obrela se u busu toga jutra
ta devojka plavih očiju
a čovek u mantilu
je gledao u nju.

sedela je u jutarnjem busu
i vozila se ka školi
ta devojka lepih plavih očiju
a čovek u mantilu ju je gledao i gledao
i gledao.
posmatrao.

bio je tu s vremena na vreme, u tom busu
i zurio u tu mladu devojku lepih plavih
očiju.

to je trajalo godinu dana
skoro uvek je bio u tom busu
kada bi devojka plavih očiju
ujutro krenula u školu.

a onda se osmelio
prišao joj
rekao joj svoje ime
upitao je za broj telefona ( nije mu ga dala )
i pružio joj papirić
sa svojim brojem.

potom se udaljio
i ponovo piljio.

devojka plavih očiju
je sutradan ustala ranije
i jednostavno promenila
autobus.

kao dete Perverznog Grada
odlično je poznavala
sve njegove
zamke.