BlogOye!

Umire drveće: „I kada ga povrjeđuju ljudi, bez glasa stoji uspravno dok ga snjegovi ne obore a onda nahrani zemlju". Jednom je LaFolie pročitala priču o ljubavniku koji je voleo bez nade: „Sasvim se bio povukao u svoju dušu i mislio je da će sagoreti od ljubavi. Svet je za njega bio skroz izgubljen. Nije više gledao plavo nebo i zelenu šumu. Potok mu nije više žuborio. Harfa mu nije zvučala. Sve je bilo potonulo, i on je postao siromašan i jadan. Ali njegova ljubav je rasla. A nebo i šuma i potok… sve mu je u novim bojama dolazilo u susret. Sveže i divno. Pripadalo je njemu. Govorilo je njegovim jezikom. I umesto da pridobije samo jednu ženu, on je držao ceo svet na grudima. Voleo je i pri tom našao sebe samog. Većina voli da bi pri tom sebe izgubila".

Nekako, ta petogodišnjica dobro je uzdrmala cscw. "Zapitala sam se gde sam zaista, i koliko sam postigla u životu. Iz koje perspektive posmatrati: Da li je ružičasto, ili crno?! Činjenica je da ovih 5 god. nisam maximalno iskoristila, ali da se ne lažemo, rado bih još jednom proživela svaki trenutak. Bila sam srećna, tužna, bila sam namćor i veštičara, prava maza i zaljubljena loodacha, beskonačan broj puta sve od navedenog. Sa druge strane, nemam zavrsen fax (ali Bože moj, daleko je do desetogodišnjice), trajnu vezu, kuću sa bazenom iz bajke. Al' opet, imam sebe. Malo li je? Jedino za čim zaista patim, je što nisam više vremena posvetila nekim ljudima". Road je već neko vreme na putu ka ostvarenju svojih želja. Zato daje gas i žuri napred, da ne izgubi ni dan preostalog vremena.

„Posebno čudna sorta su ove virtuelne žene. Sve se kao vole i druže i razmenjuju informacije. „E draga, a znas li ti onog yyy?“ „E, poslao mi jednom sliku. Nije loš (što bi značilo u prevodu: nema 150 kg), ali mnogo voli da filozofira. Mada mi se dopada, kao pričamo na msn“. Šta se desilo sa ženskom solidarnošću i da li stvarno moramo da zaključimo i javno da nam muškarci osim za priplod, u životu nikako drugačije ne trebaju kada smo sposobne same sebi da zabadamo nož u leđa i varamo uporedo sa samima sobom i sve one koje nazivamo prijateljicama? Ili se definicija „Prijateljice“ promenila? Ili se virtuelno ne računa pod "Prijateljica" već samo poznanica? Nije se rodio taj muškarac zbog koga je vredno izgubiti prijateljicu (čak ni virtuelnu!). A izgled? Ko kaže da nije bitan, a traži sliku - recite mu da je lažov! I ja sam nekad bila lažljivica, a onda sam porasla, da ne kazem sazrela, virtuelno naravno - šta ću kad volim da čavrljam sa zgodnim tipovima“. Dalje >>>

"Svi vole muziku, i prosto je neverovatno koliko SVI vole dobru i kvalitetnu muziku. Takođe vole dobre i kvalitetne pisce i knjige, uključujući i pisce enciklopedija. A koji su to vaši omiljeni pisci, koje su to knjige kojima ste fascinirani? Hmmmm, paaaa... Ne, nemoj da mi kažeš, molim te. Razočarao si me pre no što si zaustio da odgovoriš, ti, prokleti potomku onih koji su spalili Aleksandrijsku biblioteku. Ti, koji voliš Mocarta, Dostojevskog, Dalija i Cecu. I kome su horoskopi smešni, ali smatraš da ipak ima nečega u tome. Ima jedna stvar u vezi s filmovima, slično kao i s knjigama ili muzikom ili umetnošću kao takvom – krdo je krdo. Tu pomoći nema. Možda je i bolje što je tako. Uprkos konačnom rezultatu koji će biti krajnje poražavajući. A kada krdu predočiš da je to što jeste, fantastičnom brzinom preobraziće se u čopor, kakav nego pobesneli. Višak adrenalina i manjak koeficijenta inteligencije. BRATE, AJDE DA GA POLOMIMO!" Dalje >>>

"Robert Soloway, star 27 godina je uhapšen u Sijetlu, u državi Vašington, i optužen je za prevare sa mailom, krađu identiteta i pranje novca. Gospodin Soloway se izjasnio da nije kriv. On je postao jedan od najvećih spamera u svetu, koristeći kompjutere koji su bili tajno inficirani naredbama da šalju milione e-mailova. Takvi kompjuteri su poznati kao “zombiji” zato što njihovi vlasnici nemaju pojma da se oni upotrebljavaju u druge svrhe. Gospodin Soloway će biti prva osoba kojoj će suditi zbog slanja spamova na osnovu federalnog zakona o krađi identiteta. Ako ga optuže po svim optužbama, suočava se sa kaznom od $250,000 I maksimalnom kaznom zatvora u trajanju od 65 godina". Dalje >>>

"Rođen sam na proleće 1983. godine - ja sam plakao a svi oko mene su se smejali - standardno. Uvek sam bio voljeno dete kome ljubavi i pažnje nikada nije manjkalo. Razmazili su me na neki čudan način, ne onako klasično da dobijem sve što želim kuknjavom i plačem već jednostavno kada nešto želim moram to dobiti - sva sredstva su u igri. E, tu počinje građenje moje ličnosti, razvoj moje ambicije što me je posle, koju godinu kasnije, dotuklo. Ne, nemojte misliti da je ovo neka ratna priča, daleko o toga. Ovo je samo početak moje lične storije u kojoj se rat više neće spominjati. Premotaću malo film unapred, čisto da izađem iz "teške teme" i nastaviću dalje sa posleratnim periodom. Dakle, po balkanskom šablonu nađem se i ja u koloni izbeglica, ovog puta smo bili raseljena lica. Dobra strana pojavljivanja u novoj sredini, bez ičega, je sledeća: prošlost je samo u tvojoj glavi i niko je ne zna. Shvatiš da tebe niko ne poznaje i da možeš da budeš bilo ko, odnosno bilo kakav". Dalje >>>

"Osvanuo je divan, sunčan dan. Šteta je bilo provesti ga u kući, makar i pored kompa, tj. na Blogoyu. Zato postoji Košutnjak. Da odeš tamo, da udahneš punim plućima ozon, gledajući male prozorčiće neba... Da ručaš u "Košuti". Šta? Pa, zna se, pečenje sa ražnja. Da piješ vodu sa Hajdučke česme... I da se Neko sav izgrebe zbog tebe, dok ti bere trešnje". Reka je jela trešnje. I limun je ručao. A nakon ručka, šetnja: "Punog stomaka krenite lagano u obilazak. Ako budete još gladni, pored ručka i trešanja koje se mogu naći tu negde u šumici, možete maznuti i poneku dudinju..."

"Kažu da su u kozmetici home – made stvari najbolje. Paz’ da nije! Stavljajući krastavac na lice, med, kvasac, jaja, čuda, jagode - postaješ fresh i ispeglana. Ja ne verujem u to. Ne verujem ni u Nivea-u Q10+, jer je suviše jeftina za tako magična dejstva koja se u reklamama prikazuju. Zašto? Zato što miligram čarobnog praha u naturi košta mnogo više nego čitava krema, a da bi zaista delovala, potrebno je staviti nekoliko miligrama... hm... Sa druge strane, moja mama i tetka kažu da je Dior kozmetika najgora na svetu i da radije koriste Armalove kreme sa kolagenom nego Diorove. Što bi značilo da cena nije superstar holivudskog blockbuster-a u ovom slučaju. Još ove godine neću koristiti kolagen, ali od sledeće počinjem i ja da se ganjam sa liftingom. Pih! Sada koristim najobičniju Nivea-u soft i lice mi je kao dečije dupence. Uveče se malo namastim nekom dečijom makedonskom, a ujutru se obavezno budim uz blagi piling i to je to". Dalje >>>

„Kako mogu da nađem svrhu, ispunjenost i zadovoljstvo u životu? Da li imam potencijal da postignem u životu nešto što je od trajnog značaja? Mnogi ljudi se nikada nisu zaustavili da razmisle o smislu života. Mnogo godina kasnije, oni se osvrću nazad i pitaju se zašto su se njihovi odnosi raspali i zašto se osećaju toliko prazni iako su možda uspeli da postignu ono što su postavili sebi za cilj“. Lazarica jeste. Nakon: „Koleginice, uverljivo delujete... 95 poena od 100... dakle 10“, mašnica je rešila da ovog leta postane majstorica tajlandske kuhinje. Foxy čini srećnom svaki dan, radost dečija, njena ljubav. Limuna - lipa: „Sam Bog zna koliko sam puta brao ovu lipu, pa sušio za čaj. Moje drvo. Od rođenja je tu“.

Elfish misli da je blogeri ne prozivaju zato što piše nadugačko. Prevarila se. Kao tipično srpsko dete, imala je jedan san: "Bio je to san da se rešim roditelja i njihovih nerealnih zahteva da mi ponašanje bude društveno prihvatljivo... to je zvučalo od prilike ovako... da ne budeš toliko jadna da ti je trojka dovoljna, da se ne prljaš, da ne izostaješ sa časova, da ne odgovaraš nepristojno nadrnd- babi koja je surovovim žrebom stambene liste naša komšinica, da svoj bicikl uredno svako veče nosiš na 4-ti sprat bez lifta, da nipošto ne tučeš brata, da ne kradeš slatkiše posle pranja zuba, da ne gledaš „Dinastiju“ i da pročitaš nešto (jer ću te posle propitati), da ne kukaš nani da si večito kažnjena (jer ćeš zaista biti kažnjena), da ne ideš sa društvom na jezero kad te pošaljem na engleski, da ne dovlačiš pse lutalice u ulaz zgrade, da na rođendane ne pozivaš decu koju ne poznaješ ni iz škole, ni sa treninga, nego se tu motaju po kraju, da ne predlažeš više nabavku psa (dosadna si, majke mi), da se ne spuštaš niz gelendere (ne laži, videli vas Jankovići sa II- gog), da utišaš muziku, da ti više ne padne na pamet da na zid lepiš Bruce Lee-a u prirodnoj veličini..."

„Ove godine, kao nikad do sada u istoriji, Srbija ima tri (III, he he he) sjajne zvezde koje su zablistale na teniskom nebu ikoje će nas predstavljati u četvrt finalu Roland Garrosa. Đole, Anuška, Jeca. Đole koji krči put ka samom vrhu svetskog tenisa, namučio se protiv onog Frantzuza 3:2. Jeca koja je trenutno 5. na planeti, veoma lako je savladala Francuščicu (jaka mala ali džaba) 2:0. Anuška, naša teniska princeza, je imala veoma težak meč sa onom brkatom Španjolkom 2:1. Možda se u ženskom tenisu ove godine na Roland Garrosu bude igralo srpsko finale“. Sve informacije - EURO 2008. obezbedio Vam je III.

„Sedele smo na Kalemegdanu. Pogled se pružao preko spojenih, umrtvljenih reka, a slabo popodnevno sunce je zalazilo za horizont. Nisam se okretala ka njoj, već sam bila duboko omađijana prizorom koji se odigravao preda mnom. Oko nas malo ljudi. Beograđani i turisti, žure svojim tempom, ne obraćajuci pažnju na svet oko njih. A ona je sedela pored mene. Znam je od ranog detinjstva. Bila sam svedok svih dobrih i loših stvari u njenom životu. Sada smo kao stranci. Čijom krivicom? Nisam obraćala pažnju na nju, dok me njen oštar uzdah nije trgao iz zanesenosti prirodom. Krv je lila iz njene ruke, a ona se smešila. Brzo sam posegla za maramicama, ali ona mi je odgurnula ruku. Rekla je da je sve u redu i da ne brinem. A onda je zavrnula rukav. Oko 15 svežih ožiljaka blistalo je pod odsjajem zalazećeg sunca“. Dalje >>>