...ja, kao sasvim obična devojka :) - Nova godina!

    Mlada sam. Još sam jako mlada, ali sam na žalost dosta odrasla da mogu da kažem da se sećam divnih i toplih dočeka. Sećam se maminih divnih ručkova i večera, pune činije kolačića, pune crvene čarapice slatkišima. Sećam se jelkica i ikebanica svuda pobacanih po kući a ona glavna jelka prelepo ukrašena. Takođe se sećam savršeno dobro organizovanih televizijskih programa koji nikoga nisu ostavljali ravnodušnim. Bilo je tu i za stare i za mlade.... Ali to je samo sećanje i od svega toga ostaje samo sećanje i po koja "bleda" fotografija, koja je obeležila radost na mom licu.
    A sada se sve to promenilo. Aražmani za novogodišnje večeri koštaju koliko pola pa i nečija cela mesečna plata u Srbiji. Ljudima ovi praznici više ne predstavljaju radost, veselje i odmor.... Odmor? Na to se zaboravilo, ta reč se u Srpskom jeziku više ne nalazi. Praznici koji treba da unesu radost u svačiji dom, narodu predstavljaju samo trošak zbog kojeg se samo hvataju za glavu. Nikome ne pada napamet da se nešto ekstra provodi znajući da bi sutra mogao da ostane gladan. Priča se o nekoj Svetskoj ekonomskoj krizi koja talasa ceo svet, ali ne i nas! Pa mi nismo deo sveta, to je svima jasno. Ekonomska kriza je zastupljena od 90-ih u Srbiji... tako da nas to već više i ne plaši, navikli smo mi i oguglali na nemaštinu...
    Doček Nove godine na trgu u Novom Sadu me je privlačio, ali Masimo Savić i Dugino poselo su bruka... Hm pa Dugino poselo zaista vređa ljudsku inteligenciju...
    Ko se odluči za doček Nove godine uz TV- program, moći će da se zabavi uz reprize nekog od prethodnih dočeka ili, možda puste zvezde Granda - toga ima samo kod nas.... Sve u svemu, ne želim da povredim ničiji ukus, ali konstatacija je jasna da Nova godina više nije on što je nekad bila... i da ne zvučim baš preterano patetično i pesimistički, poželeću svima SREĆNU NOVU GODINU, to je najmanje, a sad već i najviše što mogu da učinim...ako ništa, dodaću još i ono OD SRCA ;)