Svojevremeno, vraæajuæi se sa faxa – konkretno to podrazumeva tridesetominutno klackanje jal 28com, jal 29kom, ili 21com do Beogradjanke sa presedanjem u 7cu kad baš hoæe da se džekira (kad od mene pozajmi markicu – nedajte se zbuniti, mladje generacije, nekada je u Srbiji sve moglo da prodje) – a sve ne bi li se dovukao do Liona gde smo živeli skoro 5 godina – moj ex-boyfriend/ex-housband je sa poèetkom proleæa dolazio u stan sav nasmejan govoreæi „Volim proleæe!“.

Iako je veæi deo tog lepog raspoloženja bio zbog toga što je završio obaveze za danas i što æe ostatak dana da provede samnom (verovali ili ne, jako smo se voleli tada) nije mi bilo baš jasno zašto me je u popodnevnim èasovima odmora (i to se samo tada dešavalo, u poèetku naše veze – naravouèenije za poèetnike) èesto vukao u krevet i radio mi one bezobrazne stvari koje je meni, obiènoj devièanskoj provincijalki, Beograd jednostavno objasnio jedne februarske veèeri Studentskog protesta 96/97.

Sa svojih 197cm visine, jedva je uspevao da se ubaci i uspravno odstoji sve te vožnje gradskim prevozom. Ipak, uspevala sam da povremeno uhvatim poneki bezobrazni osmeh koji bi možda i nesvesno nabacio na lice gledajuæi kroz prozor.

„Imaš nov brus?“ pitao je dok smo se klackali ka Cvetku da bi veèerali u „Rifatu“. „Da, otkud znaš?“ Namignuo mi je ali ništa nije objašnjavao. Tad sam bila malo mladja i malo gluplja, pa nisam odmah skopèala. Meðutim, ðavo mi nije dao mira, pa sam na povratku sa veèere, uporno savlaðivala Korni-jagodu, detinje dosadno nabrajala sve moguæe varijante odakle on zna da sam jutros kupila nov brushalter. Na sve moje „a možda..?“ odmahivao je glavom. Najzad, kad smo ušli u lift, prislonio je svoje telo uz moje, a mene ledjima uz stranu lifta gde je trebalo da stoji ogledalo, desnom rukom se uhvatio za nepostojeæu, kobajagi šipku GSPa i cereæi se prokomentarisao „Svetlo plave boje, sa cvetiæima, letiriæ með sisama... imaš i umetke. I lepe sise.“ Propratila sam njegov pogled. Gledao je direktno u moj dekolte. „Gledanje nije zabranjeno. Ja ih ne teram da nose majèice sa tolikim dekolteima...“

Mnogo godina posle, na doèek nove godine (kada sam veæ odavno bila razvedena) prvi put sam obukla moje crne èizme sa 10cm visokom štiklom. Na mojih 175 to je iznosilo lepih, visokih 185. Sincera bi ovde, sa svojih skoro 180cm, rekla „oseæam se ko Godzila meðu džepnim Venerama“, ali meni to ne smeta. Lepo je kad je žena viša od ostatka populacije. Istièe se. Privlaèi poglede. Elem, u ženskom toaletu, popravljajuæi šminku primetim kako svakoj teti sa pristojnim dekolteom mogu da odredim boju brushaltera, velièinu kapica i kvalitet sise.

I od tad, gde god se okrenem, sise levo, sise desno, jebote SISONAPAD! Došla sam isfrustrirana kuæi. Toliko sisa za jedno veèe, i Kazanova bi mi pozavideo. I zato, ukoliko pripadate mojoj grupaciji žena koje vole neverbalno flertovanje i to bez oènog kontakta a vozite se GSPom, izvolte locirati ovih dana visokog mušakrca u vašoj 26ci, 501ci ili koji god prevozom da se koristite.

Osmeh zagarantovan. Njegov ili vaš... svejedno.