Po toj zgradurini smo se obično pentrali kao mali, skakali u pesak i mučili mlađe. Sada u njoj očigledno obitavaju neka druga stvorenja.

Lep prizor na klupici u parku. Panker sa podvrnutim rukavom leži onesvešćen dok mu cure bale. Špric je na zemlji. Drugi panker lagano, sistematski povraća, dok mu totalno stondirana pankerka, koja sedi izmedju njih dvojice, predano puši ne baš sasvim čvrstu kitu. Baš mu je sočno zaglabala. Na mene i ne obraćaju pažnju, iako prolazim na metar od njih.

Zakunuo bih se da je lik između ostalog povratio celu, tek zagriženu kiflicu, žvaku i opušak cigarete. Crvenokosa pankerka koja i dalje sondira grlo karom ima minđusu u nosu, a pertle na iskrzanim "martinkama" su joj drečavo - zelene boje. Čudno je to koliko detalja čovek može da zapazi u sekundi.

Ulični džukac prilazi i liže povraćanku. "Odlično", pomislih - jednim udarcem sam ubio dve muve. U isti mah sam zadovoljio svoj voajerski nagon i dobio svoju mesečnu dozu gadosti. Ma ko ih šiša, neka ljudi rade svoj posao.

Noćas sam manje - više šetao uzalud u potrazi za inspiracijom, potajno se nadajući da ću videti Morbidnog Mišu, jezivu lokalnu urbanu legendu, na delu - dok skida umrlice sa stubova i pažljivo ih stavlja u fasciklu.

Lepi ih po celom stanu umesto tapeta. Navodno je jedan tip bio kod njega i to video - i to je rekao tipu koji je to ispričao liku koji je to u poverenju preneo ortaku koji je to izbrbljao klošaru sa kojim je delio zatvorsku ćeliju, ko zna zbog čega - a klošar je to ispričao meni...u zamenu za batine koje bi dobio jer je srao u mom ulazu...

Morbidni Miša...hmm...još jedan interesantan lik za moju Bibliju Umobolnih...

Sutra ću otvoriti četvoro očiju. Sada je vreme za spavanje...šta li ću sanjati?!

Volim da sanjam. Ne zbog nekog bekstva od realnosti, jer realnost se na neki uvrnuto - iskrenuti način ispoljava i uobličuje i u snovima. Prati te. Proganja. Jednostavno, snovi su jedini koji imaju legitimnu podršku da ama baš uvek rade sta im je po volji. Jači su čak i od Amera.

Sanjao sam ljubičaste
Mutirane mačke
Frktale su na mene u metrou!
Onda je Merlin pokvasio svoju vrećicu
Sa magičnim prahom
Baš šteta...


XXX


Kao i svako drugo poslušno noćno biće, u sumrak sam krenuo u šetnju. Nikako da se ponovo adaptiram na ovaj grad. Da li sam uopšte ikada i bio totalno prilagođen? Đavo će ga znati. Svejedno, u džep "fajerke" ubacih i suzavac, za svaki slučaj, zlu ne trebalo.

Ako u parku ponovo naletim na "trio fantastiko" možda im se i pridruzim. Zbiberiću pankerki kitu u usta onako, stojećki. Bez suvišne priče. Kao u samoposluzi. Ne, možda će ipak biti bolje da se tu pored njih iskenjam, čisto sveopšte slike radi. Moj skromni, mali, smrdljivi samodoprinos. Novčanice od 10 dinara će delimično nadomestiti toalet - papir.


Ništa od svega, u parku nema nikoga...razbijene vinske boce, par rasutih tableta i zgužvani listovi hartije sa tragovima sveže krvi. Rokersko underground pesničko takmičenje se završilo neslavno. Ili uobičajeno.

Podigao sam jedan smotuljak hartije. Da vidimo šta kaže...


Noćas sam otpečatio
Još jedan um...
Gnjile misli plutaju nekažnjeno...
Ljudi grcaju u sopstvenim stereotipima
I ide im prilično dobro!
Ko zna-možda tako i mora da bude?!

Svoje spasenje potražih u flaši
Ali osećaj nove dimenzije
Je samo prividan..
Iskrena laž koja te vrti u krug...

Na kraju me je sredovečna velegradska prostitutka
Ruku pod ruku pijanog po tirkiznom mrazu
Otpratila do kuće...

Možda mi je spasila zabludelu dušu
Od bljutavo-hladnog pločnika...

Usput mi je pričala neke nebuloze
O mužu kamiondžiji
A ja joj dadoh zadnjih 30 dinara
Za cigarete...


Ok, burazeru, kako ti kažeš. Bolje i to nego da se klinci igraju "Jackass"-a. Jedan je prošle nedelje ušao u šuplji betonski oglasni stub sa koga su skinuli poklopac, krov. Onda su ga pijani ortaci ostavili unutra i otišli kući. Baš se pitam koje li je objašnjenje ujutru sročio vatrogascima...

XXX


Naravno, vi ste se već zapitali zašto vam sve ovo pričam i ko sam uopšte ja. Sakupljač priča? Nervno oboleli pesnik? Neka vrsta urbanog lovca na natprirodno? Ili, jednostavno - niko?

Pa....od svega po griz, u neku ruku. Šta, hoćete da čujete još koju priču?

Khmm...hahahahaha.....

Znate onu o liku koji je prodao dušu Đavolu putem SMS -a? Ne, ozbiljno. Lik se vraćao iz šume gde je upravo svojim rukama sahranio psa koga je čuvao pola svog života. Zeznuto je to. Bio je prilično skrhan. Slab. Povodljiv...

Onda je u travi, u korenu starog hrasta, ugledao mobilni telefon. Jednostavna nokia 33-10 crvene boje, jednim delom srasla sa svežom mahovinom. Verovatno su je zagubili neki debilni vikend-kamperi, ili ljubavnici zaneti strastvenim zagrljajima. Sudeći po mahovini, fon je tu ležao bar par nedelja. Dovoljno da vlaga prodre u njega...ili da jednostavno rikne baterija. Bilo bi čudo da još uvek funkcioniše. Ekran je ceo, doduše...

Lik uzima fon, stresa mahovinu i zemlju, zagleda ga par sekundi prevrćući ga u ruci, i onda pokuša da ga uključi.

"Telefon radi?!  Uh, koji trip. Koliko brzo uopšte raste mahovina? Pa ok, cool. Baterija je na polovini. Dobra neka baterija. Hmm...da vidimo...poruke...nema arhiviranih poruka...imenik...samo jedan broj u memoriji...666..poklapa se sa imenom...otkačeno. Da ovo nije neki novi servis ?!"

U isti mah mu stiže poruka:

"Od: 666"

"Ukucajte TXT ___ vasu želju, i pošaljite SMS na 666. Imate pravo na samo jednu želju. Hvala."

"Šta je ovo, jebena skrivena kamera? Ma ne, taj neko je dobio 'MTS - Besplatno obaveštenje' da sam ponovo dostupan, pa me sada zeza. Neki hakeri. Nema drugog logičnog objašnjenja. Koliko li ja imam kredita...*100#...ha, znao sam da je 064 kartica...ova ukleta država je izgleda ustupila 'Telekom' nezgodnom kupcu. Kakav li je to tender bio...haha...2,24 dinara...šta?!"

Tačno za jednu poruku.

Još jedna puka koincidencija? Ili ovde već nisu čista posla..

"I šta sada? Recimo da je sve ovo istina. Ok, oduvek sam bio prilično open - minded tip, nisam skeptik tipa 'Dejna Skali', recimo da sve ovo JESTE istina. Recimo. Đavo...Mefisto, Lucifer, Satana, Princ Tame, ili ko god, bi mi ispunio jednu želju, bilo koju, a ja....a ja bih mu zauzvrat dao, prodao...svoju dušu...trampio se? Ugovor potpisan sopstvenom krvlju i ostalo praznoverje...uh."

"A zašto ne bih cimnuo ovaj broj...zauzeto...naravno, baš sam glup, Đavo je verovatno veoma uposlen čova."

"Sa druge strane, a sta me košta da probam? Osim svoje duše...hahaha...oktobra punim jebenih 24, sahranio sam bake, deke i psa, apsurdnom faksu i dalje ne vidim kraj, roditelji mi postaju stariji i džangrizaviji, još nisam služio vojsku, nemam ni vozačku dozvolu, a ni
kola. I kada bi ih imao, verovatno ne bih imao love za usrani benzin, jer sam uglavnom švorc. Perspektiva do mojega.

Moja 'devojka' mi se nije skoro javljala, a ja sam suviše ponosan da sam pozovem. Ono, ako mi je samo do seksa uvek mogu da pokupim neku drocu u parku za sitnu lovu, verovatno i za džabe, ali nisam vakcinisan protiv hepatitisa B..C, D, E, F...niti sam prirodno imun na AIDS. Ne trebaju mi ni kondilomi, a ni picajzle. Ni ostale boleštine. Ah, da -nabacio sam i 4 kg viška.

Za težu drogu takođe nemam para, a i nisam toliko autodestruktivan. Da postanem alkos -ne ide, nije originalno. I društvo mi se osulo. Neki su na vreme odmaglili odavde, neki su u zatvoru ili su totalno prolupali, par njih je i poginulo, a neki su se jednostavno uklopili u pišljivi sistem - vojska, ma kakav posao, ma koja cura, nekakva plata i nikakav život.

Fuck."

Tu sam ga čekao.

"Nikada nisam bio megaloman, ni neki preterani materijalista. Neću da vladam svetom, niti gomilu para. Samo hoću svoj stari život natrag. Možda ispravim neke stvari."

Ha, ha, ha...

"Pa dobro. Evo ti moja želja. Baš da vidim šta će se dogoditi..Faust na SMS način. Moderno, nema šta. Ma da, kako da ne..apsurd do bola. Hahaha..."

"TXT Želim da ponovo imam...16 godina."

"Vaša poruka je uspešno pos.......


Magla..nesvestica..bezdan..buncanje...san u snu...

Moljac je postao
Otporan na naftalin
A keks je bajat...
Mačak u čizmama
Je kriv za sve!

Ukucaj tekst poruke
I pošalji SMS na 666...


"Mhh...gde sam to ja? U svom krevetu...odakle ovde ova stara posteljina, zar je nismo bacili? I zasto sat zvoni tako rano...oh, ne...škola......zar je ono moja bivša? Onaj devojčurak? Uh, lice joj je osuto bubuljicama...ni ja nisam ništa bolji...imam tri dlake u bradi, mogu da je obrišem gumicom...nemam blage veze sa matematikom, sve sam zaboravio, nisam rešavao nikakav zadatak već dobrih šest godina...kakva bre treća
deklinacija? Gospode, svi glasaju za jebenog Slobodana Miloševića..i moj deda takođe...izlazak samo do 00:30 ?!! Kako se beše igra ovaj fliper...obrukaću se pred društvom...svi su oko mene tako plitki i površni...niko nije pročitao ni jednu knjigu..ti meni keca?! Ionako ćeš 2004. pucati sebi u vu-gla zbog one sudske presude. Gubitniče. Da, dobro si me čuo. Nisam lud...ma teraj se, matori! Jebala te brate ta vutra i te cigare, juče si mi kukao zbog pritiska, srčke i glavobolja. Pričam ti kao ortaku, a ti kako hoćeš. Ma ostavite me na miru, zar ne vidite da ova zemlja srlja u govna?

Bombardovaće nas, bre...BOMBARDOVATI....AAAAAAAAAAAA!!!!"




Dijagnoza psihijatrijskog veća:

Šizofrenija, mesijanske ideje, agresivnost, paranoja, izražena pobožnost i verovanje u Đavola, Boga, raj, pakao, zagrobni život...Pacijent tvrdi da zna šta će se događati u bliskoj budućnosti, ali tvrdi da je ne predviđa putem vizija, gatanja... On zapravo tvrdi da dolazi iz budućnosti jer mu je tu želju ispunio Đavo u zamenu za dušu pacijenta. Ugovor su sklopili putem mobilne telefonije - koja još nije razvijena u našoj zemlji. Jako bogata mašta i preciznost u detaljima opisivanja navodnih budućih događanja. Natprosečno visok IQ za taj uzrast.

Stručna preporuka:

Lečenje u ustanovi zatvorenog tipa, gledanje SF filmova sa tematikom putovanja kroz vreme poput "Terminatora" se strogo zabranjuje, kao i rasprave o politici i religiji, jer

dotični pacijent tada ispoljava agresivnost.
Standardni medikamenti, pojačati doze u slučaju ispoljavanja agresije.



Moja lična preporuka:

Ako ikada u šumi, ili gde već, nabasate na crveni mobilni telefon, ne uključujte ga. Ne dolazite u iskušenje. Bolje ga poklonite...svome neprijatelju. Od srca. Jos bolje - prodajte mu ga, jeftino. Misliće da vas je prešao. Misliće....



A znate li onu o usamljenom internet - manijaku koji je u "Politikinom Zabavniku" video zanimljiv i sladak "oglas" neke klinke i odlučio da joj ispira mozak svojim i tuđim pričama i pesmama?  "Za sve od 7 do 107!"  Hahahahaha...prilično širok pojam...

Prethodno je nekog klinca naterao da se ubije uporno mu ponavljajući da je nesposobni tupan jer nije mogao da pređe određenu video - igru bez korišćenja šifre. Mali je skočio sa petog sprata. Lik mu je nabio jebeno težak kompleks. Pretežak za labilnog trinaestogodišnjaka.

Štaa?! Tvrdite da sam narkoman i lažovčina? Šarlatan? Mentol? Dobro...lepo, lepo bogami...a šta vi hoćete da čujete? Nešto od surove i brutalne realnosti sa asfalta? Da vam pričam o svojim "prijateljima" i "poznanicima" ?

O svom komšiluku?



Ok, sami ste to tražili...pa, vežite se...poniremo...




XXX



Zapravo, ova priča, ili priča slična njoj je trebalo da bude ispričana odavno - ali sam u džepu imao više para, u glavi manje mozga, a u srcu....hronični nedostatak jeda.

Elem, dok u trenucima neoprostive dokolice budete čitali naredne redove, nemojte očekivati ništa spektakularno ili dubokoumno. Samo običnu malograđanštinu začinjenu realnom soc-trash-stripskom jezom koja čuči tu, iza ćoška. Izvlačenje eventualne pouke je krajnje neobavezno. Kao i prepoznavanje.


Svako od nas je bar jednom maštao o onoj plastičnoj idili - deca, partner, kućni ljubimac, nameštaj, kuća, auto, komšiluk, rodbina, prijatelji i posao - sve kao iz reklama i ženskih časopisa. Sve je skupo, ukusno namešteno, svi su prelepi, glanc obrijani, bez peruti i sa kezom od porcelana. Koriste čudotvornu kozmetiku, fensi kućne aparate i zdravo se hrane. Nemaju stvarnih problema. Imaju love. Uvek su politički korektni.

Zaboravite na to. Isuviše nedostižno. Pitanje je koliko je i to uopšte normalno. Treba težiti ka zlatnoj sredini, što ne znači da ne treba da perete zube, imate lepu decu i neki dinar viška.

Problem je u tome što sa našim krajem nešto debelo nije bilo u redu. Ili smo barem mi tako mislili.


XXX


Volim da knjavam pored otvorene terase, ali ujutru nemam običaj da posle buđenja izađem na vazduh. Svejedno, pošto su nam "stručni" radnici JKP-a tog jutra na zgradu sručili kanadsku topolu od 40m, sasekavši je u korenu ("sajla nam je pukla, stara je 100 godina i zarđala je, hvala Bogu da niko nije poginuo") - morao sam da vidim to čudo kada su me tako zvučno rasanili.  
 Zgrada se zatresla kao da je na nju pala bomba, ali koga za to boli kurac, trajalo je trenutak a onda nastaviš da još malo dremaš.

Krčeći kubne metre lišća i grana mačetom, nisam posebno obraćao pažnju na svoju oštećenu terasu, polomljen prozor, komšijin prozor ( rupu u zidu koju kao da je napravilo topovsko đule ), uznemirene ljude koji se krste, plaču, psuju i histerično smeju...ne...

Pažnju mi je privukao prozor naspram moje terase. Sale je gledao sve, sa izrazom lica nekog prekaljenog generala koji posle trijumfa očekuje novi zadatak.


Da, u zgradi preko puta moje živi Sale Specko.

Ima već trideset i kusur, ali deluje dosta mlađe. Mentalno je na nivou deteta od 6-7 godina i pati od sumanutih ideja.

Još od `90-e tripuje da mu je ispod prozora, više sa spoljne strane, zazidan skejt (?!) i uporno se trudi da ga iskopa. Nagne se kroz prozor i kopa. Kao oruđe obično koristi drvce od sladoleda ili hemijsku olovku. Ima dve rupčage ispod prozora, razrovao je malter, a načeo je i ciglu.

Ne znam šta bi taj skejt simbolizovao, nisam ni Frojd, ni Jung, a ni Hanibal Lektor. Verovatno neku duhovnu vrednost, neku uspomenu iz detinjstva...a možda je samo lud.

Rekao sam sebi da ću mu od prve plate kupiti jedan. S druge strane, ako ikada u budućnosti, 2051. recimo, budem prolazio pored njegove zgrade koja se ruši i vidim da iz cigli, šuta i lima viri stari, prašnjavi, crvotočni skejt -verovatno ću se ubiti.


XXX


Doduše, Sale je već pokušao da me ubije, dva-tri puta, ali sam ga eskivirao. Ne zameram mu. Vijanje sa Saletom Speckom po gradu je odlično za kondiciju, a u suštini je i zabavno...iako ishod može da bude letalan.

Bio sam na nekih 30m od njegove zgrade kada me je opazio. Daleko od toga da sam spor i slabašan, ali Sale je brz kao munja i neverovatno jak, bez obzira na to što je dobar deo života proveo u jednoj sobi ne radeći ništa. Valjda mu je dovoljno to što je opičen.

Dozivao me je svojim karakterističnim glasom i trčao ka meni, povećavajući brzinu. Ni Forest Gamp ga ne bi sustigao. Spominjao je praćku "peckalicu" - znate onu od deblje žice, sa municijom od žičica, pecka pri pogotku, a može i da istera oko. Bile su u modi kada smo bili mlađi i uspeli smo da i njemu doturimo jednu zajedno sa šakom "metaka" jer nam je tražio. Dobro, nije se radilo bas o poklonu učinjenom čisto altruizma radi, hteli smo da vidimo šta i koga će sve da gađa po gradu, priznajem, ali...ma razumete.

Praćka je ubrzo bila konfiskovana od strane njegove keve, jer je njome terorisao nju i ćaleta po kući, a mi smo dobili prekor. Jadna žena nije shvatila da smo joj zapravo učinili uslugu davanjem praćke Saletu, jer bolje i "peckalica" nego kačenje pekinezera na metu za pikado.

Sale se baš nameračio na mene, a ja sam se dao u pakleni beg zaobilazeći ljude koji su čekali bus. Napravio sam krug obišavši celu štampariju, vratio se na početnu tačku i spokojno prešao ulicu, nastavivši ka centru. Klasičan kružni manevar.

Onda sam ga ugledao. Gutao je pogledom noževe u izlogu radnje sa lovačkom opremom dok mu je pena išla na usta.
 Nanjušio me je i druga runda je komotno mogla da počne. Šta sam drugo i mogao da očekujem, round one je bila suviše laka da bi bila i poslednja.

Bežanija kroz uličicu pored penzionerskog...pošta...trg...jaka košava...

Na mostu susretoh hemičarku kod koje sam imao neke šanse. Ili mi se tako činilo. Nešto mi je dobacila sa osmehom, ali je nisam čuo od vetra. Ponovila je rečenicu
ali nisam mogao da joj čitam sa usana, a Sale se opasno približio. Okrenuo sam se i počeo da sprintam, a iza mene je odjekivao metalni odzvuk dobovanja njegovih stopa po čeličnom mostu. Hemičarka je ostala u čudu. Ma biće još prilika za mene i nju.

XXX



Sledeće nedelje ponovo sam se našao na nišanu Saleta Specka. Kada bi me uhvatio valjda bi me zadavio golim rukama, šta li?

Nisam imao nameru da to i otkrijem.

Subota, pijačan dan, isplaćuje se penzija, a još je i nastavna. Gomila ljudi, srednjoškolki, klinaca, penzosa. Rulja parfema i cegera.

Merkao sam tri napirlitane seljančice sa rančićima koje su mi išle u susret. Ona u sredini je imala bezobraznu facu, dubok dekolte i opasne sise. Nije imala vise od šesnaest. Par bubuljica na njenim prsima me je nekako dodatno napalilo. Razmišljao sam kako bih ga slatko smestio među te sisurde. Garantujem da bi svaki strejt muskarac u određenoj situaciji pojeo nekoga za te i takve grudi.

Sve tri su me odmerile onako kurvanjski, a onda u trenutku razrogačiše oči gledajući u NEŠTO sto je očigledno bilo IZA mene.

U magnovenju okrenuh glavu i žustro koraknuh napred. Sale Specko na 10m od mene i približava se. Trčećim korakom. Bez dranja i dozivanja. Ukapirao je. Postao je taktičar.  

Jebiga.

Posle kraće, uobičajene bežanije uvideo sam da nemam šansi i uđoh u burekdžinicu računajući da neće unutra.

Nisam se prevario. Zalepio se za staklo i gledao me desetak minuta, a onda je nekom nagluvom penzioneru počeo da objašnjava nešto o Bobanu, svom imaginarnom drugu, koji je kovač svetskih zavera zajedno sa Betmenom i Terminatorom.

Izgubio sam se u gomili. Biti pijačni ceger sa peršunom ili oblačak jeftinog parfema ponekad i nije tako loše.

XXX


Sve se odigralo u sekundi. Sale se drao i naleteo na mene sa nožićem od grickalice pokušavajući da me nabode.
Istog momenta sam refleksno pokazao neverovatnu inventivnost izmislivši novu aikido-polugu, i koristeći zakone fizike sklonih nožic dalje od svojih očiju, grla i testisa.

U besu sam ga opalio pesnicom po ramenu, prilično jako, a onda dobih silovit udarac u svoje sopstveno rame od koga se glatko okrenuh za 180 stepeni.

Neka baba nam je nešto mlela na ulici, ja sam se odvukao kući držeći se za rame i brojeći zvezde, a Sale je tražio grickalicu po kanalu...

Bio je to za mene sasvim običan dan.


Reći ću vam još i ovo:


-Sale JESTE trčao za policijskim kolima i lajao. Umalo i da ih sustigne;

-Sale JESTE napao devojku sa krznom na kragni, kidajući joj jaknu i ranac uz povike   "STANI LISICOO!"  "STANIII LIISIIICOOO!"

-Sale JESTE bacao sa terase kamenčine koje stoje na poklopcima kaca za kiseli kupus;

-Sale JESTE vezivao čaršave ne bi li pomoću njih pobegao kroz prozor svog stana na zadnjem spratu, čak ih je povremeno i spuštao da proveri dužinu, ali svoju nameru NIJE sproveo u delo jer je neko pozvao njegove roditelje koji su tada bili na groblju;

-JESTE, lomio je prekidače po zgradi, a onda je potpuno hladnokrvno oklevetao

nedužnog Terminatora za isto;

-Sale voli "Alana Forda";

-NIKO vam ne garantuje da vam dete neće biti kao Sale Specko;


Ova pesma nema početak
A ove reči su čist paradoks
Virtuelno mastilo ima miris ćilibara
Njena utroba je belja !
Magična soda je odavno popijena...

Malopređašnja morbidnost
Je privremeni hir...
Klinac iz kraja je na izbornoj listi predsedničkih
kandidata
Dopisao Paju Patka
A ja sam mentalno retardiran...


XXX


Većina ljudi u Bezimenom Gradu ima neko bolesno zanimanje ili zanimaciju. Najviše je dilera droge i sveštenika.

Jedni trguju narkoticima, a drugi ispovestima. Ponekad se trampe.

Ljudi mi se ispovedaju stalno. U početku mi je to bilo zanimljivo, znam da ljudi u suštini žele samo da ih neko sasluša, ali kasnije je postalo kletva. Čast izuzecima.

A pričali su mi sve i svašta. Desi se da mi priđe neko nepoznat nasred ulice i počne da mi šapuće na uvo. Ili mi pričaju o svojim gresima, priviđenjima, nadanjima, košmarima - iako su svesni toga da mogu da im jednim jebenim potezom slomim vrat.

Ponekad mi i nude svoje usluge, prijateljstvo, novac, plaćaju mi piće..."brate, ako ti nešto treba"...

Treba mi spokoj. Ali to je skupa roba.

Poveravaju mi se na groblju, klupi iza zgrade, po mračnim budžacima, krovovima zgrada, u podrumu, kafiću, šumi, parku, redu za hleb, paralelnoj dimenziji.

Petnaestogodišnja devica talasaste braon kose i volšebnih plavo-zelenih očiju koje menjaju boju, nimfeta, prava morska sirena, mi je pričala o svojim seksualnim traumama:

"Znaš, muskarci su tako dobre igračke, nikada ne dosade.."

"...moj glavni problem je to što sam sa barbika prešla na muškarce. U petoj sam se `vatala i izvodila striptiz u vrtiću. U šestoj sam terala mlađeg brata od tetke da me liže po telu, `igrala` sam se sa drugaricama...onda sam prešla na psihu. Prilično sam neiskusna, imala sam samo dva dečka. Prvi sa kojim sam bila pre 18 meseci sada zbog toga ide na

psiho-terapije..."

"...roditelji su me stalno tukli zbog svega što je iole vezano za seks. Kada su saznali za ono u vrtiću i za brata dobila sam dobre batine. Sve u vezi seksa je bilo zabranjeno."