Spokojni pogled koji je bezao u beskraj
nije odavao ni najmanje znake nemira
srce je kucalo lagano tiho, nije se osecao ocaj
predao se snu, zaspao je kako je i rodjen, izvan svemira.

Ostar miris ljutog duvanskog dima
punio je coskove tog malenog samo njegovog kuta
i kad kad bi ispustio rec dve, kao neka rima
zvucale bi reci izdahnute kroz dim koji vec svuda pluta.

Nekad bi bio radostan i poceo bi da pevusi
dobro znane pesme, melodije, iz ranih dana
i tada bi zaista bivao srecan, spokojan u dusi
i zvonili bi stihovi do kasno u noc, na korak do sna.

A bilo je i casa, dana, cak i godina kao okeana ogromne tuge
kada plakao je za zemljom, nebom, molio je za sve ljude
umirao u svaki sumrak, a nije se radjao jutrom,slusao poruge
zlih i dobrih, necasnih i pravednih, gledao kako se sude..

I sada kada je otisao, sve sto je ostalo je parce hleba i paklo cigareta
napola prazna, ili napola puna, ko ce ga znati
da li je samo to ostalo kada je otisao od ovog sveta
i da li se stvarno ponekad cuje i neka cudna pesma detinjasta iz te sobe,ma ko ce ga znati..

Ja ipak mislim da on nije otisao, nikada on nebi ostavio svoj kut
nije ga mrzeo, nije ga oteo,sanjao je u njemu, govorio mi je o ladjama koje ga cekaju
govorio je, dobro se secam, cekaju me uskoro moram na put
a kada sam ga pitao kuda plove, rekao je samo plove brate i ne haju.

Nakon toga video sam,spokojni pogled koji je bezao u beskraj
nije odavao ni najmanje znake nemira
srce je kucalo lagano tiho, nije postojao ocaj
predao se snu, zaspao je kako je i rodjen, daleko, izvan svemira.