E pa bili smo na Beer Festu. Nije da nismo. Nije da nam nije bilo lepo. BAŠ nam je bilo lepo. Jes' da je naša mala expedicija od 4 èlana, iliti 4oroèlana Popisna Komisija je u startu kasnila 2 sata - i nisu se, žene ko žene, spremale satima (mada jesmo imali bisera i ideja po pitanju oblaèenja pa smo neke vratili na presvlaèenje) nego nam je auto bio "zauzet" u drugim akcijama. Elem, Voja je strpljivo slao smsove, kad stižete, samo polako (davao nam podršku, takoreæi)...

Sad, da ovo ne bi postao "Rat i Mir by MS" o BeerFestu, reæiæu nekoliko stvari - obožavam da vozim (podsetila sam se), obožavam Beograd, moje prijateljice, noæne šetnje i još 1000 sitnica i "krupnica" koje èine život divnim.

Slušajuæi savet moje divne Ane parkirale smo se na Slaviji i prošetale do Terazija. Ja sam potpuno smetla sa uma da æu sve vreme STAJATI... hmmm, pa smo naravno morale da overimo i Mek.

Dragi, dragi Voja nas je èekao na Trgu. Lepo i brzo smo se prepoznali ispred autobusa za dobrovoljne davaoce krvi (nije nam to bio znak raspoznavanja, nego se tako zadesilo). Sad ovde fale i slike, dodaæu ih kad se za to stvore uslovi.. Imao je Voja i iznenadjenje za nas, Boru i Nešu. Tako da smo se, ko mala exkurzija uputili ka Kalemegdanu.

Voja nas je NAMERNO provlaèio kroz neki mrak, nogu sam uganula dok smo se našli na pravom mestu! E baš mi fale slike!

Dve od tri stvari zbog kojih sam došla za BGD su mi se izjalovile - zakasnili smo na Zvonka Bogdana i dok smo se spuštali pored Crkve Sv.Petke mogla sam da èujem cumba-cumba-cumba-cumba, iliti finale nekog beæarca. Nema veze, "Plava trava (ne)zaborava" je bila FANTASTIÈNA, dobro smo se iscupkali na "Sweet home Alabama", "Wonderfull tonight", narod oko nas je igrao "po kaubojski" prilièno podgrejan pivom. A drugi razlog zbog koga sam došla je GINIS pivo koga toliko hvale da sam jednostavno mora da probam, ali TRT! Dok sam se ja probila do njihovog štanda (nešto malo posle ponoæi) doèekali su me slegnutih ramena - nema više. A jaaaaaaaaa

Nema veze, važno da sam se ja SUPER provela. Voja je bio PRAVI PRAVCIJATI DŽENTLMEN, ono za namerno vukljanje po mraku sam se zezala (znaš ti to Vojo dragi), nije on èovek kriv što sam ja æorava a Kalemegdan neosvetljen. Kum Bora je, kako je vreme odmicalo, postao zanimljiv sagovornik (nekima ne samo to). Kuriozitet je piti na BECK'S štandu iz Jelen èaše crno Nikšiæko na toèenje. To samo u Srbiji ima, batooooooooo. Opet mi fale fotke...

Ako niste znali, flaša obiène vode-vode (od 0.5l) košta - 50din. Kesica èipsa - 50din. Ne znam koliko je bilo pivo jer je Voja bio džentlmen, ali pretpostavljam oko 100din. Možda i više. Stvarno nemam predstavu. Ali zato znam da èaša piva sa borovnicom košta 180din, kao i neko "organsko" pivo, Amstel bejaše oko 200din... No, meni je i skoro popijena 1 èaša piva bila dosta da poènem da se cerekam kao budala (kažu mi da imam nezgodnu narav kad se napijem, pa sam sad nauèila da se kontolišem). Ili što bi Milkica rekla, ja sam iovako brljiva, samo mi još pivo fali pa da naèisto pobrljavim.

Elem, u neko doba setim se ja da imam dete i kuæu, pa viknem "polazak", krene Voja sa nama, isprati nas na taxi i - kud koji mili moji. Sad, nit se javlja, nit dolazi, mora da smo ga nešto gadno uvredile ili razoèarale (nije ni èudo kad je Milkica onoliko objašnjavala zgranutom èoveku odakle svakoj od nas nadimak kojim nas je ona krstila). Èula sam da je poslednji put vidjen sutradan na Beer Festu sa još nekim neimenovanim blogerima.

Ana je bila Fandjo za noènu vožnju pošto je pila neki sokiæ, a Kata i Milkica su kuntale pozadi. Trudila sam se da ne zahèem kao odgovorni suvozaè, mada su mi oèi bile na pola koplja. Kako smo ušle u stan, skrkale smo se u krevete. I momentalno zaspale.

Nema šta, ko hoæe da  i sutradan da se ne, mora da vežba. Kondicija je majka svakog pijanstva. Zato, èim se Ana vrati sa mora, otpoèinjemo ciklus vežbanja, jesenji. Negde na Skadarliji.

Ko vidi Voju, nek mu poruèi da je više nego dobrodošao...