Priče o jednoj ljubavi. Večnoj, za promenu. https://www.blogoye.me/vukmaslacak/ sr Sat, 18 Jul 2026 14:39:24 +0200 BlogOye! Mon, 09 Jun 2008 17:51:00 +0200 https://www.blogoye.me/vukmaslacak/43430/ Није ништа чиме бисмо могли да се  похвалимо, али није ни ништа страшно ни необично за децу Вуковог годишта - добио је богиње. Овчије. Почело је тако што је неколико дна био јако нервозан и кењкав и то ми је одмах указало да нешто није уреду. Ипак, у последње време је поприлично агресиван према другима, јер су им у групицу довели бебе доста млађе од њега па се сада осећа надмоћнијим и... нема шта, од свих је за главу виши и доста крупнији... мислила сам да је та промена у понашању резултат ароганције, међутим... Искусно бакино око је приметило да се нешто дешава, што ми је и рекла - он је теби болестан. И стварно... у четвртак увече, почео је да слини и повраћа, добио је температуру... а онда сам приметила тек по коју туфницу на лицу... па на леђима... и једну јасну, потпуно формирану у коси. Добро је, помислим, богиње су. Та ноћ је прошла како је прошла, већ ноћима не спавам како треба а ујутру скачем ко опарена у 6 - то је оптимално време када Вук престаје да сања... Кренемо ујутру код лекара, свратимо до вртића да узмемо колица - васпитачица ми каже да се Вукова "девојка" Јована разболела пре 2 дана и да је ништа не чуди да је и Вук добио кад се не раздвајају. Каже ми, следеће две недеље, не доводите га у вртић. А-ја-јај... И ето тако... можда би нам било мало лакше да му богиње нису изашле и у грлу, и у носу, да га вирус није напао и тамо где је најтањи. Не сме да прима антибиотике па се довијамо на све начине, како да га излечимо... Јако лоше спава, буди се са вриском и бунован се чеша свуда по телу... онда ми опет треба времена да га успавам, држим га у наручју и нунам - а то нисам радила ни кад је био мали, ни кад је био беба... ето, испунила ми се жеља :) спава самном у кревету - то је била и моја привилегија кад сам била мала и болесна, па ... ето... враћам "дуг". Не мрдамо нигде из куће, већ 3 дана. Тренутке када он мирно спава проводим на тераси и дишем... Sun, 08 Jun 2008 10:52:00 +0200 https://www.blogoye.me/vukmaslacak/43365/ Istraživanje švedskih naučnika pokazuje da je otac svojevrsni uzor koji može imati velik pozitivan uticaj na samopouzdanje i ponašanje deteta. Deca se bolje ponašaju, brže i lakše uče i lakše se prilagođavaju okolini ako je otac bio aktivni učesnik njihovog odrastanja, pokazala je velika studija. Istraživači su otkrili da kvalitetan odnos između mališana i njihovih očeva ima veoma velik pozitivan uticaj na decu koji traje čak do njihove odrasle dobi. - Istraživanje koje je trajalo više od 20 godina pokazalo je izrazito velik pozitivan uticaj očeva na kasniji uspeh, ponašanje i stil života dece - izjavila je Ana Sarkadi sa švedskog Upsal univerziteta. Deca čiji su očevi bili aktivno uključeni u njihovo vaspitavanje i odrastanje kasnije su ređe konzumirala alkohol i cigarete, sticala su bolje obrazovanje i razvijala dugotrajnija prijateljstva. Žene koje su sa svojim ocem u 16 godini imale dobar odnos, u 33 su bile mentalno stabilnije, zadovoljnije sobom i imale kvalitetne, srećne i duge ljubavne veze. Studija je pokazala i da deca koja su odrasla s oba roditelja ređe imaju problema s lošim ponašanjem i zavisnostima. Oni imaju višu inteligenciju, zaključivanje i razvijeniji govor od dece koja su odrasla samo s majkama. http://www.blic.co.yu/slobodnovreme.php?id=42526 Thu, 22 May 2008 10:55:00 +0200 https://www.blogoye.me/vukmaslacak/42445/ Jutros se spremamo za vrtić, Vuk gleda Teletabise (sve smo bliži trenutku kada će čuveni Baby TV postati prošlost - fala mu onoliko, al' što je mnogo - mnogo je, dve godine neprestance ga gledamo i SMUČIO MI SE!) na Ultri. Samu sebe podsećam na one "oh-so-bussy-mums" iz americkih filmova, kojima sam se smejala a sad vidim da je ipak moguće oblačiti dete, pričati telefonom, oblačiti sebe, tražiti ključeve, prekidati razgovor... ...u celoj toj zbrci, Vuk se odmakne od mene i dok sam završavala razgovor registrujem ga da stoji tik do mene, gleda me onim VELIKIM očima i sa osmehom mi prinosi licu to što drži u ruci. -Mama? (samo malo sine, da mama završi ovo) Mama? (evo Vule, evo!) MAMA?!- pogledam ga. Taj izraz lica i tu gestikulaciju obravama i očima ja ne umem da opišem, ali je bio oduševljen. -Mama? KO KA! - I, eto tako... iz čista mira, Vuk je danas prvi put spojio reč sa objektom. Držeći u ruci veliku žutu kocku, kao da je to nešto sasvim normalno, rekao je "kocka"... ustvari, "koka". Naravno da sam ga izljubila. Cmakala i ljubila dok nije počeo da se otima. Onda je nastavio, gledajući Tetinu sliku "A-NA!" a jaaaaaaaaaa.... nisam znala za sebe od sreće!!! Moj VELIKI dečko! *********************** Rekla sam već da mu je rodjendan u nedelju, pa se polako pripremamo. Biće kao neka žurkica za male ljude sa kojima se družimo, i nama najvažniji ljudi iz okruženja, naravno, ali sam počela i pripreme za proslavicu rodjosa u vrtiću. Interesovalo me je šta mogu da donesem. -Samo tortu iz "Tamarisa". Ništa od kuće pravljeno, moramo, takva su pravila. - Hm, to i nije moja omiljena poslastičarnica, posebno zato što su u poslednje vreme počeli da štede na materijalu, ali dobro, ajde.... takvi su propisi. Juče skoknem do njih, dobar dan - dobar dan, kakve sve rodjendanske torte imate; krem bananice, jaffa i malina... aha... -A koliko su? -Hijadu i petstotina. - Okrete mi se u glavi. Za one koji su van Srbije, odnos EUR- dinar, po današnjem kursu je 1-82. Pa vi računajte. Pogeldam, velika torta, i već kontam - seknuću je na pola. Pola za rodjos, pola za vrtić i taman. Ali ipak, prosto je neverovatno da je vrtić maltene sklopio ugovor sa tom poslastičarnicom, i da su roditelji primorani da kupe tortu SAMO tu i SAMO takvu da donesu u vrtić. Uredu je, zaista, što se brinu za zdravlje dece, pozdravljam to potpuno, ali u Požarevcu IPAK ima još jako dobrih poslastičarnica koje SIGURNO imaju dobru reputaciju i raznorazne sertifikate kvaliteta. Ne žalim se, samo vam pričam... kako stvari stoje. Veliki pozz! Wed, 21 May 2008 10:23:00 +0200 https://www.blogoye.me/vukmaslacak/42388/ Ето, за час прође година дана. Моје дете за 5 дана пуни две године. Ех... од овог смежураног створа... до овог мангупа... Матерински инстинкт ми ради, не 200 него бар 600 на сат, опет сам почела чежњиво да гледам труднице и новопечене маме са јако малим бебама, чезнем за још једним дететом. Просто је невероватно како се у последње време јасно и лако изјашњавам о шкакљивим темама, без икаквих проблема. Како у последње време јасно разумем своје инстинкте, препознајем неправду и успевам некако да хватам чаше у лету, тик пре самог разбијања. Уживам у својем двогодишњем труду и раду на слици идеалног "породичног пејзажа" за Вука - коначно, оно чему сам тежила од самог његовог рођења добило је сасвим јасне контуре и темеље. Коначно, њих двојица имају везу... и мој "посао" је урађен, повукла сам се из њихове приче како сам и желела да буде. Чињеница да се Вукови родитељи подносе, зарад његовог добростања, и изрази његовог лица сваког пута када га одводим у наш стан из великог дворишта где има све што је детету потребно ми говоре јасно да је он - срећан. И зато, ја само могу да потапшем себе по рамену. Иде ми мађијаштво, ових дана. Разумем, та реч не постоји, али је једина којом бих могла да опишем све ово. Предамном се дешава сасвим (не)вероватна ствар, мој син расте и све више покушава да комуницира... пролазимо кроз фазе препознавања делова тела, боја, воштаних бојица по целом стану и разнобојних неправилних кругова и вртлога исписаних по зиду у ходнику. Исцртавамо његов длан на папиру, стопала... покушавам да се присетим како се беше црта маца, куца, коњ... глумим све те животиње пред спавање милећи по стану, баш како он тражи и воли. У фази је и када НЕЋЕ да једе... једноставно, он једе да би преживео, воће идаље неће ни да лизне у сировом облику, али ме такође радује што на исти начин одмахује главом на чоколаде и слаткише. На чему живи? Let me see.... На млеку, млеку, млеку и милк-шејку, рибљим штапићима, куваном купусу и пиринчу, туњевини и кромпир-пиреу, боранији и форнетима - искључиво и само један дневно, од шунке и сира. Воли чипс, штапиће пуњене кикирикијем и кокице, сок од брескве и ђус. Све остало... не мора баш. Највише се дружи са Ниџом, наравно... скоро сваки дан су заједно, а Марија и ја као запете струне пијемо кафу, спремне да сваког тренутка натукнемо плаве шлемове на главу и улетимо да регулишемо њихове тучњаве. На жалост, Вук је све ратоборнији. У последње време, веома свестан своје територије и својих ствари, спреман да на све начине одбрани своје, па биле то коцкице или розе фротир за покривање. Или се сам бори, или кукњавом од мене тражи да узмем. Да не дозволим. Врло је самосталан... у ретким ситуацијама ми даје руку када шетамо, у стању је да целу шетњу - претрчи, тако да се понекад дешава да ја јурцам за њим кроз парк... као тане је, за час се нађе на педесетак метара од мене... Најомиљенија фигура у његовом животу је - његова тетка. Његова најдража. Све, све... али тетка је Закон! А веруј ми, и он је Звезда свих њених филмова. Ја ту само могу да повремено одглумим маму, иначе ... Вук и његова тетка су посебан свет. Неко лепо рече, да тетке не постоје требало би их измислити... хехе. Tue, 20 May 2008 08:48:00 +0200 https://www.blogoye.me/vukmaslacak/42347/ Још само две недеље и мој син пуни 2 године. О, Боже... две године! Велики мој дечак! Get this widget | Track details | eSnips Social DNA ********************************************************* Јуче је заспао у осам увече... то му се није десило одавно баш. Обично је у пиџами у девет сати, игра се мало около са Данетом или неким гостом уколико се затекне ту, гледа ТВ а онда му спремим млеко и флашицу, кажем "Ајде сине, на спавање! Кажи свима ПА-ПА!" и он стане на врата дневне собе са флашицом у руци, и маше присутнима... он зна, идемо у нашу собу, стоји поред кревеца и чека да га пребацим унутра, да укључим бебећи канал, да га пољубим и покријем, угасим светло и екран рачунара, утишам музику и - изађем из собе. Свако вече тако. Махне ми пре него што изађем. Он ЗНА да је време за спавање. Много сам поносна што сам и то успела - уместо у 23.30 или чак у поноћ - како је некада било, пресекла сам и одлучила... не баш у девет у кревет, али пола сата касније - свакако. Јутрос смо наставили да идемо у вртић. Био је на распусту десет дана, десет дана није устајао у 7 него се будио око 8, једно јутро чак и у девет. Нисам се бунила, и мени је пријало да мало дуже спавам . Ипак, имамо један ритуал. Мене пробуди мобилни, устајем и пребацим га у свој кревет, док ја одем у купатило. Онда му спремам млеко, и док он цокће ја га пресвлачим... онда га брзо покривам и ћушнем се поред њега.. А он.... мирише идаље на бебу... на оно мало надувено завежљајче што спава поред мене на болничком кревету, док ја плачем од среће и туге (а највише од подивљалих хормона) - што се родио и што је добро, и јер сам предосећала какве ме битке чекају... Али, док лежим поред њега идаље гурам свој нос у његов вратић, топао, мекан и нежан, љубим сваки прегиб, грлим нежно његово теланце (иако има скоро цео метар, идаље је бебаст... наравно, он ће ми увек бити бебаст) и говорим му колико га волим и љубим га све док се не пробуди... он онда отвори оке иако је наравно давно схватио ко то може тако да га гњави од рана јутра... Тај тренутак... кад нам се погледи укрсте, кад му у још мутном, сном омађијаном оку препознам себе, и сву моју љубав, кад је и он препозна и насмеши се својим првим осмехом "ма где си ти мама?", пружи руке ка мом лицу и дозволи ми да га прекријем уснама, пољупцима, кад потура и нос и очи... тај трен чини да све ружно и све лепо, ма... да цео свет нестане, и звукови и мириси, људи... ничег нема, само он и ја. То је тренутак Чистоте. Праве Љубави. И ја сам Срећна, јер сам дочекала да уживам у њему. Упркос свему... Желим Вам свима - леп дан! Mon, 05 May 2008 10:55:00 +0200 https://www.blogoye.me/vukmaslacak/41371/ Thu, 24 Apr 2008 10:42:00 +0200 https://www.blogoye.me/vukmaslacak/40617/ Tue, 22 Apr 2008 09:59:00 +0200 https://www.blogoye.me/vukmaslacak/40469/ ... и ја га потпуно разумем Thu, 17 Apr 2008 13:40:00 +0200 https://www.blogoye.me/vukmaslacak/40170/                  Одавно хоћу ово да објавим на блогу, па никако да сачувам папирић из новоотвореног паковања помаде. Једино што сам одувек знала је да је Павловићева крема закон за бебе и маторе јер је одличног квалитета и 100% сигурна. Једном сам почела да читам пропагандни материјал, и мислим да је човек заслужио да се нађе овде. Свака гуза је макар једном намазана овом кремом у ублажила оједе :) ви се тога вероватно не сећате, ал'питајте своје маме. Наравно, не морам да Вам цртам да је Вук главни потрошач. већ скоро 2 године Wed, 16 Apr 2008 16:33:00 +0200 https://www.blogoye.me/vukmaslacak/40100/