Hvala roditeljima na ovom blagu, što nam ostaviše da uživamo u njemu.

Preuređujemo ga polako, menjamo sve ono što nam čini boljim, praktičnijim, i što bi rekli „više našim“. Malo radimo, malo uživamo. Dolaze „građani“ da se rashlade, da popiju rakiciju pre roštilja....pa se sve to nekako razvuklo, ali uostalom ne radimo na normu, već na ljubav.

Tako se u prijatnim večerima mom dragom "javilo" da bi kuća bila lepša kad bi se okrečila spolja..da ne bude bela...već da dobije dušu..

Otišli smo do NS, kupili boju..podsetili se gradske gužve i vrućine i vratili se nazad u mir i tišinu..

Jutro predivno..krećemo polako sa poslom..

Ali... zar je morala baš kuća spolja da se okreči najobičnijim krečom? Gledam mog dragog kako guli onaj kreč, samo ćuti..majka je to radila..pa ne komentariše..ali vidim da mu pogled puno toga govori..Red je pomoći..gulim i ja onaj kreč, ali ja smem da gunđam..da bogaram...naravno nežno da ne povredim ničiju dušu..

Kako li je samo tako visoko uspela da dohvati? Sitna žena..Hmmm. Uzimam merdevine da i ono gore ogulim, da što više odvadim po ovom julskom suncu, kako bi popodne mogli zajedno da uživamo.. Gulim onaj zid.. Koristim sav žar,  a u sebi mislim o raznim stvarima. Pa sve energičnije pritiskam onu špaklu uz zid..Odjednom izmakoše se merdevine i ja se razbih ko da sam prvi put na njima. Eeeeeee ipak „sve to neko gleda od gore...“ Moj dragi se samo nasmeja i onako slatko upita :

-„Šta bi?“

-„ Uh...dolazi ovamo i vadi me odavde...“

Osmeh mu ne silazi sa lica.. ma i meni bi bilo smešno, da ne boli toliko...Gledam ga i mislim se u sebi- da li da ga ubijem sad ili kad me malo prođe pa mi se snaga povrati..

Ostaviću ipak ubistvo za malo kasnije..

-"...idi malo sedi i odmori..ja ću završiti to“

I odlazim.. Setih se da imam neku konjsku kremu..pa pošto sam već „konj“ što to ne bi upotrebila za svoje izubijane noge..?

-"..neće ti videti modrice kad pocrniš"-teši me moja duša od muža uz osmeh..

Tada shvatih da je moja uloga molera završena i da mi je pametnije da se prepustim  suncu..to mi nekako ide bolje..

Ipak nakon nekog vremena, eto mi stiže dragi sveže istušran, mirišljav, dolazi da me obiđe, da mi „namaže leđa“..da mi „vida rane“...mmmmmmmm ipak je dobro što ga ne ubih onda...