Nekada bilo da se pripoveda, u vreme kada su u ovom kraju harale
velike boginje medicinski rečnikom rečeno a nekako poetski Variola
Vera, su došli do izražaja naši strahovi, naše navike ali i naš prezir
prema smrti. Uveliko je tekla vakcinacija. Na jednoj našoj beogradskoj
klinici je Variola Vera odnela svoje prve žrtve a u susednom naselju
Resnik ljudi su bili u sve većoj panici jer je medju prvim žrtvama
bila i medicinska sestra iz tog mesta. U školama i preduzećima su
bile uvedene posebne mere, neznam samo koje, jer u to vreme
sredstava za čišćenje i dezinfekciju nije bilo kao danas.
Ovih dana na jugu Srbije, tačnije rečeno u gradu Nišu i okolini
se javila velika epidemija zarazne zutice i veliki broj obolelih
je vec napunio jednu od niških klinika. A u Beogradu koliko čujem već
ima oko tri slucaja koji ne mora da budu u vezi sa Nišom jer i
Beograd ima svoja žarišta, svoje favele odnosno romska
naselja izgradjena, bolje receno sklepana od paleta, kartona kao
izolator pa sve to preko najlonom prekrijes i eto zida kuće.
U centru Beograda na elitnom mestu,
oko Sava centra, žive tako a deca se
šetaju u buljucima ulicama oko hotela i po autobuskim stanicama
traže po neki dinar od ljudi što čekaju autobus
Posle Kosova, žive tu isto kao i ona brojna naselja na periferiji
koja napravise prognanici a koja nemaju
kanalizaciju, koja i danas imaju problem sa
snadbevanjem pijače vode kao sto je to u Barajevu.
Šta sam ono hteo da vam pričam, a da kao narod
smo vrlo pohlepni na jeftino, ma da, ako negde se nešto
prodaje jeftino stajemo odma u red a posle pitamo šta
se prodaje, emajlirani sudovi na kilogram ili zenske gaće.
Na beogradskim pijacama se prodaje svašta, bašsvašta,
ponekad pijace su pravi buvljaci gde se prodaju stvari
kojima tu nije mesto, stara garderoba i obuća,
daleko bilo mozda sa nekog mrtvaca,
i sve to je puno što no kažu seljaci bakcila i drugih
šturinja, ko zna kakvih bolesčina al naši ljudi
ne haju prevrću po tom krsu i svako trazi nesto sto
mu fali a fali nam svasta po dugačkom spisku vrednosti.
U Jevropi se to ne vidja, odeća se hemijski očisti,
pa se posle prodaje u prodavnicama kako kažu babe
sekundarne odece, gde koliko vidim ima puno sveta
što prebira po necijim bivšim intimnim stvarima bez gadjenja
i kupuje, kupuje za sebe i svoju decu, tu staru odeću
jer novaca za drugu ne moze odvojiti pa daj sta daš.
Na nasim pijacama postoji deo gde se prodaje povrce,
i deo koji bih nazvao gvožđara, farbara, stovariste, bakalnica,
jer se tu prodaju muške i ženske čarape, sijalice, ekseri,
atikviteti pokupljeni iz kontejnera, stara ogledala i
srebrne kašike, neke slike koje niko neće.
Na nekom delu pijace a vecinom su nase pijace otvorenog
tipa sa tezgama na kojima nakupci, prekupci,
donose iz unutrasnjosti sve,
od mlecih proizvoda, povrca, urdjenih pilica,
supe, brasna, ljute rakije, suvog mesa,
uredjenih prasica sa dva ljubicasta pecata od
mesne zajednice, ponekad, samo ponekad.
Dakle na delu gde se prodaju mlecni proizvodi
tradicionalno se prodaje sir decenijama iz
raznih sudova, drvenih kačica sa Zlatobora i od Užica,
plasticnih kanti i metalnih emajliranih šerpi sa
raznim sirevima, posnim, polumasnim i
onim gde se ne skida kajmak pa se podliva mleko
nakiselo bez kuvanja tako da iz njega uvek po malo
curi voda jer nije dobro ocedjen.
Danas sir donose sve manje vlasnici a sve vise
prekupci tako da u jednoj kanti ima po tri vrste sira.
Poznato je svima da je sir naj osetljiviji artikal,
uvlaci mirise, lako se kvari i sam po sebi je
u procesu spravljanja vec zapocet njegov proces kvarenja,
to vec prati svakodnevno ekipa doktora koja vrsi
dnevne analize ali su i ti doktori kvarniji od sira tih
ljudi pa obicno od prekupaca uzimaju pune kese sira
da daju potvrdu da je sir ispravan i da se moze prodavati.
Dakle da se vratim na pocetak ove price i Variolu Veru
odnosno velike boginje, sto je i bio povod mojeg pisanja i sadasnja
epidemija zaranzne zutice, dakle deda Milisav koji iz Resnika
donosi sir na jednu elitnu beogradsku pijacu, doneo je sir
a posto tih dana je prodaja lose isla deda je poprilicno
spustio cenu sira, pa bolje receno ko da ga deli a ne prodaje
sto bi rekli da ga ne baci ne valja se. U pijacu se tih dana samo
cuo njegov glas - ajte dedi, ajte ljubi vam deda rucice, ljubi vam deda
lakirani nokte, ajteee, sira jeftinoga, samo da prodam.-
A beogradske dame iz elitnog dela Beograda navalile ko mutave
onako što bi seljaci rekli bezredne, cuj bezredne,
same uzimaju rukama one kriske, onako
iz kanti i stavljaju u kese dok deda Milisav metaniše
ljubi vam deda rukice i lakirane nokte,
samo uzimajte neka. Ako on i dostigne da koje parče
izvadi svojim rukama, šta se čudite rukama, ni kesu nije stavio
ili bar neke rukavice, čuj seljak i higijenske rukavice iz apoteke,
deda Milisav onako sa svojim šapama, nokti na rukama ko kandže,
ni makaze ne dobijaju bitku sa njima, mozda jedino klešta pa prljavštinu
sa noktom čupati, deda Milisav je batalio čicšćenje noktiju odavno,
svinjac i štalu da, dvorište oko praznika a kuću e oko toga baba brine.
Gospodje se smeju, ni malo se ne brinu za Variolui Veru i velike boginje,
kupuju onaj sir a deda se samo smeje i zadovoljno trlja ruke i poneku put
zamislite, poljubi koju damu jer deda Milisav je đavo, malo bezobrazan zna da
podiđe gopođama i ukrade taj i poljubac od neke udovice il
raspuštenice a može biti i od udate žene, pa sad ko da svakoj piše braćno stanje
na čelu. Dok udariš dlanom o dlan deda prodade svoj sir odoše gospodje
i beogradske dame da prave svoje gibanice a on na zavist okolnih
prodavaca se šali, jos i peva staje im na muku, pije onu rakičinu sedeći na jednoj gajbi,
jede kobasicu sa onim svojim noktima, grize onu glavicu crnog luka,
i peva - Nikom nije lepše nego nam, samo da je vakooo svaki dannn -
- samo da je vakooo svaki dannn -
velike boginje medicinski rečnikom rečeno a nekako poetski Variola
Vera, su došli do izražaja naši strahovi, naše navike ali i naš prezir
prema smrti. Uveliko je tekla vakcinacija. Na jednoj našoj beogradskoj
klinici je Variola Vera odnela svoje prve žrtve a u susednom naselju
Resnik ljudi su bili u sve većoj panici jer je medju prvim žrtvama
bila i medicinska sestra iz tog mesta. U školama i preduzećima su
bile uvedene posebne mere, neznam samo koje, jer u to vreme
sredstava za čišćenje i dezinfekciju nije bilo kao danas.
Ovih dana na jugu Srbije, tačnije rečeno u gradu Nišu i okolini
se javila velika epidemija zarazne zutice i veliki broj obolelih
je vec napunio jednu od niških klinika. A u Beogradu koliko čujem već
ima oko tri slucaja koji ne mora da budu u vezi sa Nišom jer i
Beograd ima svoja žarišta, svoje favele odnosno romska
naselja izgradjena, bolje receno sklepana od paleta, kartona kao
izolator pa sve to preko najlonom prekrijes i eto zida kuće.
U centru Beograda na elitnom mestu,
oko Sava centra, žive tako a deca se
šetaju u buljucima ulicama oko hotela i po autobuskim stanicama
traže po neki dinar od ljudi što čekaju autobus
Posle Kosova, žive tu isto kao i ona brojna naselja na periferiji
koja napravise prognanici a koja nemaju
kanalizaciju, koja i danas imaju problem sa
snadbevanjem pijače vode kao sto je to u Barajevu.
Šta sam ono hteo da vam pričam, a da kao narod
smo vrlo pohlepni na jeftino, ma da, ako negde se nešto
prodaje jeftino stajemo odma u red a posle pitamo šta
se prodaje, emajlirani sudovi na kilogram ili zenske gaće.
Na beogradskim pijacama se prodaje svašta, bašsvašta,
ponekad pijace su pravi buvljaci gde se prodaju stvari
kojima tu nije mesto, stara garderoba i obuća,
daleko bilo mozda sa nekog mrtvaca,
i sve to je puno što no kažu seljaci bakcila i drugih
šturinja, ko zna kakvih bolesčina al naši ljudi
ne haju prevrću po tom krsu i svako trazi nesto sto
mu fali a fali nam svasta po dugačkom spisku vrednosti.
U Jevropi se to ne vidja, odeća se hemijski očisti,
pa se posle prodaje u prodavnicama kako kažu babe
sekundarne odece, gde koliko vidim ima puno sveta
što prebira po necijim bivšim intimnim stvarima bez gadjenja
i kupuje, kupuje za sebe i svoju decu, tu staru odeću
jer novaca za drugu ne moze odvojiti pa daj sta daš.
Na nasim pijacama postoji deo gde se prodaje povrce,
i deo koji bih nazvao gvožđara, farbara, stovariste, bakalnica,
jer se tu prodaju muške i ženske čarape, sijalice, ekseri,
atikviteti pokupljeni iz kontejnera, stara ogledala i
srebrne kašike, neke slike koje niko neće.
Na nekom delu pijace a vecinom su nase pijace otvorenog
tipa sa tezgama na kojima nakupci, prekupci,
donose iz unutrasnjosti sve,
od mlecih proizvoda, povrca, urdjenih pilica,
supe, brasna, ljute rakije, suvog mesa,
uredjenih prasica sa dva ljubicasta pecata od
mesne zajednice, ponekad, samo ponekad.
Dakle na delu gde se prodaju mlecni proizvodi
tradicionalno se prodaje sir decenijama iz
raznih sudova, drvenih kačica sa Zlatobora i od Užica,
plasticnih kanti i metalnih emajliranih šerpi sa
raznim sirevima, posnim, polumasnim i
onim gde se ne skida kajmak pa se podliva mleko
nakiselo bez kuvanja tako da iz njega uvek po malo
curi voda jer nije dobro ocedjen.
Danas sir donose sve manje vlasnici a sve vise
prekupci tako da u jednoj kanti ima po tri vrste sira.
Poznato je svima da je sir naj osetljiviji artikal,
uvlaci mirise, lako se kvari i sam po sebi je
u procesu spravljanja vec zapocet njegov proces kvarenja,
to vec prati svakodnevno ekipa doktora koja vrsi
dnevne analize ali su i ti doktori kvarniji od sira tih
ljudi pa obicno od prekupaca uzimaju pune kese sira
da daju potvrdu da je sir ispravan i da se moze prodavati.
Dakle da se vratim na pocetak ove price i Variolu Veru
odnosno velike boginje, sto je i bio povod mojeg pisanja i sadasnja
epidemija zaranzne zutice, dakle deda Milisav koji iz Resnika
donosi sir na jednu elitnu beogradsku pijacu, doneo je sir
a posto tih dana je prodaja lose isla deda je poprilicno
spustio cenu sira, pa bolje receno ko da ga deli a ne prodaje
sto bi rekli da ga ne baci ne valja se. U pijacu se tih dana samo
cuo njegov glas - ajte dedi, ajte ljubi vam deda rucice, ljubi vam deda
lakirani nokte, ajteee, sira jeftinoga, samo da prodam.-
A beogradske dame iz elitnog dela Beograda navalile ko mutave
onako što bi seljaci rekli bezredne, cuj bezredne,
same uzimaju rukama one kriske, onako
iz kanti i stavljaju u kese dok deda Milisav metaniše
ljubi vam deda rukice i lakirane nokte,
samo uzimajte neka. Ako on i dostigne da koje parče
izvadi svojim rukama, šta se čudite rukama, ni kesu nije stavio
ili bar neke rukavice, čuj seljak i higijenske rukavice iz apoteke,
deda Milisav onako sa svojim šapama, nokti na rukama ko kandže,
ni makaze ne dobijaju bitku sa njima, mozda jedino klešta pa prljavštinu
sa noktom čupati, deda Milisav je batalio čicšćenje noktiju odavno,
svinjac i štalu da, dvorište oko praznika a kuću e oko toga baba brine.
Gospodje se smeju, ni malo se ne brinu za Variolui Veru i velike boginje,
kupuju onaj sir a deda se samo smeje i zadovoljno trlja ruke i poneku put
zamislite, poljubi koju damu jer deda Milisav je đavo, malo bezobrazan zna da
podiđe gopođama i ukrade taj i poljubac od neke udovice il
raspuštenice a može biti i od udate žene, pa sad ko da svakoj piše braćno stanje
na čelu. Dok udariš dlanom o dlan deda prodade svoj sir odoše gospodje
i beogradske dame da prave svoje gibanice a on na zavist okolnih
prodavaca se šali, jos i peva staje im na muku, pije onu rakičinu sedeći na jednoj gajbi,
jede kobasicu sa onim svojim noktima, grize onu glavicu crnog luka,
i peva - Nikom nije lepše nego nam, samo da je vakooo svaki dannn -
- samo da je vakooo svaki dannn -