Popodne, negde oko 17 časova i koji minut više.. Približavam se semaforu i pokušavam da se prestrojim u moju traku. Približavam  se kolima koja već stoje u redu, provlačim se između njih i čudim se kako mi niko ne svira, ne galami, ne pokazuje mi da sam luda...totalna tišina. Stajem polako u kolonu i skrećem pogled u levu stranu. Vozač koji sedi za volanom je potpuno zauzet istraživanjem sadržaja svog nosa. Verovatno se nada da će pronaći  neko sakriveno blago u njemu, čim tako duboko kopa i pažljivo zagleda u sadržaj svog pronalaska.. Pogled u desno mi otkriva vozača koji pravi veliko spramanje po svojim kolima, verovatno zato što je  danas subota....  Počinjem da razgledam oko sebe po kolima. Moja su čista... hmm..u nosu nemam ništa za istraživanje...šta raditi dok čekaš na semaforu koji beskonačno dugo ima upaljeno crveno svetlo ??
Pogled u spoljni retrovizor mi privlači jedna zanosna crnka koja pedantno poporavlja svoju šminku.. Ne šminkam se-ni ovo ne dolazi u obzir.. Sa desne strane zaustavlja se vozač iz čijih kola zaurlava "muzika". Onog momenta kad je stao  pojačava  jačinu svog radio aparata...zanosno igra uz istu muziku... hmmm muzika  mi nikako ne odgovara, te nemam želju da je i ja slušam i zatvaram  prozor u svojim kolima. Moja muzika je mnogo prijatnija... Pogled mi se zaustavlja  na  unutrašnjem retrovizoru i polako se parališem ugledavši vozača koji  kucka sms na svom mobilnom i približava mi se... Uhhhhhhhhhh dobro je, stao je vreme !!
Žutoooooooooooooooo...zelenoooooooooo-konačno!!

Nastavljam da vozim i ne mogu da pronađem odgovor na pitanje-da li da kažem  vlasnicima vozila da im stakla na kolima nisu zatamnjena?