Ilitiga jednostavnost. kako se čini mogla bi postati nova mantra marketinških stručnjaka. Onih istih koji su se do nedavno kleli u praškove za deterdžent koji usput peru i samu mašinu dezinfikuju kupatilo i čuvaju decu a specijalnim Vam sastojcima neguju nokte dok vadite veš iz mašine ..
Ljudski mozak je predodređen za skupljanje, pogotovo ženski, ukoliko znate da su tokom zadnjih godina upravo žene glavni potrošači naravno da ćete se okrenuti ka skupljačkom mentalitetu i pokušati da mu predstavite neki proizvod kao multipraktik fantastik.
Međutim stvari na nekom dubljem nivou stoje malo drugačije... Još je davno rađen čuveni eksperiment sa marmeladama. Na jednom štandu bilo je svega tri vrste marmelade, na drugom fenomenalnih 24 a na trećem skromnih sedam. Kupci su bili razočarani ponudom na prvom štandu dok su na drugom oduševljeno zastajkivali i to poduže i probali dobra. Treći štand je beležio najkraće zastoje. Na kraju dana kada je pazar prebrojan ispostavilo se da je treći štand najviše profitirao. Zašto? Zato što je naš mozak predviđen i programiran da procesuira nove informacije  do određene granice a nakon nje se gubi i ne može da radi pošteno. Na drugom štandu su bili sretni što imaju mogućnost izbora ali i nesretni prilikom odluke o kupovini jer im se činilo da će baš kupovinom OVE izgubiti ONU marmeladu .. Kao u narodnoj priči ko uzme kajaće se, ko ne uzme ... Treći štand im je bio potaman, da isprobaju pokoju ali i da nemaju taj osečaj da nešto gube. Ponekada prevelika mogućnost izbora otežava izbor.
U celu priču sada ulazi i recesija. Post recesijski kupac je daleko oprezniji, sa suženim poljem očekivanja ali koja su vrlo izbrušena. Drugim rečima ukoliko kupuje šampon za kosu neće tražiti od istog da mu istovremeno obavlja petnaest funkcija, biće dovoljno da dobro opere kosu, štedi vlasište i da je ne mrsi. Sapienti sat.
Jednačinu dodatno komplikuje generacija x, z , y kako nas već krste kojoj i sama pripadam dvadeset i nešto skoro pa trideset godišnjaka koji sada drže pozamašan deo kolača potrošnje, koji su se nagledali i ratova i recesija i svega za kratko vreme, kojima je dosta reklama koje prodaju priču i proizvoda koji ne ispunjavaju ni deo obećanog. Tražimo jednostavan život. Zdravu vodu za piće, ne sa četrdeset ukusa, dodatih minerala i hemikalija već vodu. H2O. Treba nam računar koji radi posao a ne hipermoderno čudo koje prestaje sa radom već nakon prve proljetne kiše u susjednom selu. Treba nam mobilni a ne digitalni drugar, treba nam .. Ma skontali ste već do sada.
U belom svetu već se pišu neki jako zanimljivi članci na ovu temu recimo Hugh Hough  5/13/09 article The Sky May Not Be Falling, But The Ground Is Definitely Shifting  naravno to je tek početak.
Uglavnom, biće interesantno gledati kako će se ovaj lagano narastajući trend odraziti na srpske reklame i kada će naši stručnjaci skontati da je manje ponekada - više :)