Nekada je to bilo vrlo poularno, neko lansira neki proizvod, napravi se brend i da bi on rastao i razvijao se a ponekada i da bi se uopšte probio lansira se priča o mukotrpnom putu osnivača.
Poznate su priče o brendovima (Da ih ne imenujem ovde sada i da im ne pravim reklamu, ionako je imaju već previše) koji su rasli i razvijali se u garažama ili o mrežama koje su osnivane sa 20 dolara kapitala i slično.. Brendovima se na taj način davala aura nečega narodskog ali ne samo to davao se osećaj svakome da i on može da uspe samo ako se dovoljno potrudi. Na taj način se stvara veza između brenda i potrošača a potrošač koji je vezan za brend je i lojalan potrošač.
U zadnjih pet godina imamo strahovit razvoj modernih komunikacija, zahvaljujući društvenim mrežama umreženiji smo i povezaniji više nego ikada  i nikada nije bilo lakše proveriti informacije o bilo kome i o bilo čemu, pa tako i o brendovima.
Trenutno jedina strategija koju kompanije mogu da pokrenu jeste iskrenost u komunikacijama jer istina će pre ili posle isplivati a to ne utiče pozitivno na sliku o nekom brendu ukoliko je uspeh zasnovan na pričanju priča i zamazivanju očiju kupcima. Naravno ukoliko je brend besprekoran to mu neće mnogo smanjiti poene ali ukoliki se već nije proslavio - tipa sakrili su podatke o sastojcima proizvoda, koristili su parabene, silikone i mineralna ulja  a reklamiraju se kao ekološka firma koja brine o tome šta potrošači stavljaju na kožu, a, recimo  radi se o kozmetičkoj firmi - otkrivanje da je firma osnovana na drugačijim temeljima nego što je to prikazano samo je još jedan od eksera u kovčegu brenda na zalasku.

.