Moja baka Merima Nešić, je bila divna žena. Poživela je 96 godina, i dočekala 16 unuka, i 19 praunuka. U njenoj 89 godini života, moja tetka, kod koje je tada provodila zimu, dala joj je jednu svesku i običnu olovku te joj predložila da u prepodnevnim satima, prekraćuje dosadu pišući knjigu o svom životu.
Mi smo njen rukopis odštampali i kao poklon za  90 rođendan dobila je svoju knjigu. Verovatno ste se  zapitali-pa šta tu ima čudno? Ima. Moja baka, koju smo svi zvali majka, napisala je knjigu u jednom dahu. Ni jednom nije prepravila ni jednu jedinu rečenicu, a kad je urađen prvi primerak knjige i dat majki da ga pregleda, ona je prepoznala delove koje je recenzent prepravio i zahtevala da se to vrati upravo onako kako je ona napisala. Majka je imala samo 4 razreda osnovne škole.
Ovo je samo jedan deo iz knjige "MOJA SEĆANJA":

"KAKO JE IZGLEDALA SOBA U KOJOJ SAM ODRASLA
   
    Sa ulice je bila velika soba sa dva prozora. Do nje malo manja soba sa jednim prozorom i velikim vratima. Vrata su bila sa ulice drvena a unutra staklena. Tu je bio duži sto gde je tata krojio papuče i stelaže gde su bile gotove papuče. Iz dvorišta je bio niži veći prozor da bi bio svetlije. U sobi je bila okrugla furuna emajlirana, zelena. Zimi se ložila drva i tu smo se grejali. Tu su još bila staklena vrata kroz koja se ulazilo u veliku sobu. U velikoj sobi su bila dva kreveta jedan sa jedna, a drugi sa druge strane. U jednom su spavali tata i mama a u drugom sestra i ja. Na sredini bliže prozorima bio je veći sto. Gore na plafonu visila je petrolejska lampa. Još dugo nismo imali struje. Imali smo još jednu lampu koju smo prenosili gde treba. Između prozora na zidu je visilo veće ogledalo. Oko stola stolice. To nam je bila spavaća soba i dnevna soba.  Nismo imalo patos i pod je bio od zemlje. Svuda smo imali krpare. Mama je sama tkala krpare. Svaki dan se pokupe krpare i iznesu u dvorište da se istrese prašina. Sobe se počiste metlom. Imali smo malu đubronku u  koju smo kupili đubre  i bacali u dvorište gde je bilo đubre na gomili. Svake subote je bilo veliko spremanje. Imali smo veliki stari lavor tu se uspe voda i sa većom krpom pomaziva se soba da ne bude prašine. U sobi je još bila zidana peć, oko pećke klupa. Od peći do kreveta farbane daske i tu se sedelo. Moglo je tu i da se spava. To smo zvali krevatac.
    Iz velike sobe se išlo u kuhinju. Tu se ložilo zimi svako jutro, kad je bilo jako hladno i uveče. Ložilo se ogrizinama ili slamom. Bilo je u sobi uvek toplo. Jednom nedeljno smo u pećki pekli po dva veća hleba i lepinje, gibanice sa sirom ili bundevaru, ponekad za doručak smo jeli krompiraču, ladnjaču ili proju sa bundevom Četvrtkom i nedeljom pekli smo ukiselo štrudlu sa makom ili sirom ili kiflice sa pekmezom. U kuhinji je bio zidani šporet gde smo zimi kuvali ručak a ujedno se i grejali. Bio je tu i sto i stolice, niži ormar sa fiokama, dva kreveta gde su braća spavala. Prema komšijskoj kući visoko bio je dugačak prozor da bi u kuhinji bilo svetla. U kuhinji su bila još staklena vrata za stražnju sobu. U stražnjoj sobi su bila još sva kreveta, sto, stolice i dva šifonjera. Ta soba je imala dva prozora prema dvorištu. Ipred kuhinje i soba bio je dugačak konk."