BlogOye!

"Ogoljen početak Odiseje... Ako bi trebalo da postoji neka radnja na mom blogu, onda je ona već unapred poznata...Na kraju priče smo svi umorni i ostareli... Mladići, samo još u sećanju... Preko noći ugojene devojke, koje su do juče bile prave lepotice... Na kraju ćemo svi sedeti ispred našh monitora, koji nas lagano zrače i pretvaraju u ono što nikada nismo želeli." Ovim rečima Maestro započinje svoju avanturu na BlogOyu! ... "Zraci ulične rasvjete treperili su po stropu, dok se vjetar igrao sa krošnjama drveća aleje. Pitao sam se da li to po stropu igraju zraci svjetla, ili pak sjenke lišća? Da li mrzim samo zato što sam obratio pažnju na sjenke, a zanemario svjetlo? Da li volim onda kada zanemarim sjenke, i posmatram samo svjetlo? Da li smo ravnodušni kada ne vidimo ništa, ili smo naprotiv svjesni svega? Prokleta ravnodušnost..." Ne, nismo ostali ravnodušni  Agmonserovoj, Maestrovoj, Stefanbre i Magnolijinoj, današnjoj pojavi na BlogOyu! Prijatno smo iznenađeni. Dobar start! Dobrodošli u pleme! 

„Rečenice postaju sve tvrđe mnoge od njih ne kažu ništa čak se više ni ne množe prestale su da prate jedna drugu. Noći više nisu u košmarima, snove zaposedaju računice i brige; stara dobra apokalipsa nestala je i iz noćnih mora – i sudnji dan treba saslužiti. Razloga za smeh sve je manje, možda je to i dobro tera na sopstvene razloge za smejanje iako neke nikada nikome ne treba reći. Postane malo jasnije zašto sve lutalice vole da ih gnjaviš čak i nogom dok kućni psi ponekad ne žele ni da ih rukom pomaziš. Razloga za plakanje sve je više ali plakanja nema. Objašnjavati zašto je tako besmisleno je jer ima razloga; ali, jedan od najvećih mangupa u generaciji koji je mogao da sadašnjeg najvećeg mangupa pojede za doručak u svakom smislu sada radi kao šofer i odgovoran je ako fali čak i komadić robe koju prevozi iako za utovar robe nije odgovoran ali zadržao je onaj osmeh i onaj pogled“. Dalje >>>

„Muškarac Vitez koji zna da žena nije drugačija od njega, druga vrsta... koji zna da je žena njegova druga polovina; kao i on njena. Koji zna da je spoj ta dva, savršena simbioza. Muškarac Vitez, koji na naznaku E od emocija ne beži. Jer, to ništa strašno nije. Ne ujeda, ne boli, sve suprotno. Koji zna da je ljubav (opet jedna strašna reč) osećanje kojem se treba prepustiti da vas vodi... osećanje koje ne treba štedeti, već znati uživati u njemu onda kada se zadesi. Koji zna da prepozna momenat kad se ona desi i koji se ne libi uzvratiti je, negovati i razvijati. Danas, kada je većina muškaraca prestala muškarcima zvati se i biti, imam čast i veliku sreću, poznavati nekolicinu takvih. Osmesi na licima njihovih drugarica, devojaka i žena, pogledi upućeni jedno drugome... to je to. Potpuni sklad i simbioza. Ono što i realno postoji, a ne kao samo bajka koju nam majke čitaše, dok smo male bile“. Dalje >>>

"Večiti sam opozicionar, svemu lošem u politici (dakle svakoj vlasti, jer idealne nema), gluposti, beskičmenjacima, ženama koje ne vole da kuvaju, onima što mrze, onima koji vole zlo u sebi, drugima i oko sebe. Pokušavam da budem sama sebi opozicija kada pravim gluposti, no desnicom nikako da se klepim dovoljno jako, da na vreme odustanem. Kada se krčag razbije bude kasno... Pisala sam o pravdi, niko je još nje sreo, well... nisam ni ja, ali hoću, bar jednom, sigurna sam. Baš danas desila se jedna mala pravda, beše sporo, teško, ali ide, to je najbitnije, kreće se. Kako je u današnjem danu došlo do interesantnih susretanja na osama ljudi koji se na prvi pogled ne sreću, a sve u sklopu nekih misli koje nas spajaju logično je bilo da ovakav rad akumulira u sklopu fabrike. Nema lepše fabrike, od fabrike knjiga. Tu naleteh na knjigu Dušana Pavlovića, "Autonomija ličnosti u Rolsovoj teoriji pravde". Šta kaže knjiga znaću sledeće nedelje kada je pročitam, jer čini mi se da je ovo pravda koja nam je potrebna". 

"Beograd. Brankov most. Proradio je lift za bicikliste. Sa mosta se spušta na stazu kraj Save. Priobalje se oseća jaaaako. Potrebno je jedno dobro čišćenje. Stazu nisu sređivali od puštanja u rad. Tad su je ofarbali i misle da će to trajati 500 godina. Staza prema Adi Ciganliji na mnogim mestima je u prekidu. Jedno od kritičnih mesta je neka cementara ili slično gde na sred staze stoje uparkirani teški šleperi. Prljavo, prljavo, prljavo. Zagađen vazduh i na pojedinim deonicama ne može da se diše normalno jer smrdi očajno. Prelazi uz stazu koji vode preko pruge, nisu adekvatno obezbeđeni. Stazom prolaze i motori. Nema kontrole. Na celoj stazi u dužini od petnestak kilometara nema ni jednog saobraćajnog policajca nikad. A staza je veoma prometna. Koriste je biciklisti kojih je svakim danom sve više. Samo se liftom preveze sa mosta i na most preko hiljadu biciklista dnevno."  Dalje>>>

"Moja teorija je uvek bila da te prve kriterijume nosimo iz kuće u kojoj smo odrasli. Da nas majke uče šta su muškarci a šta žene. Da njeno ponašanje, sa nama, kao i sa ocem (ili partnerom) grade naše ideje o ljubavi ili već onome što se medju njima odvija (na žalost nije uvek ljubav u pitanju). Posmatrajući naše majke postajemo žene. I možda još bitnije, postaju muškarci. Naše majke vaspitavaju sve te naše muškarce u koje se kasnije zaljubljujemo. Ne znam da li imaju prava da se kasnije pitaju koja će njega oženiti!?!? ili, zašto ti stalno biraš luzere?!? Kasnije doživljavamo svoja iskustva. Biramo nekada prkoseći onome što smo naučili u kući, ili trudeći se da nadjemo ono što mislimo da nam treba, a najčešće nesvesno i nerazmišljajući. Ali uvek sa već davno izbrazdanim brazdama koje je teško preorati. A začarani krug se nastavlja, i neke nove muškarce i žene formiramo i vaspitavamo mi, i ostavljamo za nova pokolenja da dalje biraju i dalje formiraju..." Dalje >>>

"Prošlog leta, cela Srbija, i ova i ona, ostala je zgranuta, zgađena nad prizorom ubijanja nekoliko petnaestogodišnjaka. Osećaj užasa probudilo je sve što se na snimku videlo - i sam čin ubijanja dece od strane maskirno uparađenih "heroja", njihov smeh i zajebancija dok ih vode na streljanje, nesnosna lakoća kojom to rade. Videli smo da nikakva "osveta" nije u pitanju, nikakvo "delovanje u trenutku". Izgledali su kao ljudi, kao zveri koje to rade svaki dan. Rutinski. Naše sramno sudstvo osudilo je te "junake" na dvadeset godina zatvora, njihovog komandanta na pet, a jednog su oslobodili. Ovaj što su ga oslobodili "samo je gledao". Jadan. Ovi ostali... pa uzeta je u obzir "olakšavajuća okolnost" to jest da su to sve "porodični ljudi". Čovek koji je u ponedeljak ujutru izgovorio u jednoj radio emisiji na B92 svoje mišljenje i svoje neslaganje sa sudskom presudom, jedan od najhrabrijih novinara, pardon, Novinara Srbije, Dejan Anastasijević, čiji tekstovi su gotovo jedini razlog zbog kojeg četvrtkom kupujem Vreme već deceniju i po, sinoć je preživeo pokušaj ubistva. Bacili su u dva ujutru kašikaru na njegov stan. U tom trenutku tu su spavali on, njegova supruga i njihovo maloletno dete". Dalje >>>

Na Beogradskom sajmu otvoren je 33. međunarodni sajam građevinarstva. Reč je o jednoj od najprestižnijih manifestacija u regionu, koja je od 1998. godine član Međunarodne unije sajmova (UFI). Pod sloganom „Gradimo svet” ovaj Sajam će sve do 15. aprila biti domaćin brojnim domaćim i inostranim izlagačima, a ugostiće i sve zainteresovane posetioce. Direktor Sajma je izrazio i uverenje da će prikazane nove tehnologije omogućiti da se u budućnosti grade objekti koji će trajati i biti značajni makar onoliko koliko i objekat u kome je ova manifestacija otvorena – HALA I Beogradskog sajma. Ovogodnišnja manifestacija se održava na gotovo 60 hiljada kvadratnih metara, a od 1.068 izlagača 345 dolazi iz 34 zemlje Evrope, Azije i Amerike. Dalje >>>

„Ume da nas oraspoloži, podigne, uzdigne gde nikada nismo bili, smiri i opusti, uzbudi, iznervira. Muzika nas prati ceo život. A da li nas i obeležava... MP3 player je odavno vrlo popularna igračka. Razumem zašto i razmem da muzika ume da ponese i nosi. Samo kada bi još bili malo obazriviji u sopstvenom uživanju. A možda uživanje baš to znači, neobazrivost. Muzika je sudija ljudskoga karaktera?!“ „Većinu nas koji smo bili mladi 80-tih godina, visili u SKC-u, lično poznavali, ili barem prošli pored Margite Stefanović, Milana Mladenovića ili Bojana Pečara, mora da je veoma obradovala pojava cd-a "EKV - Revisited".“ Od same muzike Beogradoholika je baš, baš dirnuo momenat kada se na početku i kraju pesme "Siguran" čuje nezaboravni, melodični Margitin glas: "E, poslednji put sam svirala na jednom starom, raštimovanom koncertnom klaviru!" Srna beleži temperaturu u Hali Sportova u Požarevcu, Toše Proeski je u pitanju. Miriam traži vino.

Sećanja, dobri i loši izbori, stvarni ljudi i stvarni događaji, neka imena su prava, neka malo izmenjena, sve u svemu imao sam potrebu da ih zabeležim, da mi ne iskliznu iz pamćenja... „Pavel, naravno i dalje ometen vaskrsenjem krajnjim naporom volje pokušava da dešifruje Vladimirove reči. Česka glavu, gleda na delove one nemačke posade...namešta opasač sa golemom zvezdom petokrakom dok mu razroki Rus uporno duva u lice. Sve u svemu, nije siguran da li je izbor pripadnika narodne milicije bio bolji od seoskog ćate... - Paleno!!! - duva Rus, sada već na oko 3 centimetra od Pavelovog nosa... Pavel se znoji očajnički pokušavajući da se seti odakle njemu uopšte paleno, šta je tražio na zabačenom seoskom putu, šta je to puklo, i zašto kolona ruskih tenkova stoji ispred njega sve sa tim zaduvanim Rusom koji je uzgred već iskapio pljosku. Okreće se oko sebe i u vidokrug mu upada seoska zeleznička stanica sa zarđalom cisternom zaglavljenoj na sporednom koloseku. Lice mu se lagano razmazuje osmehom dok rukom upire u cisternu... - Paleno... - prošaputa pokazajući nemačku cisternu punu industrijskog alkohola zaboravljenu na tom nesretnom sporednom koloseku..." Dalje >>>

" Treba mi pomoć. Ako neko nešto zna o kvantnoj medicini ili živi u Puli ili blizu, zamolila bih da mi se javi na pm. Ukoliko znate radi li neko ovo u Srbiji, još bolje. Nije od onih stvari koje se traže danas a da su juče gotove, ali sve me zanima. Pročitala sam dosta stvari na netu, ali nije mi dovoljno, treba mi još informacija, jer je bolest specifična. Nisam ja u pitanju, već neko meni blizak. Ko čuo i ko ne čuo, hvala." Srcem prijatelja beležim... Imamo li pravo, da prećutimo, da zažmurimo i ne čujemo nikada glasno izgovorene a u očima vidljive bojažljive pozive za pomoć i podršku...Da li smo prijateljima prijatelji? Danas... i sutra...

"Ako neko vikne: "Mis", Djurdja skoči na stolicu. Kada grmi i seva, spušta roletne i pojačava muziku. U grad ne ide, ulice su nesigurne. Ne putuje nigde jer..."brodovi tonu, avioni padaju i vozovi izleću iz šina". Iz kuce izlazi samo po danu i tada nosi rukavice. O potomstvu ne razmišlja. Televizor retko uključuje ( zbog zračenja ), a kada to čini sedne u suprotan kraj sobe. I onda tamo, u fotelji, san je savlada. Tada joj se pojavi predivan osmeh na licu. Osmeh, koji joj tako nedostaje na javi."... "Lastiš je bio naš ples koji je počinjao od članaka, kolena, bokova, dizan i iznad glave. Dizale smo levu pa desnu nogu, sevale su gaćice sa ružhičastim cvetićima i maslačcima, rumeneli su se obrazi, iskrili obrazi, igrale bi naš kan-kan u kojem niko bar u naše vreme nije video ništa skaradno. Sada ostaju samo tragovi u uglu oka i priznanje samom sebi kad ostaneš sam sa svojim životom svestan da ništa nije baš tvoje. Najviše vredi taj izvučen lastiš iz gaćica, lipe tvog detinjstva i priče kojima ćeš se vraćati u neko bezbrižhno doba kad si verovao da je svet toliko veliki i da te tek toga mnogo čeka..."

mazzapsycho se pita "Da li se može opisati poseban profil osoba koji pišu blog, dakle kako bi izgledao jedan prosečan bloger sa prosečnom količinom patetike u svom prostoru. Iznutra. Verovatno je pitanje motiva sa kojim osoba počinje da piše blog. Psihoterapijski, da se osoba isprazni, izbaci višak energije, nabavi manjak sopstvene, da se zabavi, druži, laska drugima, dobija potrvdu da je voljena i dobra i draga, da provocira, da se raspravlja... sve to zadovoljava različite motive (različitih) ličnosti. Hm... a prosečan bloger, ne znam, još uvek mi je na nivou nejasne, sirove ideje i nekih asocijacija..." pepeljuga poteže za Vujaklijom, " patetiko – svečano, dostojanstveno, uzvišeno; samo sam htela da pokažem jedan drugi način pogleda na reč patetičan, reklo bi se i jedini ispravan, jer to je značenje reči, a ne ono koje je dobila u svakodnevnom govoru." I chachkalica ima svoju definiciju patetike " patetika - patika + tetka = patetika " . Koja je vaša ?

I opet Ariel počinje igru. Samo 10 stvari za početak kod Pepeljuge: „Svako ko udari dete išao bi u zatvor. To što su deca mala, ne znači da su glupa, i može im se mnogo toga objansiti rečima“. Da je Vatuljak vlast ne bi se trudio ispravljati krive Drine... „Ostavio bih sve kako jeste, a sebi napravio ogroman harem... i tako se gotivio“. Lazarica nikada ne bi bila vlast: „Jer se previše bojim svoje sujete, taštine i gordosti. Razum mi govori da nikada neću razumeti Boga. Kao što ne mogu zamisliti kosmos u svoj svojoj veličini i veličanstvenosti jer sam ograničena merama zemaljskim“. Nenadjebivog niko ništa nije pitao ali on svejedno kaže: „Dakle, prvo: uveo bih zverske kazne za pljuvanje po ulici, bacanje otpadaka po ulici, bacanje smeća van kontejnera. Kazne bi se upetostručile u saobraćaju, sa sve oduzimanjima dozvole na licu mesta za divljanje. Ovo kako izgleda saobraćaj u Beogradu liči na divljaštvo najstrašnijeg tipa u kojem se bori svako protiv svih i u kojem je čovek čoveku izgladneli i pobesneli vuk“. Reka bi zabranila sebe, tj. vlast.