Napokon sam.. U svojoj gori.. Napokon sam.. svoj oltar svetim.. napokon, zagledan ka aurori.. napokon.. plutam, letim.. Napokon.. Samo miris, tamjan, valerijan eh napokon, napokon svet stoji.. Napokon.. svoje srece pijan.. Napokon.. tu sam, gde su slogovi moji.. Ne zali me oce, mati.. Ne zali me mila moja sestro.. ne trazite da se vas Toma vrati.. jer napokon.. tamo sam gde mi je mesto.. Samo miris tamjana i moje gore.. Pred oltarom casnim dusu pojim.. telo moje peva, peni kao more.. i zagledan u svoju auroru, bdim, cutim, stojim..