Skoro se za ruèkom povela prièa o prevarama u braku.  Lièno ne verujem da jedan muškarac može da bude veran do kraja braka, mada je pojam vernosti vrlo relativan. Meni se, npr, pod prevarom podrazumeva seksualni èin mog supruga-deèka-ljubavnika sa drugom ženskom osobom (ne daj Bože...). Sve ostalo je onako... beg od stvarnosti. Ali opet, znam šta sam ja radila... pa se ne smem nadati da æe taj neki "moj" buduæi meni biti veran. Sve se plaæa, postoji nešto što drugi zovu "karma" a ja ipak mislim da je Balaševiæ mnogo inspirativnije to opisao u "Neko to odgore vidi sve..."

Dakle, sedimo tako za ruèkom i prièamo o prevarama. Mi - moja familija - tata, mama, sestra i ja. I Vuk, naravno, koji se zanima neèim. Kako reaguju žene, a kako muškarci na prevaru. Na švaleraciju. Slažemo se (a kako bi drugaèije) da se sve svodi na patnju i tužan brak, tužnu životnu prièu. A onda tata poèinje da se smeje...

-Pa nije baš tako... Jel se seæaš (pa se okreæe mami) Bore (èovek se ne zove tako, al'...)?- Mama poèinje da se smeje zabacujuæi glavu unazad, pa poèinje da se trese od smeha.
-Jao, prièaj im, prièaj! - Ana i ja veæ poèinjemo i same da se smejemo, èim je njima to toliko smešno, mora da je nešto dobro.
-Taj Bora je bio veliki švaler. Al' javno. I svi su znali da on svaki drugi-treæi dan ima neku novu "žensku". Pa i njegova žena. (ja veæ pomišljam, jadna ona...) Ma èovek lud, umeo je da natera "žensku" da nasloni gola stopala na šoferšajbnu pa da prolazi po nekoliko puta ispred radnje gde mu radi žena i da legne na sirenu, samo da ona vidi da se neka druga vozika sa njim. (Ana i ja se zgledamo u neverici). A onda se zacopao u neku Milu, i to je trajalo - Boga mi - godinu dana, ta njihova veza. Žena je naravno znala za sve to, èak su se i upoznale.

Ipak, pošto on nije hteo da se razvodi, Mila ga ostavi. Pa se pomire, pa se rastave, i tako nekoliko puta dok jednom - Mila ode naèisto iz grada. Bora poène da pati, da se napija po kafanama... užas. A njegova žena, kad je jednom došao kuæi onako skrhan od piæa i bola za Milom, okupi decu za sto i kaže im: "Sad da budete mirni i tihi, tata je mnogo tužan i pati, ostavila ga švalerka..."

Ana i ja nekoliko trenutaka trepæemo a onda svo èetvoro krenemo da se smejemo do suza. Znaèi, žena je ili mnogo glupa, ili mnogo pametna. Ipak mislim da odlièno poznaje svog muža i da zna da se nikada neæe promeniti. Da bilo šta što ona uradi neæe ništa promeniti. Pa je tako pristala na sve. Naravno, idalje su u braku (kakvom - takvom), Bora se poprilièno smirio i uozbiljio (a "malo" su ga stigle i godine, prim.aut.), postao deda...

A meni pade onda na pamet prièa o nekoj ženi koja svog pijanog muža iz kafane doèekuje bocom rakije na stolu. I kaže: "Umesto da se nerviram i svaðam sa njim, ja ga dokrajèim. Zaspi k'o bela lala..."

Ima žena neki svoj mir.
Još nisam došla u takvu poziciju, da biram hoæu li biti glupa ili pametna. Mada, iz prethodnih iskustava...
Plavuša...
Nemam drugi izbor...