Nikome nisam pricao, ne secam se detalja svog sna u kojem sam imao retku priliku
da dozivim neku neopisivu srecu, da me prozme tako snazno emocija ljubavi da sam
nakon budjenja koje nije bilo ni malo neprijatno sav tresao i smejao se.
Da necemu sam se smejao, nije to bio glasan smeh vec moja ozarenost, kao da sam
u tom snu otisao negde gde dusa mozda nekada ode ili zeli da ode al nam to nije uvek
dato. Mozda ako bi nam se to cesce desavalo u snu pozeleli bi da se nikad ne probudimo,
da se nikad ne vratimo u ovaj svet. Pokusao sam da u knjigama nadjem odgovore
kakvo je to osecanje koje me zaposelo u snu, tako jako da ni jedna slika od svega toga
ne ostane nakon budjenja, vec samo u telu i dusi osecaj neopisivog blazenstva.
Ne spadam u ljude koji praktikuju neke meditacije, ne bavim se
jogom i nekim ritualima, da dovodim sebe u neko drugo stanje. Pozeleo sam da jos neki
put se tako tresem kao to jutro koje po nicemu nije bilo izuzetno, sve je stajalo na svojem
mestu kao i pre, zena je spavala licem okrenutim prema meni. Poljubio sam je lakim
poljupcem da je cak nisam ni razbudio. Primetila je i dlanom mi dotakla obraz i nastavila
da spava. Ja sam onako zabezeknut u cudu jos citavih pola sata lezao tako rasirenih
ociju buljio u plafon pitajuci se gde su granice covekovovog uzbudjenja, zar jedan san
da me tako zanese da mi u telu sve bridi od neke struje, da se tresem kao da imam
visoku tempreaturu. Ako su neki snovi kosmari, i znaju da budu podjednako strasni
i bolni, ovi snovi su nesto drugo, nesto sto me je iznenadilo i ostavilo poseban utisak.
Secanje da je postojao san daje nadu da ce mi se posreciti da jos neki put dozivim
slican san. Moram reci da san nije imao veze nikave sa nekakvim seksulanim
fantazijama, da sam doziveo osecaj telesnog zadovljstva, da mi je telo reagovalo
na neki takav nadrazaj u snu.Poznato mi je da se javljaju takva stanja, prvo u detinjstvu
a zatim u toku zivota. Snovi u kojima vodimo ljubav sa nekim, mozda cak i nepoznatom
osobom koja u snu predstavlja osobu do koje nam je stalo.San to rezira po svojoj
zelji, pojave se predeli, ulice i kuce u kojima nikada nismo ziveli a ipak su bile okvir
za nas san. Kao da se u tom snu nasa dusa vidja sa nekim likovima koji dolaze iz
necijeg sna pa se onda upoznajem sa njima i zivim za trenutak neki drugi zivot.
Bilo bi lepo da mogu da se setim, kako izgledam u svakom snu, kakvo odelo nosim
, kakvu sam kosulju odabraoi cipele obuo. Koliko imam godina, ili je to samo u
slucajevima kada nas telo izdaje, kada smo sve blizi zalasku sunca a sve daleje
njegovom izlasku da se sve jednom pretvori u jednu beskrajno dugu noc ili mozda
u svetlost i ono stanje blazenstva postane nase konacno i trajno osecanje srece.
