I svašta će tu još da bude... :) https://www.blogoye.me/zvrljotine/ sr Sat, 18 Jul 2026 16:18:49 +0200 BlogOye!     Mlada sam. Još sam jako mlada, ali sam na žalost dosta odrasla da mogu da kažem da se sećam divnih i toplih dočeka. Sećam se maminih divnih ručkova i večera, pune činije kolačića, pune crvene čarapice slatkišima. Sećam se jelkica i ikebanica svuda pobacanih po kući a ona glavna jelka prelepo ukrašena. Takođe se sećam savršeno dobro organizovanih televizijskih programa koji nikoga nisu ostavljali ravnodušnim. Bilo je tu i za stare i za mlade.... Ali to je samo sećanje i od svega toga ostaje samo sećanje i po koja "bleda" fotografija, koja je obeležila radost na mom licu.     A sada se sve to promenilo. Aražmani za novogodišnje večeri koštaju koliko pola pa i nečija cela mesečna plata u Srbiji. Ljudima ovi praznici više ne predstavljaju radost, veselje i odmor.... Odmor? Na to se zaboravilo, ta reč se u Srpskom jeziku više ne nalazi. Praznici koji treba da unesu radost u svačiji dom, narodu predstavljaju samo trošak zbog kojeg se samo hvataju za glavu. Nikome ne pada napamet da se nešto ekstra provodi znajući da bi sutra mogao da ostane gladan. Priča se o nekoj Svetskoj ekonomskoj krizi koja talasa ceo svet, ali ne i nas! Pa mi nismo deo sveta, to je svima jasno. Ekonomska kriza je zastupljena od 90-ih u Srbiji... tako da nas to već više i ne plaši, navikli smo mi i oguglali na nemaštinu...     Doček Nove godine na trgu u Novom Sadu me je privlačio, ali Masimo Savić i Dugino poselo su bruka... Hm pa Dugino poselo zaista vređa ljudsku inteligenciju...     Ko se odluči za doček Nove godine uz TV- program, moći će da se zabavi uz reprize nekog od prethodnih dočeka ili, možda puste zvezde Granda - toga ima samo kod nas.... Sve u svemu, ne želim da povredim ničiji ukus, ali konstatacija je jasna da Nova godina više nije on što je nekad bila... i da ne zvučim baš preterano patetično i pesimistički, poželeću svima SREĆNU NOVU GODINU, to je najmanje, a sad već i najviše što mogu da učinim...ako ništa, dodaću još i ono OD SRCA ;) Mon, 29 Dec 2008 12:19:00 +0100 https://www.blogoye.me/zvrljotine/55157/ Mirno sam koračala svojom ulicom.. Sledećeg trenutka probudila sam se u beloj sobi.. oko mene su bili samo ljudi u belo obučeni.. I kao iz ružnog sna probudio me je ubod inekcije! A onda i policajac počne sa pitanjema.. Krenuo je od onih klasičnih, ime?, prezime?..... a onda...“šta se dogodilo“. Na to je mama dala odgovor: „Pokupio je motor?“   E sad se sećam odprilike.. Išla sam kući iz škole, bilo je već 20h ali nije bio baš mrkli mrak. U mojoj ulici vać nekoliko dana nema rasvete, navodno zbog nekog kvara. Sećam se da sam došla iz susedne ulice i skrećem desno u moju. U susret su mi išla kola, a nazad, dosta udaljen je bio motor sa slabim svetlom. Htela sam da predjem na levu stranu puta.. samo da prođe auto, pa motor.... Sledećeg što se sećam je brujanje motora, koji mi je bio, sad već mogu da kažem, zabranjeno blizu!!! A onda zapadam u „SAN“. Sećam se da sam otvorila oči, i da me je motorista pitao gde živim.. „Eno tamo gde svetli“ pokazala sam prstom, jer je jedina svetlost u ulici dopirala upravo iz mog dvorišta. Ne znam kako sam dospela kući, on me je valjda doveo. Ušla sam i počela da vičem: „mama, tata!!!“ Sestra je izašla iz sobe, kaže da nisu kod kuće..: „šta se desilo? Pitala me je, a onda se ubacio taj čovek i rekao da me je udario motorom... Legla sam na krevet, i toga se sećam... i kao da sam duuuugo spavala i usput kukala.. Bolela me je glava stravično i leva noga je počela da mi pulsira, otiče... Smetala mi je svetlost u sobi i sve je od jednom počelo da mi smeta. Sestra je pozvala mamu i oni su došli u roku od 5 min. kao i moj dečko. Odveli su me u hitnu.. Do tamo ne znam kako sam došla i ne sečam se ni tog puta, ni tih hodnika kojima sam prolazila, znam samo da sam bila u užasnim bolovima i sećam se da, kada sam postala svesna dešavanja, jezikom sam pretrčala kroz zube, samo da proverim da li su svi tu... Oduvek vodim računa o zubima.. i nije me briga i ako imam modricu na licu, pa čak i ako sam polomila nogu.. nema veze... Zarašće vremenom, samo da zub nisam izbila, smatram da imam lepe zube i zdrave, a mnogi su mi pohvaljivali lep osmeh.. J U hitnoj su mi stavili longetu, zamotali je zavojem oko noge i poslali me u Novi Sad u hitnu.. Da ne dužim mnooogo.. Imala sam potres mozga, modrica sa čela mi se te iste noći spustila na oko i naravno poplavelo je i podlila se krv ispod levog oka... Snimali su mi kosti glave, nije ništa napuklo. Noga mi nije slomljena, ali sam zviznula cevanicu o Bog zna šta, tako da je otekla na brzinu... 2x je veća od normalnog. Stavili su mi kragnu oko vrata, jer sam valjda nabila pršljenove. Isteglila sam ligamente na levoj ruci, za to su mi samo preporučili neki gel kojim da je mažem. Dali mi infuziju, inekciju za smirenje i bolove, vadili mi krv 3x tako da su mi sad modre šake...jer su mi vene strašno lose na mestu iz kojeg se krv inače vadi..   Čika koji me je zviznuo je došao nakon 3 dana da vidi jesam li dobro. I po njegovoj priči on je mene izvukao iz jendeka.. Kaže da sam ja bila budna, ne onesvešćena i da sam dopešačila kući... a cevanicu sam udarila o njegov prednji točak. On je to veče priznao da je vozio u alkoholisanom stanju i da uopšte nema dozvolu za motor, medjutim, naduvao je 0,00 promila lakohola.. pa ti vidi! A meni su krv vadili da utvrde da li sam pila! Još u hitnoj u Novom Sadu, ja se setim da sam držala telefon u desnoj ruci, pa sam javila sestri da ode da proveri je li ostao tamo negde u travi, srećom pronašla ga je =)   Ljudi, šta da vam kažem, skinuli su mi kraglu nakon 8 dana. Dobila sam čak i uput za jodnu banju. Treba da idem na terapije za vrat. Medjutim, još uvek šantam i sad me već i ledja bole jer se oslanjam na jednu nogu... Modrica sa oka se povukla, a ruka me još uvek boli. ....Tako da, ČUVAJTE SE!!! Fri, 19 Sep 2008 12:46:00 +0200 https://www.blogoye.me/zvrljotine/48406/ Ma dajte bre.. Kakve su to sad bolesti sadašnjice?!! Da li treba sebe da smatram staromodnom zato što mislim da je ovako nešto krajnje ODVRATNO!!! Ma kakve su to bre dijete koje prave od vas ovakvog monstruma... ili ako je i manekenka... - ZA KOJU SVOTU NOVCA JE UNIŠTILA SEBI ŽIVOT!? Ma dajte bre ljudi, pre svega DEVOJKE jedite, molim vas, JEDITE!!!! Thu, 05 Jun 2008 19:33:00 +0200 https://www.blogoye.me/zvrljotine/43195/ Do pre par meseci bilo je onog....: joooooj jedva čekam proleće. Nakon toga: kad će više taj maj?! A sada nešto konkretno, mnogo konkretnije...: Jedva ČEKAM SUNCE!!! Gde je? Zašto ga nema?! 0vo tmurno vreme, meni tako veseloj, sve više kvari raspoloženje! Tue, 06 May 2008 10:50:00 +0200 https://www.blogoye.me/zvrljotine/41448/ Imati blog, biti bloger, koristiti taj pojam, danas je na domaćoj medijskoj sceni postalo dovoljno fancy, pa se “blog” trpa svuda i sve i svašta se naziva blogom. Ta mi se situacija sviđa puno više od one donedavne u kojoj su svi na spomen bloga nezainteresovano (neinformisano) odmahivali rukom, a na bavljenje blogovima se gledalo kao na mlaćanje prazne slame. Ipak, to što mi se popularizacija pojma blog sviđa, to ne znači da nemam primedbi na to šta se sve po tim pojmom podrazumijeva..... BL0G ...važno... Sat, 03 May 2008 09:08:00 +0200 https://www.blogoye.me/zvrljotine/41262/ Pospremila sam svoj orman! Pronašla gomilu garderobe koju nisam nosila preko zime i naravno POBACALA Bio je takav nered da više nisam mogla da se snalazim.  Čak sam pronašla i garderobu koju duuuugo nisam nosila jer nisam znala gde je KATASTROFA! Iskreno, mnogo se bolje osećam... Znaš onaj osećaj: uđeš u svoju sobu, otvoriš vrata od plakara a unutra sve pod konac savijeno... Blista čitav orman, sve - CAKUM PAKUM! Uf... sad mi je mnogo lakše... sad čak mnogo pažljivije izvlačim stvari iz njega time zadivljavam samu sebe... Fri, 18 Apr 2008 12:34:00 +0200 https://www.blogoye.me/zvrljotine/40227/ Inace jeste li i u kojoj meri  zadovoljni  sobom..... mislim kilažom, visinom, dimenzijama..... i tako.....??? E pa… ovako: od mog jadženta (o čemu sam vam ranije pisala, nema baš ništa…. polako odustajem od toga…, a od kuglanja čiji su mi treninzi obećani još prošlog meseca… videla sam samo kuglu, koju uglavnom ne bacam ja, jer uglavnom nema mesta, tako da se ja ipak opredelih za trčanje… Našla sam neke korisne savete za trčanje na netu, pa bi ih podelila s vama… jer mi se čini da ću pri ovome ostati koliko god to bude moguće…  Za vrijeme trčanja uvažavajte reakcije svog tela, pa dužu pažnju posvetite i najmanjem znaku da s njim nešto nije u redu. Da bi ste pozitivno uticali na telo i psihu, trčanje treba da postane vaša svakodnevnica, jer samo redovno trčanje dovodi do cilja. Osjetite li da vam nedostaje vazduha već nakon pretrčanih deset metara, shvatite to kao pouzdan znak da vaše disanje nije pravilno. Iako će vam u početku biti čudno, vrlo brzo ćete usvojiti ispravnu tehniku trčanja, bez koje nema ni pozitivnog djelovanja na celokupni organizam. Za vrijeme treninga luči se tzv. hormon sreće, što ima za posledica pojavu dobrog raspoloženja, a do našeg mozga dopire i do 100 % više kiseonika nego što je to uobičajno. Mon, 14 Apr 2008 12:46:00 +0200 https://www.blogoye.me/zvrljotine/39963/ Konačno, malo lepog vremena... e večeras Branka TRČIŠ! –rekla sam samoj sebi i naterala samu sebe da to i uradim... Kupim ja lepo baterijicu za mp3 palayer, navukla nešto lagano, slušalice na uši i START... Pa recimo da nisam izdržala ni nekih 10-ak minuta... zaduvala sam se baš redovno... ali prijalo mi je! Mnogo lakše sam zaspala, utrošila malo viška energije koje imam na pretek i sa kojom više ne znam šta ću. Konačno je prošla monotona zima tokom koje sam se nekontrolisano gojila i preterano ulenjila. I napokon, ovo ću da radim svako ili svako drugo veče (u zavisnosti od izdržljivosti) samo da bih se malo opustila. Čini mi se da je za utrošak viška energije, to trenutno najbolji lek... Uzmam tako ponekad u obzir i ono skakanje petkom i subotom uveče kada izadjem, jer sam vrla aktivna uz muziku – nema šanse da stojim i dosadjujem se... Ako se u izlasku ne preznojim, ništa nisam uradila. Eh, kad bi bilo više takvih dana u nedelji, ni trčala ne bih... Izlazak bi mi bio sasvim dovoljan... Thu, 10 Apr 2008 12:41:00 +0200 https://www.blogoye.me/zvrljotine/39620/   Hm.... već dugo ga nisam pisala.... čini mi se skoro pola godine. Ne znam zašto, ali pomalo mi je dosadio... Pre sam ga baš volela, pisala redovno i često ga kasnije upotrebljavala kao podsetnik za neke stvari koje su se davno dogodile i za razna prisećanja, tada možda po malo bolna, ali sada smeeešnaaaa, ma da umreš od smeha... Što se dnevnika, koji trenutno vodim tiče, nisam još ni do sredine stigla, inače imam već 8 ispunjenih DEBELIH rokovnika, ali evo podelicu s vama poslednju stranicu predhodnog dnevnika.... Pazi ovako: 4. februar 2007.         „Stvarno ne znam šta bih rekla za kraj! U dnevniku su opisani mnogi lepi i ružni događaji... verujem da pojedini detalji mogu da isteraju suzu iz oka onima koji ga čitaju, ali pre bih ovaj dnevnik opisala kao neki početak svoje ljubavne priče koja se naravno ne završava ovde... nastavlja se, još i još... Želja mi je da jednoga dana nakon 100-tinak godina pronađu ove moje, tada već stare zapise, malo preurede i objave... iju, zamisli to, pa da ga čitaju tinejdžeri, pa čak bi mogli i da ga uvedu u školski program lektire.... eeeeee, ode ja predaleko s mojim mislima... nego da nastavim tamo gde sam se zaustavila;        ...Čini mi se da mi sada i one najtužnije priče (ukoliko su potpuno završene) postaju smešne. Puno je stvari zbog kojih sam preterivala u ljubomori, besu. Neke će ostati samo ružno sećanje, a pojedinih se više nikada ne bih ni setila da mi nije ovog dnevnika. Što se tiče lepih trenutaka, oni su malo opisivani, ali čuvam ih u srcu!!! E to mi niko nikad neće odatle otrgnuti!           Hm... Želim da se zahvalim... TEBI naravno za sav ovaj period koji trpiš moje hirove i koji me toliko voliš posle svega, kao i da ti se izvinim za preteranu zahtevnost, ali tada je sve to bilo nekontrolisano jače od mene, kao što je i ljubav koju osećam prema tebi, jača od same mene... Volim te, i ti to znaš, samo su me poneka dešavanja ponela toliko da sam ti rekla neke stvari koje nikad nisam mislila, kojima bih te povredila. Po malo si me razmazio, pa kada malo podvikneš na mene, ja se rasplačem kao neko derle, prerano vezano za nekog i prerano pritisnuta obavezama. Nego, izuzmimo sada mene lično, i zamislimo da su Brankica i njen voljeni neki drugi likovi sa našim osobinama -> to je jedini način da ovaj dnevnik upotpunimo tako da postane jedna prava mala ljubavna pričica...“  .....eto..... ljubac za sve koji se užive u čitanje!   Sat, 05 Apr 2008 12:30:00 +0200 https://www.blogoye.me/zvrljotine/39201/ JoJ! Polako, pa i moj osamnaesti... Pa ono, kao: SUPER! JUHU! ...Mislim, tako bi trebalo, a kod mene skroz obrnuta situacija... Što sam bliža punoletstvu, ja sve više vezana za roditelje... Sve više ih volim, i sve više pažnje im posvećujem! Sa mamom u prodavnicu-sve češće... Sa tatom u šetnju-redovno... Ne mogu da se pomirim sa tim da bih trebala da se osamostalim i da više ne budem ona prava mamina i tatina maza... SRAMOTA, jel?! Ali šta ću... Ne želim da se osamostalim, ne želim da se staram sama o sebi, da budem odgovorna sama za sebe... Da pravim one big planove za budućnost-SAMA- JOOOJ.... Ja bih nekako, da ostanem ona mala slatka mamina i tatina devojčica! Možda ovo ipak i nije tako mala panika, ali čisto sumnjam da imam istomišljenika... bar ne u mojoj generaciji... Za sada sam kroz razgovore sa vršnjacima skontala da svi jedva čekaju!!! Tue, 01 Apr 2008 21:11:00 +0200 https://www.blogoye.me/zvrljotine/38847/ Uf... SVE!!! mmmm... ali kad god bih spomenula mami, bilo bi: "Mi imamo malo dvorište!" ili "Jeste, pa na kraju da da čistim za njim, ja da ga hranim, ja da.... Samo još fali da mi ga utrapiš i da ga šetam!", "Nemarna si ti za njega, a oni zahtevaju mnoooogo pažnje, znaš i sama!" I tako to... Uf, baš mi se dopadaju... Ma pogledajte te slatkiše:   Tue, 01 Apr 2008 11:01:00 +0200 https://www.blogoye.me/zvrljotine/38842/ AAAAAAAA!!! Ceo život grickam nokte! Od kako znam za sebe... Zaključila sam da mi je tojveća mana definitivno!!! A toliko puta sam pokusala da prestanem..., ali ništa. Mislim da sam na taj način isprobala svoj karakter i zaključila da nije baš čvrst koliko sam mislila da jeste, jer su moji noktići iz dana u dan sve kraći... Ustvari, od ovog kraći ne mogu ni biti! Tako se ja lepo zavalim u krevet pred TV, prstiće u usta i navali, ili npr. na časovima, dok čitam knjigu, čačkam komp... i uživam, ali zato kad sam u kafiću, pa treba da držim čašu..joj, BLAMARA! Kada stojim u busu i držim se za sedište: U ZEMLJU DA PROPADNEM!; kada pišem, kada se slikam i tada ih sakrivam. Stvarno, jedna ružna navika koje ne mogu da se rešim! Ali to ja ne radim zbog nervoze, neeee, meni je to preraslo u slast :), u čisto zadovoljstvo... KATASTROFA! Mon, 24 Mar 2008 11:28:00 +0100 https://www.blogoye.me/zvrljotine/38040/ Wow... mislim da konačno mogu na glas da kažem da sam ovisnik od čokolade... Sad će te vi reći: pf, a ko nije... Ali kada sam u pitanju ja, onda je to specifičan slučaj. Zaista ne mogu ni jedan dan da preguram bez čokolade. Ako želim samo da se zasladim potrebno mi je makar tabla čokolade i to po mogućnosti vrhunskog kvaliteta: milka, nestle, u obzir dolaze i štarkove najlepše želje... Ali ako mi je potrebno malo čokolade samo da prestanem da se tresem u toku dana mi je dovoljan i jedan snikers koji je pretrpan kalorijama i od kojeg se udebljam i naduvam fest, ali ipak... tih 30-ak grama mi mnogo znači. 5 radnih dana moja užina je čokolada, koja mi je sasvim dovoljan obrok do večere, a kad dodje vikend... hm: Živim u malom selu u kojem nema baš puno zanimacije.... tako da vreme ubijam tako što svakog slobodnog dana, kata me hvata stres jer ni jednu čokoladu nisam pojela, prošetam se do centra i kupim čokoladu uz koju uživam na putu do kuće... I tako na primer, pre neki dan (neradni naravno), oko 18h posle kratkog vremena provedenog kod drugarice... vraćala sam se pored trafike čiji je izlog izlepljen čokoladama. Ni na kraj pameti mi nije bila čokolada, ali nisam odolela onim čokoladicama koje su mi toliko skrenule misli, da ni sada ne mogu da se prisetim o čemu sam tačno razmišljala. E, da... a nedaj Bože da doručkujem čokoladu... pa ja onda ništa drugo ne jedem osim čokolade tog dana... Ovisnik sam od čokolade... nije to tako loše, ali verujte mi da bih više volela da sam ovisnik od neke obične voćkice... na primer jabuke, pa i banane koje nisam neki poseban ljubitelj, ali... UF! :) Sun, 23 Mar 2008 11:21:00 +0100 https://www.blogoye.me/zvrljotine/38033/ Jadžent Da li ste ikada čuli za ovaj sport ili možda zaigrali?          Autor ovog sporta je Janko Pavlis, profesor fizičke kulture u Tehničkoj školi u Temerinu. Jadžent je sportska igra sa loptom aktivna od 18. februara 1993. godine. To je sport koji ne traži  posebne uslove. Koriste se svi rekviziti kao u odbojci - lopta, teren, mreža koja je podignuta na visinu kao u tenisu od jednog metra sa visinskom barijerom od 2,43 m koliko je visina postavljene muške odbojkaške mreže.         Igra se 3 puta po 20 minuta, za svaku ekipu startuje po 12 igrača oba pola. U pauzama je obevezno izvođenje žive muzike, u cilju objedinjavanja sporta i kulture. Jadžent je zastupljeniji u Češkoj, Slovačkoj, Mađarskoj, Srbiji, a i u Poljskoj je zvanično osnovan prvi klub. U našoj zemlji zvanično je registrovano 7 klubova pri Ministarstvu sporta, a Jadžent savez svake godine organizuje državna prvenstva.           Moto je „Brzo misli, brzo deluj i budi džentlmen”. Žene utiču podjednako na rezultat kao i muškarci. Nije dominantna muška snaga. Ono što je potrebno je brzina i razmišljanje.               Ovako bih ja to nekako opisala: U terenu su 4 muško – ženska para. Parovi se međusobno drže jedno drugog i ne odvajaju se. Unutar terena nalazi se krug precnika 1m i u njemu stoji “dama” (ženski igrač protivničkog tima) Njen zadatak je da gađa ženske igrače unutar terena, a muški parovi ih brane! Damina pomoć su džokeri koji stoje sa strane (izvan terena) ima ih 3 (2 muška  igrača i jedan ženski) Muški džokeri gađaju muške igrače, a ženski – ženske. Znači unutar terena DAMA, sa tri strane DŽOKERI, a sa četvrte… Na toj strani se nalazi ta mreža koja deli teren na 2 jednaka dela. U drugom delu terena dešava se potpuno ista radnja… Igrači iz jednog terena imaju prava da gađaju igrače u protivničkkom terenu. Ali ne zaboravite: muški gađaju muške, a ženski igrači – ženske… Postoji još niz različitih pravila o kojima nećemo sada… I ko zna, možda baš u vašem gradu dođemo da promovišemo Thu, 13 Mar 2008 14:43:00 +0100 https://www.blogoye.me/zvrljotine/37077/ ...čisto da pokušam i ja... zbog toga sam ovde... Svaki put kada na pretraživaču ukucam "nešto", ili mi izađe forum ili nečiji blog. Našla sam par zanimljivih stvari koje su mi ponekad bile od velike pomoći, a i koristi. Na isti ovaj način i ja želim nekom da pomognem, pa možda nekom i na ovaj način da budem zanimljiva, iako je mnogo lakše uočiti da li je i koliko je neka osoba zanimljiva prilikom -live- druženja. Ja nisam zbog toga ovde, već da posle dosadne škole imam i kod kuće nekog posla. Valjda će me ovaj blog malo više zadržavati kod kuće, xexex Vaša ČOKOLADA   { 13:25, 12.3.2008 } { Poslao/la kojak } { Izmeni } { Obriši } odlično si ti to sve zamislila, samo da povedeš računa, da ti ne oduzme mnogo vremena od učenja i druženja. Inače blog je odlična stvar i može zbilja da bude koristan i poučan... Možda malo i opreza, jer ovde ti je društvo kao i na svim drugim javnim mestima jaaako šaroliko...:)) Srećno blogovanje..:) { 13:27, 12.3.2008 } { Poslao/la brankica } { Izmeni } { Obriši } hehe... hvala! :) { 13:35, 12.3.2008 } { Poslao/la grobar } { Izmeni } { Obriši } SASREĆOM POZNAJEŠ LI NEKOG IZ NAVIJAČKE GRUPA PARTIZANA ,,GROBARI BEČEJ,, { 13:58, 12.3.2008 } { Poslao/la brankica } { Izmeni } { Obriši } Možda, ali ne znam da se nalazi u grupi navijača... Možda kada bi mi rekao konkretno ime i prezime nekog od članova, ako te to zanima... { 18:45, 12.3.2008 } { Poslao/la grobar } { Izmeni } { Obriši } PA NEZNAM NEGO SAM ČUO DA SU JEDNA OD NAJVEĆIH NAVIJAČKIH GRUPA VAN BEOGRADA SAĆU NA SVOM BLOGU STAVITI SLIKU GROBARA BEČEJ Thu, 13 Mar 2008 14:29:00 +0100 https://www.blogoye.me/zvrljotine/37074/ Razbolela sam se... I rećiću samo konačno na šta će svi da pomisle da sam luda, ali verovali ili ne, tako je! Izbegavam izostanke iz škole, ali mali predah mi je zaista bio potreban. I tako ti je ne odem u školu u ponedeljak, pa ni u utorak. Odem kod doktora koji može da me primi tek u sredu i na kraju mi ispiše oprevdanje za čitavu nedelju. Nisu ni oni baš tako ludi pa da poveruju u moju "bolest" koja jeste stvarna, ali ne baš do te mere da me od škole oslobodi čitave nedelje! Ali, ne bunim se baš toliko. I sada... trošim svoje Mb, uživam u omiljenoj muzici, dok čekam svog voljenog da zajedno popijemo kafu { 13:57, 13.3.2008 } { Poslao/la kojak } { Izmeni } { Obriši } e pa lepo - prijatno i uživaj, ali i nemoj da boluješ..:) Thu, 13 Mar 2008 14:24:00 +0100 https://www.blogoye.me/zvrljotine/37073/