, najviše prema sebi, ljudima se bezrezervno davao i posvecivao a oni mi uzvracali kako su stigli i mogli. Zlo nikome nisam učinio, branio sam više druge od sebe, od svoje ljutnje, od prekora, od teskih reci koje kasnije ne mogu povuci. Nisam stavio tacku i priveo kraju mnoge zapocete price. Nisam zeleo da u njima budem glavni lik. Jesam pisao svaki put, kada mi srce zakuca brze a dusa zadrhti kao jasika na vetru...

Ovde na blogovima postoji korisničko ime, nick, jedan rab božiji,  Radeumetnik kako me već ljudi zovu. Neko sebe prekrsti i nastane taj nick po kome te svi pamte, i po njemu te hvale ili ga na sva usta zbog nečega pljuju i psuju. Ja inace ne volim neke smesne i besmislene nadimke.  Moje ime se u spontanom razgovoru stopilo i nastade ni ime ni nadimak, prišiveno mi ime, onako narodski, Radeumetnik. Tako su me nazvali, protivno je pravopisu, dve su reči u jednu povezane. A zar je to važno. Kad otvore neciji blog ljudi se pitaju šta tom coveku znaci taj nick-nadimak, zasto je bas njega izabrao. Ovde u ovom svetu gde sam stalno meta, polako ću naslikati svoj autoportret, ako me ljudi nagrde i ocrne, ne opere me ni Drina ni Sava.

     Niko me neće izvući iz gliba u koji sam sam upao. Slušaću opet odjeke aplauza novom vodji. Kada začujem povike, izgore ti kume kesa, pijani kum baciće nešto sitnine i sešće u svoj sjajni, crni mercedes.

    Za razliku od mnogih branilaca ili branitelja iz proteklih ratova, navodnih boraca svega i svačega, ovde predstavljam samo sebe, i  branim jedino sebe. Ostavljam izdajicama da jos nekog i jos po nesto izdaju ako imaju sta, šovinistima da još malo veličaju svoje nacije ako se već nisu po malo umorili, da minimiziraju svoje zlocine a zlocine drugih da uvecavaju. Fanatike i psihopate, stare i nove zlocince ostavljam da ih što pre privedu pameti ili pravdi. Onima sto su zbog zla koje im je naneseno otrovani da taj otrov ispljuju i ne zaduzuju vise nikoga do samo sebe. Herojima da samo za praznike izglancaju i okace svoje medalje, da na oruzje zaborave bar dok je mir, dok nam neko ne spremi neki novi besmisleni rat.

Hteo bih da jos malo poživim i pisem kao sto govorim, a citam kao sto je napisano, kako već rece Vuk, i cesto bi da kazem bobu, bob, premda bi bolje bilo da gledam svoja posla, da ne kukam i ne plačem na tudjem grobu. Nebih da se petljam u neciji zivot i probleme jer mi to niko i ne trazi. I ovde kao i u zivotu ima dobrih ljudi, ima zlih da te bog sacuva, ima pametnih i vidno poremecenih, kako vole neka velika deca reći, ma struja im nije ravna. Ima nas raznih, srecnih, nesrećnih, ima nas kojima ne dam da njihov svet i sve lose udje u moju kucu, da se nametne i razori moj lični mali svet, da postanu izazov i naopak uzor mojoj deci.

    Uvek je bilo da se neko rodi srecan, neko nesrecan, neko bogat, neko siromah, nekome je odmah zagarantovano zdravlje a nekom bolest i tezak mukotrpan zivot da prokune dan kada se rodio, da propljuje krv i majcino mleko. Neko se u zivotu obogati, a neko osiromasi i propadne pa bude na istom kao na početku, kako ja volim reći, gde si bio nigde, šta si radio, ništa.

      Pisati o svom imenu, i ja o svom je taman toliko valjan razlog da neko cuje da mi je kum ime dao po nekom coveku sto je valjao, pamti ga po dobru, po radu, da je bio cuven covek pa su eto i njegove namere bile taman toliko dobronamerne da mi sa imenom odredi neki moj buduci zivot pod tim imenom. Od svega naj vise sam dobio da radim, mir nisam uvek imao i njega mi je uvek malo, a kome je do rata, rat mu u kuci bio.

     Umetnika u ovom svetu ima od svih fela, mozda i previse, stvaraju na milione dela, bezimeni kao sto i ja cuven nisam, koliko sam dobar ili loš o tome ce jednom reci. Ceniće me najpre po mojim delima, a sta danas kažem ili sutra izjavim za novine ili napišem ovde na blogu neće biti nikome važno.