Teski, umorni sati... siroko oci otvorene.. samo uzdasi teski, mati padaju tvoje ruke ispruzene... Dar je majcice mila imati te, makar i tako daleko osetiti toplinu s tvojih krila preko karpata, preko mora crnog, preko... Jer tada uzdasi nisu bukagije nisti samoca stvari, nestaje seta ove bestragije, i sve sto boli, vise ne mari...

Ne govorim vise ono sto mislim osecam, vec samo ono sto znam ne govorim vise da u nesto verujem nadam, vec samo ono sto znam sve je to pokrenulo jednostavno pitanje, reci mi klinac sta je to bog? sve je razorio jedan podsmeh starca, reci mi klinac sta je to bog? zgazilo me je to pitanje, ta kob usud, bedno malih ljudi a nekada sam verovao da svi znaju sto je bog, eh ti bedno mali ljudi.. zgazili su me prijatelji, slomili ubili, a trazio sam samo toplu rec izneverili sva moja nadanja vere u njih, jer trazio sam samo toplu rec i ja od danas Ne govorim vise ono sto mislim osecam, vec samo ono sto znam ne govorim vise da u nesto verujem nadam se, vec samo ono sto znam