BlogOye!

"Brazil je najveća južnoamerička zemlja i jedna od najvećih na svetu. Brazilom dominiraju prašume na severu i brdoviti teren na jugu. Klima je tropska ali teži ka umerenoj na jugu. Sasvim dovoljno da uživamo. Inače, najviši vrh je Piko da Neblina na Gvajanskim planinama. Najveće reke su Amazon, Tokantins I Parana. Amazon smo samo pogledali, nismo se zadržavali, jer svašta živi u njemu a ne bismo da rizikujemo… Najveća jezera su Sobradinjo, Tukuri, Balbina i Furnas. Starosedeoci Brazila su brojna nomadska i polunomadska plemena iz Tupi-Guarani grupe. Znate li da je današnji Brazil pripao Portugalu po Tordesiljskom Ugovoru između Španije i Portugala? Portugalci su međutim stigli u Brazil posle potpisivanja ugovora, kada je Pedro Alvarez Kabral zalutao na putu do Indije oko Afrike i stigao na obalu Južne Amerike. Prvo što je privuklo Portugalce je bila prirodna crvena boja koja se na latinskom zvala "brazile", pa je tako ova zemlja i dobila svoje današnje ime". Dalje >>>

"Ljubomora nije dobra niti zdrava niti može da razbije monotoniju i doprinese osveženju veze. Gnušam se ljubomore, mrski su mi ljubomorni ljudi, zaobilazim u širokom luku ljubomoru jer ništa dobro ne može da donese niti može čemu da pomogne. Samo je još jedna karakteristika ljudske slabosti, nesigurnosti i sujete, formulisana kao ljubomora. "Osećanje" koje tako nisko može da spusti čoveka, da ga ponizi i nasmeje mu se u lice svojom nekontrolisanom potrebom da prikaže svoju posesivnost prema nekome ubeđujući se da to ima veze sa ljubavlju. Ljudi koji su ljubomorni pokazuju svoju nezrelost povinovanjem tom osećaju koji zna da izjeda i sistematski uništi sve vrednosti u čoveku. Takođe bezdušno ubija ljubav i pravi razdor između dve osobe. Remeti duševni mir i oblikuje sujetu monstruoznim oblikom tako mrskim i ružnim svakome ko ima dovoljno samopoštovanja i svestan je svojih vrednosti". Dalje >>>

"Sjedim tako i srčem pivce, hladno, orošena limenka, gledam more bistro, tirkizno, kamen se bijeli... Znam ja da ni ovoga ljeta vjerojatno neću plaže vidjeti. Znam ja da ću se ubiti radeći, da će me na poslu tlačiti osoba kojoj je zlo naprosto način života, koja u svom srcu nosi samo oporost i jal, koja u svom jadnom životu nije osjetila sreću, i ne može podnijeti moju. Znam ja da ću patiti, da ću suza proliti, da će me sustići sve ono čemu još izmičem. Znam da ću psovati i režati na turiste, na gužve i vrućine, na smrad i na znoj. Znam da će mi ovo ljeto biti prekretnica – ovako ili onako... Ili ću da izdržim, ili ću da odem. «Odem» odem. Sve ja to znam. Al ne mogu si pomoći. Ne mogu a da mu se ne radujem. Miriše ljeto". Brcima mrdnula Jullie.

Dr Nick Riviera razmišlja već neko vreme o amplitudama svog života, svojih misli, osećanja i reagovanja na gomilu stvari: "Dok misli moje struje van granica do kojih mi pogled doseže, jedna jedina stvar ostaje jako blizu mene. Toliko blizu... u meni... I neverovatno koliko čoveku jedna jedina osoba može značiti sve u životu. Da li je to rizik? Nosim osećaj u sebi najvećeg bogatstva koje postoji, iskonske ljubavi (ma koliko ona bila nepoznata mnogima). Kakav je osećaj? Verovatno da nema ni te droge ni stimulansa koji bi mogao bar nešto slično izazvati. Neko te čini boljim, jačim, istrajnijim, vedrijim, toliko srećnim da se ne može rečima opisati... Preko noći sasvim neka deseta voća ti postaju omiljena zbog potpuno čudnih razloga".

Bilo je svakojkog materijala za smišljanje šala u Cyberiskinih 7 godina na chatu: Dve godine mi je trebalo da pohvatam neke osnove, ali ne zato što sam glupa (da se razumemo) - mada nisam ni mnogo pametna (da se i to razumemo) - već zato što me sve to nije baš toliko interesovalo, a i bilo je zabavnije ljudima da me "održavaju" tako neuku i silno se zabavljaju. A onda sam se iznervirala i savladala sve ...dobro, skoro sve. Elem, desilo se tako jednom u početku mojih virtuelnih koraka, da je počelo da grmi baš u sred jedne moje ljubavnističke afere. Požalih se ja gospodinu (možda je bila i gospođica doduše) da je vreme baš bez veze i da puno grmi, a ja se plašim grmljavine (ne bih li ga naterala da me malo teši kako sam sigurna pod okriljem njegovog fonta), kad on viknu (tresnu po capsu): "ISKLJUČI BRZO KOMP!" Dalje >>>

Možda ste primetili a možda i niste, ali lista svežih blogova je prepravljena. Sada pokazuje blogove koji su zadnji put osveženi novim postom ali ne i sve postove koje ste objavili u toku dana. Razlog zašto je ovo izmenjeno je sledeći: postoje situacije kada jedan bloger objavi veći broj postova, danas je jedan bloger objavio 70. Svi ostali blogeri koji su objavili postove pre njega, samim tim, više nisu na listi. Nikom ne prija, ni blogerima ni posetiocima BlogOya. I još jedna novina na predlog Čačkalice: Od sada kada pišeste svoj post možete u naprednim opcijama, izabrati da li će biti vidljiv za sve posetioce, registrovane blogere, samo za prijatelje sa blog liste ili će biti vidljiv samo Vama. Dalje >>>

"Inspiracija ne leži u čudima, čuda su tu da te podsjete da negdje možda neka ruka sve to pomiče, i onda ti bude nedvojbeno lakše. Naizgled. Jer ako već rastemo i učimo, spoznajemo i griješimo, onda ću taj proces uvijek rađe odpješačiti sama. I smijat se jednog dana kada se sve to preraste, onim potezima kistom kojima sam život bojala. Na sliku i priliku trenutnih impulsa koje nosim negdje duboko u genima. I liječit će negdje samokontrola razuzdane porive i uvijek poslije nepojmljive reakcije (dok ih ne predočiš kasnim noćnim satima). Jutrom gledat kako je negdje opet posijano sjeme tvojih koraka za neka buduća nahođenja. Da nema ludosti ne bi bilo ni razboritosti, da nema nestrpljivosti ne bi bilo ni dokonosti, da nema agonije ne bi bilo ni ushita, da nema onog sutra, onda ni ono što se gradi danas ne bi imalo više odraza". Dalje >>>

ХВАЛА ТИ МАРИЈА !

Ja se iskreno divim strpljivim ženama: "Znate onaj soj žena koji poseduje toliko strpljivosti i samokontrole u sebi, da jednostavno mogu godinama da vole nekog muškarca a da to niko ne zna. Meni brate, to nikad nije pošlo za rukom. Ajd sto sam "brzozaljubljujuća" po defoltu (i još brze odljubljujuća po istom tom defoltu), nego što ne posedujem ama ni zrnce emotivne samokontrole. Ja kad volim, dao Bog, svi znaju. Doduše i kad ne volim svi znaju. A tek kad mi neko stane na kurJe mi Oko, onda se i to zna. Svaka emotivna promena u meni, momentalno se reflektuje na meni, a ja još svojim kilometarskim jezikom otklonim svaku sumnju da je impresija možda pogrešna. E zato se ja divim onim ženama koje znaju da ćute i čekaju svojih 5 minuta. I uvek ih dočekaju što je najbolje od svega. Razmišljala sam ja kako to da ja nikad ne dočekam svojih 5 minuta? I onda sam shvatila da je to zato što meni tih 5 minuta ništa ne znače. Ja hoću sve moguće minute! Malo je brate, samo 5!" Dalje >>>

"Iza mene su dva starija čoveka u, naravno, beloj opremi, odloženim princeovim reketima kraj stolica, pričali o potpisivanju ugovora o radu za kragujevački pravni fakultet baš na dan hapšenja polovine profesora. Ispred mene je bila majka sa bebom. To je ok. Medjutim, mama je imala tako savršenu guzu da mi nije jasno kako je moguće da se tako brzo vratila u stanje savršenosti obzirom da je beba cca pet meseci. Desno od mene je bio lik koji vodi sport na er te esu. Imao je sastanak sa svojom PR službenicom. Ukoso od mene bila su dva nekakva biznismena koji su sklapali poslove. Levo od mene je sedela žena crvene duže kose, u crvenoj haljinici, čitala knjigu, bacivši noge na stolicu ispred sebe i sunčajući ih. Bilo mi glupo da gledam u tom pravcu da ne pomisli da zveram. Pa sam tako čitao i slušao odlomke razgovora. Kakav mix. Frogs and Grandmothers. Trebaće puno vremena, stvarno. Na terenima su ljudi igrali tenis. U principu, trudili su se da spoje pet-šest vezanih udaraca, ali je to uglavnom jako teško išlo. No, to nije bitno. Bitno je da liči. Na ostali bogat svet. Mislim, stvarno se trude". Dalje >>>

Prošlost je bacila oko ali i uvce na večerašnje polufinalno veče Eurosong-a i nije ispustila ni jednog takmičara a da ga ne prokomentariše. "...a onda hit večeri - Drama Queen u izvođenju žene zarobljene u muškom telu, da ne kažem trandža mandža, koji je u braku sa Lukasom. Nadamo se samo da nije naš Aca u pitanju, mada je to sve vrlo sumnjivo s obzirom da Marijinu "Molitvu" zna da otpeva na čistom srpskom... Sledi Hrvatska koju predstavlja Dado feat Dragonfly sa sve vjerom u ljubav - dopadljivo. Dado je ipak zasluženo legenda rok scene, a glasovi će ih izbaciti ili proslediti dalje. Poljska - Džet Set - dobar vic! Toliko o Poljskoj... A onda, naša Marija sa "Molitvom" - tri aplauza u toku pesme. Svaka čast!... Sve u svemu, nije loše, konkurencija je dobra, ostaje nam samo da se pomolimo za Marijinu "Molitvu" jer devojka je otpevala bez greške i prenela emociju koju inače prenosi svojim glasom i u zasenak baca svoj izgled.... " Dalje >>>

"Kako vreme brzo prođe kad si sa drugarima i prijateljima, kada se sastanete iz ćefa, a ne iz neke potrebe, i kako čovek u takvim situacijama shvati koliko je srećan što ih ima. Gde je granica izmđu drugarstva i prijateljstva? Ja je, priznajem, često ne raznajem i tresnem glavom o zid kao pre neki dan, i onda mi bude žao što sam izgubila prijatelja. Kao da se može izgubiti nešto što nisi ni imao. Plavuša (jaoj kako sam se "navukla" na ovo opravdanje… mLogo mi se svidja), ali zato su tu oni pravi prijatelji koji te trgnu iz sanjarenja i koji ti svojim postupcima jasno postave sve kocikice na mesto. :o))) Prijateljstva… retke biljke koje konstantno, a ne samo u slučaju nužde, zahtevaju mnogo pažnje i nege. Ja se trudim da moje mazim i pazim i uprkos ludom tempu života koji savremeno društvo nameće, trudim se da uvek imam vremena za njiH"…. Dalje >>>

"Kontinuirano istraživanje korisnika interneta koje obavljaju saradnici CePIT-a, traje već tri godine. Istraživanja su sprovedena pored Beograda i u Sarajevu, Zagrebu, Ljubljani, Podgorici, Skoplju, Sofiji i Bukureštu. Cilj je bio doći do podataka čija bi dalja analiza mogla ponuditi dalje uvide u sličnosti i razlike među korisnicima interneta u osam glavnih balkanskih gradova. Istraživači CePIT-a su ispitali 1596 ispitanika naseljenih na teritoriji ovih gradova. Prema podacima CePIT-a na internetu najviše vremena u proseku provode Podgoričani i ispitanici iz Bukurešta, dok su on line najmanje Beograđani i Skopljanci. Posebno interesantna za stručnjake koji se bave ljudskom psihom je i pojava da gotovo svako, u komunikaciji sa drugim ljudima putem interneta, sebe predstavlja u apsolutno drugačijem svetlu od onoga kakav zaista jeste znajući da onaj sa druge strane ne zna ništa o njemu. Tako, gotovo svako koga sretnete na chatu je lep(a), visok(a), radi odlično plaćen posao, nema dečka/devojku/muža/ženu, čita knjige, romantične je prirode, pametan.... kaže Zoran Đorđević i dodaje, “Što bi narod rekao “svako se češe tamo gde ga najviše svrbi". Dalje >>>

"Znate kako se postaje "ekstrem"? Tako što u svakom trenutku pamtite ono što su vas naučili mama i tata - šta je dobro, a šta je loše. I nema načina da vas bilo kakva "elita" uveri u suprotno. Eto. Želim i vama da se setite svog detinjstva, svojih religija, svojih pionirskih knjižica...tamo uvek sve piše. Ako se dovoljan broj vas toga priseti...jednog dana će našoj dečici biti bolje. Za nas je uglavnom kasno. Tako da mi je drago što svim svojim bićem znam, a evo i vas obaveštavam - ja sam loš. Nisam hteo da pišem o amoralnoj žgadiji. I ovo je previše reči...Hteo sam da vam kažem da je jedne novembarske subote pre x godina, gotovo pun bus jurio autoputem ka jednoj evropskoj prestonici. Popodne, prohladno i sunčano. P. voli takva jutra. Rekao mi je to jednom, pa sam ih i ja zavoleo. Iako sam savim prolećno-letnji čovek. N. i ja sedimo sa desne strane busa, otprilike na sredini, jedan kraj drugog. Ovo nam je ko zna koje po redu zajedničko putovanje. Kad vidimo neko čudo van granica zatvora u kojem živimo, više ga ne komentarišemo sa mnogo reči. Uglavnom dodirnemo lakat ovom drugom i pokažemo glavom na čudo, ili kažemo samo "hm"... " Dalje >>>