Mirno sam koračala svojom ulicom.. Sledećeg trenutka probudila sam se u beloj sobi.. oko mene su bili samo ljudi u belo obučeni.. I kao iz ružnog sna probudio me je ubod inekcije!

E sad se sećam odprilike.. Išla sam kući iz škole, bilo je već 20h ali nije bio baš mrkli mrak. U mojoj ulici vać nekoliko dana nema rasvete, navodno zbog nekog kvara. Sećam se da sam došla iz susedne ulice i skrećem desno u moju. U susret su mi išla kola, a nazad, dosta udaljen je bio motor sa slabim svetlom. Htela sam da predjem na levu stranu puta.. samo da prođe auto, pa motor.... Sledećeg što se sećam je brujanje motora, koji mi je bio, sad već mogu da kažem, zabranjeno blizu!!! A onda zapadam u „SAN“. Sećam se da sam otvorila oči, i da me je motorista pitao gde živim.. „Eno tamo gde svetli“ pokazala sam prstom, jer je jedina svetlost u ulici dopirala upravo iz mog dvorišta. Ne znam kako sam dospela kući, on me je valjda doveo. Ušla sam i počela da vičem: „mama, tata!!!“ Sestra je izašla iz sobe, kaže da nisu kod kuće..: „šta se desilo? Pitala me je, a onda se ubacio taj čovek i rekao da me je udario motorom... Legla sam na krevet, i toga se sećam... i kao da sam duuuugo spavala i usput kukala.. Bolela me je glava stravično i leva noga je počela da mi pulsira, otiče... Smetala mi je svetlost u sobi i sve je od jednom počelo da mi smeta. Sestra je pozvala mamu i oni su došli u roku od 5 min. kao i moj dečko. Odveli su me u hitnu.. Do tamo ne znam kako sam došla i ne sečam se ni tog puta, ni tih hodnika kojima sam prolazila, znam samo da sam bila u užasnim bolovima i sećam se da, kada sam postala svesna dešavanja, jezikom sam pretrčala kroz zube, samo da proverim da li su svi tu... Oduvek vodim računa o zubima.. i nije me briga i ako imam modricu na licu, pa čak i ako sam polomila nogu.. nema veze... Zarašće vremenom, samo da zub nisam izbila, smatram da imam lepe zube i zdrave, a mnogi su mi pohvaljivali lep osmeh.. J U hitnoj su mi stavili longetu, zamotali je zavojem oko noge i poslali me u Novi Sad u hitnu.. Da ne dužim mnooogo.. Imala sam potres mozga, modrica sa čela mi se te iste noći spustila na oko i naravno poplavelo je i podlila se krv ispod levog oka... Snimali su mi kosti glave, nije ništa napuklo. Noga mi nije slomljena, ali sam zviznula cevanicu o Bog zna šta, tako da je otekla na brzinu... 2x je veća od normalnog. Stavili su mi kragnu oko vrata, jer sam valjda nabila pršljenove. Isteglila sam ligamente na levoj ruci, za to su mi samo preporučili neki gel kojim da je mažem. Dali mi infuziju, inekciju za smirenje i bolove, vadili mi krv 3x tako da su mi sad modre šake...jer su mi vene strašno lose na mestu iz kojeg se krv inače vadi..

Čika koji me je zviznuo je došao nakon 3 dana da vidi jesam li dobro. I po njegovoj priči on je mene izvukao iz jendeka.. Kaže da sam ja bila budna, ne onesvešćena i da sam dopešačila kući... a cevanicu sam udarila o njegov prednji točak. On je to veče priznao da je vozio u alkoholisanom stanju i da uopšte nema dozvolu za motor, medjutim, naduvao je 0,00 promila lakohola.. pa ti vidi! A meni su krv vadili da utvrde da li sam pila! Još u hitnoj u Novom Sadu, ja se setim da sam držala telefon u desnoj ruci, pa sam javila sestri da ode da proveri je li ostao tamo negde u travi, srećom pronašla ga je =)

Ljudi, šta da vam kažem, skinuli su mi kraglu nakon 8 dana. Dobila sam čak i uput za jodnu banju. Treba da idem na terapije za vrat. Medjutim, još uvek šantam i sad me već i ledja bole jer se oslanjam na jednu nogu... Modrica sa oka se povukla, a ruka me još uvek boli. ....Tako da,