marketingologija

Senzibilizacija brendova i moderni potro�a�

Tue, 29 Mar 2011 18:49:00 +0200

Nekada je to bilo vrlo poularno, neko lansira neki proizvod, napravi se brend i da bi on rastao i razvijao se a ponekada i da bi se uopšte probio lansira se pri�a o mukotrpnom putu osniva�a.
Poznate su pri�e o brendovima (Da ih ne imenujem ovde sada i da im ne pravim reklamu, ionako je imaju ve� previše) koji su rasli i razvijali se u gara�ama ili o mre�ama koje su osnivane sa 20 dolara kapitala i sli�no.. Brendovima se na taj na�in davala aura ne�ega narodskog ali ne samo to davao se ose�aj svakome da i on mo�e da uspe samo ako se dovoljno potrudi. Na taj na�in se stvara veza izme�u brenda i potroša�a a potroša� koji je vezan za brend je i lojalan potroša�.
U zadnjih pet godina imamo strahovit razvoj modernih komunikacija, zahvaljuju�i društvenim mre�ama umre�eniji smo i povezaniji više nego ikada i nikada nije bilo lakše proveriti informacije o bilo kome i o bilo �emu, pa tako i o brendovima.
Trenutno jedina strategija koju kompanije mogu da pokrenu jeste iskrenost u komunikacijama jer istina �e pre ili posle isplivati a to ne uti�e pozitivno na sliku o nekom brendu ukoliko je uspeh zasnovan na pri�anju pri�a i zamazivanju o�iju kupcima. Naravno ukoliko je brend besprekoran to mu ne�e mnogo smanjiti poene ali ukoliki se ve� nije proslavio - tipa sakrili su podatke o sastojcima proizvoda, koristili su parabene, silikone i mineralna ulja a reklamiraju se kao ekološka firma koja brine o tome šta potroša�i stavljaju na ko�u, a, recimo radi se o kozmeti�koj firmi - otkrivanje da je firma osnovana na druga�ijim temeljima nego što je to prikazano samo je još jedan od eksera u kov�egu brenda na zalasku.

.

Simplicity..

Tue, 22 Mar 2011 03:08:00 +0100

Ilitiga jednostavnost. kako se �ini mogla bi postati nova mantra marketinških stru�njaka. Onih istih koji su se do nedavno kleli u praškove za deterd�ent koji usput peru i samu mašinu dezinfikuju kupatilo i �uvaju decu a specijalnim Vam sastojcima neguju nokte dok vadite veš iz mašine ..
Ljudski mozak je predodre�en za skupljanje, pogotovo �enski, ukoliko znate da su tokom zadnjih godina upravo �ene glavni potroša�i naravno da �ete se okrenuti ka skuplja�kom mentalitetu i pokušati da mu predstavite neki proizvod kao multipraktik fantastik.
Me�utim stvari na nekom dubljem nivou stoje malo druga�ije... Još je davno ra�en �uveni eksperiment sa marmeladama. Na jednom štandu bilo je svega tri vrste marmelade, na drugom fenomenalnih 24 a na tre�em skromnih sedam. Kupci su bili razo�arani ponudom na prvom štandu dok su na drugom oduševljeno zastajkivali i to podu�e i probali dobra. Tre�i štand je bele�io najkra�e zastoje. Na kraju dana kada je pazar prebrojan ispostavilo se da je tre�i štand najviše profitirao. Zašto? Zato što je naš mozak predvi�en i programiran da procesuira nove informacije do odre�ene granice a nakon nje se gubi i ne mo�e da radi pošteno. Na drugom štandu su bili sretni što imaju mogu�nost izbora ali i nesretni prilikom odluke o kupovini jer im se �inilo da �e baš kupovinom OVE izgubiti ONU marmeladu .. Kao u narodnoj pri�i ko uzme kaja�e se, ko ne uzme ... Tre�i štand im je bio potaman, da isprobaju pokoju ali i da nemaju taj ose�aj da nešto gube. Ponekada prevelika mogu�nost izbora ote�ava izbor.
U celu pri�u sada ulazi i recesija. Post recesijski kupac je daleko oprezniji, sa su�enim poljem o�ekivanja ali koja su vrlo izbrušena. Drugim re�ima ukoliko kupuje šampon za kosu ne�e tra�iti od istog da mu istovremeno obavlja petnaest funkcija, bi�e dovoljno da dobro opere kosu, štedi vlasište i da je ne mrsi. Sapienti sat.
Jedna�inu dodatno komplikuje generacija x, z , y kako nas ve� krste kojoj i sama pripadam dvadeset i nešto skoro pa trideset godišnjaka koji sada dr�e pozamašan deo kola�a potrošnje, koji su se nagledali i ratova i recesija i svega za kratko vreme, kojima je dosta reklama koje prodaju pri�u i proizvoda koji ne ispunjavaju ni deo obe�anog. Tra�imo jednostavan �ivot. Zdravu vodu za pi�e, ne sa �etrdeset ukusa, dodatih minerala i hemikalija ve� vodu. H2O. Treba nam ra�unar koji radi posao a ne hipermoderno �udo koje prestaje sa radom ve� nakon prve proljetne kiše u susjednom selu. Treba nam mobilni a ne digitalni drugar, treba nam .. Ma skontali ste ve� do sada.
U belom svetu ve� se pišu neki jako zanimljivi �lanci na ovu temu recimo Hugh Hough 5/13/09 article The Sky May Not Be Falling, But The Ground Is Definitely Shifting naravno to je tek po�etak.
Uglavnom, bi�e interesantno gledati kako �e se ovaj lagano narastaju�i trend odraziti na srpske reklame i kada �e naši stru�njaci skontati da je manje ponekada - više :)

Halal turizam

Mon, 28 Feb 2011 22:24:00 +0100

BBC je jo� pre dve godine na svom sajtu objavio da na svetu ima oko 1,5 milijardi muslimana, da zauzimaju 22% u kola�u svetske raspodele religija i da im broj raste. Od tada pa do danas broj se sigurno pove�ao, ali sa�eka�emo zvani�ne statistike. Ono �to je nama kao turizmolozima interesantno jeste da rastu�e muslimansko stanovni�tvo ima i rastu�e potrebe. Uporedo sa razvojem nekih zemalja tipa Turske i Malezije raste i broj putnika koji �ele da svoj odmor mogu nazvati halal odmorom. Kao i uvek celu stvar su me�u prvima skapirali Austrijanci koji su u Be�u ve� ponudili specijalne obroke za vreme Ramazana pre svitanja a posle zalaska sunca, a to je bio samo po�etak. Halal hotel i halal turizam jesu ipak mnogo vi�e nego jednostavno nu�enje jela u muslim friendly vreme. Evo nekih uslova: Jela moraju biti spremljena na halal na�in Jela moraju biti od halal sirovina Pi�a ne smeju sadr�avati alkohol Pi�a ne smeju sadr�avati bilo koje supstance koje izazivaju intoksiciranost, ovisnost, omamljenost bilo koje vrste U sobama mora biti ozna�en smer za klanjanje dnevnih molitvi Kozmeti�ki proizvodi koji sadr�e placentu ne smeju da se na�u u sobama itd... Halal princip primenjljiv je ne samo na hotelsko poslovanje. Primenu nalazi i u bankarskom poslovanju, e poslovanju, trgovini i tako dalje. Halal je zapravo na�in �ivota, prili�no zdrav ako mene pitate, ali �to je najbitnije jeste da nam nudi neslu�ene mogu�nosti za poslovanje sa najbr�e rastu�im tr�i�tem na svetu - muslimanskim tr�i�tem.

Govorite li Baidu?

Sun, 06 Feb 2011 19:47:00 +0100

Nije �injenica da je njihov broj davno prešao milijardu ono što me fascinira. Nije to ni brojka koja govori da su trenutno jedini pravi ekonomski zmajevi. �ak me ne poga�a previše ni to što su pokupovali svako zdravo preduze�e koje im je došlo do ruku... Ma kakvi.. Ono što me kod njih fascinira jeste fanatizam, posve�enost i velika �elja za uspjehom.
Pri�am, naravno, o Kinezima. Narod sa kulturom od koje smo u�ili, kopirali, narod koji smo ponekad omalova�avali, narod koji je uspeo da velikom tati Google-u poka�e 'd fingr' i stavi mu pod nos svoj servis Baidu.
Na wikipediji �ete na�i da je ime Baidu nastalo inspirisano 800 godina starom pesmom koja govori o haosu, lepoti i šta ti ja ve� sve ne znam... Surova istina je da iza toga ne stoji ništa poeti�no. Stoji servis koji je gigant, koji je za Kineze Mother Mara kad nešto tra�e, stoji pri�a o njihovoj socijalnoj platformi Baidu talku koji bi se najbla�e mogao opisati kao prevremeno ro�eno mutirano �edo google talka (upada se za po�etak po pozivu - gmail - ring any bells?) i facebook-a (uskoro �e svi Kinezi biti na njemu) koje je izbabi�io twiter :) eto, tako mi nekako izgleda..
Ukoliko ukucate baidu i ostanete šlogirani, nemojte se prepadati, stari dobri google translate je od pomo�i pa se kre�ite lagano, korak po korak... Isti servis je od pomo�i ukoliko zalutate na servis Youku koji je ništa drugo nego Youtube ali za Kineze. Slede�i na listi je Kuku.com koji nikako ne znam druga�ije opisati nego kao kineski facebook...
Kolike se mogu�nosti za oglašavanje ovde otvaraju bolje da i ne po�injem, mali mi blog, ali shvatili ste poentu. Osnove Kineskog pod ruku, kreirajte dobru stranicu, ponudite Kinezima proizvod, teško da �ete im prodati svoj ajvar ali nešto zbog �ega se moraju gibati odmor u Srbiji,ili nešto što se ne kvari ni u transportu, neku posebnu rakiju, nešto �ega nemaju, budite kreativni, sigurna sam da rezultati ne�e izostati.

Kraj jedne ere...

Thu, 03 Feb 2011 21:27:00 +0100

Ok, slazem se, naslov je mozda malo cudno odabran ali u nastavku ce se videti zasto bas ovakav pocetak. Secate li se pocetaka facebook-a? Kada ste jos svi masovno bili na myspace-u i kretali u taj cudni, za nas naviknute na sarenilo myspace-a, bezbojni svet eto tek tako jer je 'spejs krenuo da riknjava' da se izrazim jezikom tadasnje omladine. Ok, nekako ste iskopali to secanje. A sta je sa myspace? Secate li se kako ste tamo otvorili nalog? Licno, pojma nemam... Znam samo da sam u jednom momentu imala gomilu virtuelnih prijatelja, upoznavala jednog sjajnog lika i super se zabavljala... Naravno tu su bile i reklame, ali ko je tada ozbiljno shvatao te reklamne profile koji vas startuju i pitaju da se malo 'frendujete sa njima po spejsu'.. No, eto malo po malo i mnogi bendovi i brendovi bukvalno su izrasli iz tog inkubatora i danas su, hvala na pitanju, dobro. Posle je dosao FB i zurka je mogla da krene, tokom 2007 jos smo svi drzali paralelne profile i ziveli na dve adrese da se izrazim kao jedna moja saputnica iz busa cetvorke 'K'o dve keve da imam, keve mi' ali onda je dosla 2008 i svi smo manje vise migrirali na FB, Myspace je ostao mnogima samo lepo secanje i tacka na koju odete da prozujite po tudjim profilima bez da ste im frendovi. Licno, to mi dodje kao neki virtualni ekvivalent opustelog nekada mondenog letovalista na kom imam svoju kabinu i tamo povremeno posedim dok slusam odjeke zurke koja se zbiva negde daleko na nekoj novoj Ibici.. A na ibici, pardon Fb se dosta toga desava. Odjedanput su svi skapirali da se tamo da lepo oglasiti, odjednom su ne samo bendovi vec i agencije krenuli da prave profile, odjedanput se baka Stana setila da lepo pravi kolace pa joj unuka kreirala grupu i profil pa sad radi kolace i prodaje online ali pod imenom Chez Stana ... Vuce na Prusta, o paraleli sa madlenama da ne pricam, to za ove sto se pale na intelekt, za ostale - dosta je sto vuce na francuski. I eto, odjedanput imate jedno 7367 poziva za uclanjenje u grupe podrske ovome ili onome, odjedared ste do grla zatrpani pozivima da se druzite sa raznoraznim Stanama koje bi da Vam uvale svoj proizvod, odjednom pocinjete da radite najlogicniju mogucu stvar - ignorisete celu pricu. Sirota Stana koja je taman skapirala kako da uvalja robu ostaje bez kupaca. Sta sad? Cela prica oko reklama na fb poprima sasvim novi tok. Trenutno, koliko mogu da primetim prodju imaju oni koji naprave savrsen profil, ne umaraju ljude, naprave vest o sebi na nekom online portalu koja se posle share- uje i voila! Ljudi ih sami potraze. Mislim da upravo svedocimo kraju jedne ere. Kraju dosadnog marketinga na socijalnim mrezama. Mislim da tek sad krece zurka, a to ni za zivu glavu ne bih volela da propustim :)

Optimizacija web-a

Wed, 19 Jan 2011 14:49:00 +0100

Mnogi, daleko pametniji ljudi, su o ovome ispisali gomile
teksta... Umesto pametovanja na datu temu (to neki drugi put, kad ne budem putovala i kuckala post na stanici) evo samo par linkova koji definitivno ne mogu odmo�i a superlaki su i idealni za one koji tek kre�u u web avanture i pitaju se kako da ih ljudi lakše nadju?

www.google.hr/addurl
www.addurlyahoo.com/addurl
www.bing.com/SubmitSitePage

Neuro Marketing ...

Tue, 18 Jan 2011 15:58:00 +0100

.... Ili sta nas ceka iza coska...
Sledeca velika stvar u industriji marketinskih istrazivanja (da, da industrija je u pitanju i to velika, ali o tome vise sledeci put) jeste Neuro marketing.
Manje vise nepoznata stvar cak i u belom svetu u zemlji Srbiji zvuci i dalje kao SF prica ali na zalost ili na radost veoma je blizu.
O cemu se naime radi?
Pojednostavljeno u pitanju je serija ispitivanja skenerima koji ocitavaju aktivnosti mozga, mere vrednosti i kazuju istrazivacima kako vi ZAPRAVO reagujete na neki logo, proizvod i sl .. Za komplikovaniju spiku samo ukucajte ovaj pojam u browser pa se hvatajte za glavu, ali verujte mi i ovo Vam je dovoljno.
Ukoliko mislite da se to dovoljno jasno moze saznati i prostim ispitivanjem, istina bas i nije takva, tek da Vas informisem. I sama sam se do nedavno, kao bivsi anketar koji zna koliko prevara ima u tom poslu, klela u svetinju Fokus grupe gde su ljudi zaista tu, profesionalac ih ispituje i jos su i nagradjeni za dolazak, no i ona ima svoje manjkavosti... Pred istrazivacem nam je nekada neugodno da pricamo o svojim navikama pa lazemo od sitnica tipa koliko cokoladica pojedemo nedeljno pa do krupnih stvari da li pusimo ili smo nekada uzimali opijate. Nasa zelja da se svidimo drugima ipak je prejaka i to je to.
U silnoj zelji da projektujemo lepsu sliku sebe mi lazemo, nekada cak i nesvesno, nas mozak odradi posao bez da nas je ista pitao. Kao rezultat se javljaju kompromitovana istrazivanja i nejasni rezultati. O ulupanim novcima od strane kompanija da se i ne prica.
U velikoj zelji da se resi ovaj problem tj da se dobiju stvarni odgovori sta je to sto nas privlaci i sta je to na sta reagujemo pozitivno upotrebljeni su skeneri, snimanja i buducnost je mogla da zaviri u marketinska odelenja.
U fenomenalnom clanku napisanom jos 2003 pod nazivom In Search of the Buy Button koji je napisala
Melanie Wells i koji se moze naci na sledecem linku http://www.forbes.com/forbes/2003/0901/062.html govori se sasvim jasno o tom novom dobu marketinga.
Ne samo da je clanak digao veliku prasinu kad je objavljen vec je inspirisao i jednog od marketing gurua danasnjice Martina Lindstroma da napise svoju knjigu buy-ology kod nas prikladno prevedenu kao kupologija.
Nije ovo Lindstromu prva knjiga, za njega se na nasim prostorima culo jos kad je objavio brand senses i postao jedan od prvih mladih strucnjaka koji se odlepio od zastarelih teorija i krenuo da istrazuje dalje. Danas je postao jedan od jevandjelista neuro marketinga i covek koji tvrdi da je ipak moguce da se ovaj vid istrazivanja koji ce nam zaviriti i u najsitniji delic mozga pomoci. Ovde se hvata za osnovni postulat marketinga a to je dati ljudima ono sto im treba. Lindstrom ovde elegantno zaobilazi deo o tome kako je ovime moguce kreirati te potrebe i naterati nas da zelimo nesto sto je u krajnjoj liniji lose po nas.
Pominje, doduse kratko, na kraju knjige kako ovo nosi sobom veliku eticku odgovornost ali i daje nadu da je to samo nevino orudje kojim ce se ubuduce proizvoditi lepsi osvezivaci zraka i personalizovani toalet papir koji odgovara nasoj licnosti.. Karikiram, ali shvatili ste poentu. U pogresnim rukama moze se naci oruzje za fenomenalne kampanje politickog marketinga, koje ce nas mozda ubediti da neki sistem nije represivan, da je neki Vodja zapravo fenomenalan tip i da je na kraju krajeva nuklearno naoruzanje zapravo super ideja.
Ono sto me raduje jeste sto je u pitanju prilicno skupa tehnologija i trebace dosta vremena pre nego zazivi u potpunosti. Do tada cemo valjda skovati neke dovoljno jake zakone da nas stite. Valjda. Inace, ne bih imala nista protiv opcije gde bi me skenirali i otkrili da je miris koji me zapravo baca u trans skromni miris upravo obranih sljiva a ne belog cveca kako sam godinama tvrdila ali sam godinama drustveno programirana da je belo cvece fensi. Posle izadje taj osvezivac. Ja sretna. Sretna i gomila nas koji volimo isto. Ali nekako mi se cini da ce neuromarketing otici putem politike a ne osvezivaca za vazduh... Steta.

Skriveno ogla�avanje

Sun, 02 Jan 2011 19:32:00 +0100

Oglašavanje, na na�in kakav je poznato generaciji echo boomersa ili milenialsa, tj onima ro�enim posle 1980 trenutno je na umoru.

Selidba velikih oglašiva�a na internet sve je izglednija, guglizacija poslovanja sve je prisutnija, sve ukazuje na to da je velika revolucija u medijima i u na�inu oglašavanja na pomolu, štaviše, da se upravo dešava.

U takvom okru�enju koje je kompetitivno, zasi�eno i promenjljivo, neophodno je konstantno iznalaziti nove i nove na�ine poslovanja, privla�enja pa�nje potroša�a i oglašavanja.

Novinski oglasi davno su vi�en i odavno korišten na�in oglašavanja. Do izvesne granice i u nekim grupama su efikasni i posti�u rezultate kod izvesnih ciljnih grupa. Jay Conrad Lewinson na svom blogu piše detaljno o starijim ljudima na koje imaju uticaj baš ovakvi vidovi oglašavanja. Uglavnom su u pitanju seniori od preko 50 godina sa zna�ajnim prihodom, i dosta vremena dakle predisponirani za trošenje. Teški za zadovoljiti I teški za navesti na odluku. Neke grupe pak, za razliku od seniora, jednostavno preska�u oglase u novinama i idu direktno na tekstove. Upravo tu se krije mogu�nost za skriveno oglašavanje dobara i usluga.

Jedan od na�ina oglašavanja u novinama koji se sve više primenjuje jeste tzv skriveno oglašavanje gde se u novinskim tekstovima pod maskom pravog teksta koji niko nije naru�io pakuje tekst koji je naru�en od strane vlasnika kompanije kojoj je potrebno oglašavanje

'Posljedica dinami�nosti medijskoga tr�išta jest porast utjecaja oglašiva�a što se, izme�u ostalog, manifestira u prikrivenom oglašavanju. Dok ve�i dio gra�ana ne prepoznaje osnovne karakteristike oglasa koji se prikazuju kao novinarski tekstovi, i u Hrvatskoj prikriveno oglašavanje sve više postaje dijelom medijskih sadr�aja. kako tvrdi Jelena Juriši� sa svojim timom sa kojim je istra�ivala ovu pojavu u Hrvatskoj.Zapravo, prema grupi hrvatskih autora posredi je manipulacija �itaocima za koju pretpostavljamo da mo�e imati znatne posledice i utiecati na poverenje gra�ana u medije.

Dok oglašavanje na globalnom nivou stagnira, to se ne mo�e tvrditi za prikriveno oglašavanje koje je tek odnedavno privuklo pa�nju analiti�ara i nau�nika. Prema nihovim navodima Podaci agencije PQ Media, pokazuju kako je u 2006. godini prikriveno oglašavanje poraslo za 37,2 % na globalnom nivou (3,36 milijarde dolara), dok se u ovoj godini o�ekuje porast od 30%.

Podaci studije agencije PQ Media iz 2004. godine pokazuju koje su najzastupljenije kategorije prikrivenog oglašavanja. Na prvom je mestu automobilska industrija sa 16%, sledi ode�a – 15,6%, hrana i pi�e – 12,5%, putovanja i odmori – 11,1%, zdravlje i lepota – 10,5%, ku�anski proizvodi i

odr�avanje ku�e – 9,9% i na kraju igra�ke i sportska oprema – 7,3%.tvrdi Juriši�eva.

Raniji radovi na ovu temu nisu bili ra�eni kada je srpska javnost u pitanju, ali o tome se sve više piše u inostranstvu.

Pojedini novinski tekstovi su se pojavljivali na datu temu ali ozbiljnijim nau�nim pristupom ova problematika još nije bila detaljno obra�ivana na našim prostorima.

Kada su autori stranog porekla u pitanju, o tome je mo�da najviše i najobimnije pisala Karmen Erjavec, koja je analizirala generalnu strukturu promo vesti i izveštaja i postavila neke osnove za prepoznavanje skrivenih oglasa. Ina�e ni u inostranstvu ova tema nije bila ozbiljnije prou�avana osim u Americi gde je trenutno na snazi 1115 zakona vezanih upravo za skriveno oglašavanje.

Prvi koji je na ovi temu pisao jeste upravo Amerikanac Nikolas D�onson koji je u Americi bio poznatiji kao komesar za federalne komunikacije i koji je još 1966 pa sve do 1973 u svojim publikacijama pisao o tome na koji na�in skriveno televizija upravlja sa decom.

U okru�enju su najaktivniji bili Slovenci koji su me�u prvima prepoznali problem i posvetili mu se kako i sa pravno regulativne strane kako i sa nau�ne strane.

Kada je u pitanu pravna regulativa, o tome zakon o zaštiti potroša�a u Srbiji ka�e slede�e

1. Predmet

�lan 1.

Ovim zakonom ure�uju se osnovna prava potroša�a, na�in ostvarivanja tih prava, zaštita prava potroša�a i primena eti�kih na�ela.

2. Osnovna prava potroša�a

�lan 3.

Osnovna prava potroša�a u smislu ovog zakona jesu prava na:

1) zadovoljavanje osnovnih potreba - dostupnost najnu�nijih proizvoda i usluga, hrane, ode�e, obu�e i stambenog prostora, zdravstvene zaštite, obrazovanja i higijene;

2) sigurnost - zaštita od proizvoda, proizvodnih procesa i usluga štetnih po �ivot i zdravlje;

3) informisanost - raspolaganje �injenicama od zna�aja za pravilan izbor i zaštitu od nepoštene oglasne poruke ili oznake na proizvodima koje mogu potroša�a da dovedu u zabludu;

1.1. Oglašavanje

�lan 47.

Zabranjeno je oglašavanje proizvoda i usluga koje dovodi ili mo�e da dovede potroša�a u zabludu, u skladu sa zakonom.

Zakon o oglašavanju nešto je decidniji:

3.3.Na�elo prepoznatljivosti oglasne poruke

�lan 5.

Poruka koja predstavlja oglasnu poruku mora biti prepoznatljiva.

Ako se oglasna poruka pojavljuje zajedno sa drugom porukom, odnosno obaveštenjem, koja nema oglasnu prirodu, oglasna poruka mora biti jasno ozna�ena.

Zabranjeno je oglašavanje usmereno na podsvest, kao i preporu�ivanje proizvoda i usluga tokom emisija koje nisu namenjene oglašavanju i drugi oblici skrivenog oglašavanja.

S obzirom na brojne oblike u kojima se PO pojavljuje, postoje i razli�iti na�ini shva�anja šta to zapravo jest, zbog �ega autori neretko navode posve opre�ne definicije, iako misle da govore o istom pojmu.

U slu�aju srpskih zakona tek se naslu�uje prepoznavanje problema, dok se region ve� aktivirao po pitanju istog I dao neke vrlo precizne odredbe u zakonu.

Krenimo od hrvatskih zakona.

Zakon o medijima u �lanku 20. donosi: “Prikrivenim oglašavanjem smatrat �e se svaka novinarska forma (pisani tekst, fotografija, slika, crte� i dr.) koja je na bilo koji na�in pla�ena, a nije jasno ozna�ena kao oglašavanje.” U Zakonu o elektroni�kim medijima, zakonodavac je malo detaljnije pristupio definiciji pojma, pa se u �lanku 18. navodi: “Prikriveno oglašavanje je predstavljanje rije�ima ili slikom robe, usluga, imena, zaštitnog znaka ili djelatnosti proizvo�a�a robe ili usluga u programskim sadr�ajima, kad je takvo predstavljanje namijenjeno oglašavanju, a mo�e zavesti javnost u pogle-

du njihove prirode.”

Ve� iz navedenih delova zakona da se primetiti koliki je put pred srpskim zakonodavstvom u prepioznavanju I iskorenjivanju ovog problema. Ali nisu samo Hrvati prepoznali problem PO, on je prepoznat i definisan i na evropskom nivou.

U predlo�enim izmenama direktive “Televizija bez granica”, o kojima se zad-

nji put u Bruxellesu raspravljalo 13. Novmbra 2006. godine, sugerišu se promene u definiciji i regulaciji PO-a. Tako se isti�e da je PO: “svako uklju�ivanje ili povezivanje s proizvodom, uslugom ili robnom markom u audiovizuelnim medijima naj�eš�e u zamjenu za financijsku naknadu ili sli-

�nu protivuslugu.” Pojam su pokušali definisati i neki ugledni autori iz regiona – istra�iva�i i novinari. Jednu sveobuhvatnu definiciju ponudio je Ante

Gavranovi�. On smatra da PO karakterizira: “na�elno nedopuštena razmjena (za novac ili druge pogodnosti), uklju�ivanju imena, proizvoda, pakovanja, usluge ili uporabe logotipa neke tr�išne marke ili nekog poduze�a u masovni medij s namjerom da korisnik (slušatelj, gledatelj ili �itatelj) to ne osjeti kao propagandnu poruku ili smetnju.”

Temeljem navedenih definicija i iskustava iz istra�ivanja mo�emo re�i kako je prikriveno oglašavanje u svom osnovnom obliku pojam koji ozna�uje svaki promotivni oglas, znak i informaciju koji se prikazuju kao novinarski tekst ili kao dio novinarskog teksta, odnosno priloga.

Zanimljivo je kako je u SAD-u, gde su zabilje�eni prvi primeri prikrivenoga oglašavanja I gde je na snazi najve�i broj zakona iz ove oblasti danas najmanje primene zakonske regulative u ovom podru�ju, �ime se ide na ruku korporacijama. U Evropi je stanje znatno druk�ije i dosta se razlikuje od dr�ava u kojima je prikriveno oglašavanje potpuno regulisano i oštro se sankcioniše

(Austrija, Švedska), do onih u kojima medijsko zakonodavstvo ne poznaje takav pojam (Belgija).

Jedan od prvih primera skrivenog oglašavanja na ameri�kom medijskom prostoru bio je crtani film Mornar Popaj (1929.), koji je promovisao spana� kao zdravu hranu koja ja�a miši�e. Nakon prve godine prikazivanja ovoga crtanog filma prodaja spana�a u SAD-u porasla je za �ak 30%.

Tu je ideju 33 godine kasnije na kvalitetno nov nivo, ovog puta uz pomo� votke i automobila u filmu Doktor Noa (1962.) podigao reditelj Albert Broccoli.

No, prema potencijalu skrivene reklame oglašiva�i, mediji i analiti�ari po�eli su se ozbiljno odnositi tek nakon još 20 godina, Juriši� tvrdi da se desilo pod uticajem Spielbergova filma E.T. koji je proslavio slatkiše Reese’s Pieces firme Hershey’s, �ija se prodaja tada pove�ala za 65%.15 Svaki film koji ste pogledali u posljednjih

50 godina, a dolazio je iz Holywooda, vrlo je verovatno sadr�avao neki oblik prikrivenoga oglašavanja, a danas u Los Angelesu deluje više od 200 agencija koje se ponajpre bave prikrivenim oglašavanjem.

U trenutno najpopularnijoj seriji The big bang theory, koja sve više osvaja i doma�e tr�ište imamo jasno nazna�enu gomilu prodavnica za star trek fanove koje se nemilosrdno reklamiraju kroz dijaloge me�u likovima.

Sve u svemu, skriveno oglašavanje postaje sve zna�ajnije i o njemu �emo sve više slušati u vremenu koje dolazi.

Turisti�ki paketi u maloprodajnim trgovinskim objektima

Wed, 29 Dec 2010 19:24:00 +0100

Do�ekali smo i taj dan! Turizam se toliko uvukao u svakodnevni �ivot da za odlazak na putovanje vi�e nije potrebno oti�i u agenciju i bukirati aran�man ve� je mogu�e isti odabrati i dok u redu �ekamo da nam se nare�e parizer ili odva�e sir. Naravno, na�eka�emo se jo� dok taj trend doplovi do egzoti�nih obala Srbije. Trenutno je to mogu�e uraditi u Indiji i to u dva ogromna grada Mumbaiju i Delhiju. O �emu se radi? Indijski deo turisti�ke porodice Kuoni re�io je da svako putovanje tj Vau�er ukusno upakuje u atraktivnu kutiju. Kutije se nalaze izlo�ene u supermarketima koji su partneri sa Kuoni turoperaterom. Na svakoj kutiji se, na mestu predvi�enom za sastav proizvoda nalazi detaljan opis putovanja. Naravno, pri�a ne bi bila potpuna bez roka trajanja tj datuma va�enja i isteka ponude. Navodno, paketi se ve� lepo prodaju i ljudi ih daleko radije biraju za poklon umesto uobi�ajenog Vau�era. E sad... U turisti�kom svetu se ve� polako di�u tenzije zbog ovog vida prodaje koji �e navodno dokraj�iti male agencije, ve� na�ete internetom i njegovim mogu�nostima online bukinga bez pomo�i ikoga sa strane. Naravno, te�ko da �e ovo pobolj�ati njjihov polo�aj, daleko od toga ali istina se kao i uvek, nalazi negde na sredini. Setimo se samo op�te histerije kada su se pojavili elektronski �ita�i i knjige u PDF formatima... Apsolutno svi su u tome videli krah izdava�ke industrije i prestanak �tampanja knjiga. No, ona je ipak opstala. Izdava�i koji su na vreme prepoznali potrebe tr�i�ta, prilagodili im se i izbacili atraktivne proizvode po razumnoj ceni i danas posluju. Kao �to postoji potreba ljudi da ipak osete papir u ruci i pro�itaju knjigu na klasi�an na�in tako �e uvek ostojati potreba ljudi da komuniciraju sa drugima, da osete ono �to kupuju. i da komuniciraju sa prodavcem da se detaljno dogovore oko detalja putovanja. Na �alost ovo zna�i da �e na kraju, ukoliko ovaj trend za�ivi na tr�i�tu opstati manji broj agencija. Dobra strana te pri�e je �to �e opstati oni koji budu tretirali svoje potro�a�e onako kako im i dolikuje, a ne kao samo jo� jednog tamo koji bi da putuje i kog treba �to pre o�erupati za sve pare i jo� mu se nasmejati iza le�a, a ponekad i u lice... Tr�i�te se u globalu menja, ne samo ono vezano za turizam, ali neke stvari opstaju decenijama pa i stolje�ima - oslu�kivanje potreba potro�a�a i prilago�avanje njihovim potrebama se nikada nije pokazalo kao lo�a strategija.

Osnovni marketin�ki pojmovi - za zbunjene

Tue, 28 Dec 2010 14:14:00 +0100

Kao što je i obe�ano, idemo dalje sa osnovnom marketinškom pri�om. U narednih par redova �e se na jednostavan na�in pokušati objasniti neki 'zastrašuju�i' pojmovi koji bune studente pa i one koji tek kre�u u marketinške vode.

Uzmimo primer izlaska. Kada kre�ete u izlazak, pretpostavimo da ste single, vrlo je verovatno da �ete pokušati da ve�e završite tako što �ete upoznati nekoga novog i zanimljivog. Ne mora to biti uopšte osoba sa kojom bismo hteli vezu, ponekada nam samo treba da proširimo krug prijatelja. Kako se to, naravno, ne dešava samo od sebe, i Vi ste toga svesni, preuze�ete neke osnovne korake na putu do �eljenog ishoda.
Korak 1. Vrlo verovatno u�injen nesvesno. Vi �ete ve� imati u glavi šta �elite u budu�nosti i kakva osoba bi Vam odgovarala.
Prevedeno na marketinški jezik - imate viziju
Korak 2. Vrlo verovatno nesvesno ve� imate par oprobanih koraka koje ste ranije poduzimali da bi došli do �eljenog ishoda. Neke ste zadr�ali, neke ste unapredili a neke izbacili.
Prevedeno na marketinški jezik - Imate strategiju, koja je ve� prošla par redefinisanja. Odli�no!
Korak 3. Iz ranijih pokušaja i uspeha i neuspeha ve� ste definisali šta Vam kod drugih ljudi odgovara a šta Vas odbija i idete na upoznavanje upravo onih koji Vam odgovaraju. Tako�e iz ranijih pokušaja shvatili ste šta i drugi tra�e od Vas pa ste i sami izvršili par prilago�avanja u svom ponašanju.
Marketinški govore�i - definišete svoju tr�išnu nišu i izvršili ste istra�ivanje tr�išta te ste u skladu sa zahtevima klijenata prepravili proizvod.
Korak 4. Ovo je ve� svesnije
Znate šta se u gradu nudi ve�eras, razmišljate kuda se kretati, kako rasporediti vreme, uklapate finansije, prevoz..
marketinški govore�i - imate biznis plan
Korak 5. Vrlo svesno
Kre�ete sa odabirom garderobe
Marketinški - pakujete proizvod (naravno ovo ide samo pod uslovom da je ve� prora�ena stavka 3, tj da ste dovoljno poradili na sebi i rešili se nekih navika koje druge iritiraju ili sli�no)
Korak 6
Izlazak, pri�a, kupovanje pi�a....
Marketinški - Nastup na tr�ištu, PR..
Korak 7
Povratak ku�i i sumiranje rezultata, zbrajanje pozitivnih stvari i prepoznavanje grešaka.
Marketinški Vi radite SWOT analizu i i zveštaj
Korak 8a
Pod uslovom da je sve prošlo u najboljem redu telefon Vam zvoni i imate širi krug poznanika
Marketinški - uspešan projekt je iza Vas. Inkorporirajte Vaše znanje iz ovog projekta u svoju strategiju i krenite dalje
8b) Pod uslovom da nije prošlo baš najbolje i dalje ste na istom broju ljudi koje znate
Razmišljate šta nije išlo ok, telefonirate poznanicima, pitate ih za mišljenje
Marketinški - redefinišete strategiju i vršite istra�ivanje tr�išta.