treca_smena - Kolotečino, vrati se... sve ti je oprošteno!

3/1/2008 - Kolotečino, vrati se... sve ti je oprošteno!

Lagao bih kao pas i sebe i sve vas koji pratite ovu moju istoriju blog-bolesti kad bih rekao da nisam danima čekao ovu novu godinu i par dana odmora od svega. I bilo je OK u predvečerje kraja 2007, a i Prvi Januar je protekao sasvim pošteno, ali ovo danas je već previše. Da je više dana pa da čovek negde pobegne, na neku planinu, pošto je toplo more tako prokleto daleko, odakle mi se onomad javi sestra od ujaka mi, da promeni horizont koji ga svakog jutra budi, da zameni vazduh u plućima. Ovako visim u ovom očajnom kvazi-gradu, skoknem do bliže periferije, al opet sam ko kuče na kratkom lancu, nemam kud. Šaljem (a boga mi i primam) ko dileja SMS poruke od znanih i neznanih junaka koji mi žele sve najbolje, i zdravlje i sreću i pare i pamet (i ja njima), nisam siguran koliko ću porukama nekog dotaći, iako mi kažu da znam da ih sročim, siguran sam samo da Telenor neće propasti. Šaltam kanale, ubacili nam neke nove ovi iz kablovske. Šaltam a nemam živaca da bilo šta gledam. Nešto kopam po netu, tražim pacijenta za odlazak na kapućino, vraćam se, opet blejim.... Neka sam proklet, ali već sad patim za običnim, ukolotečenim radnim danom, koji ni po čemu nije važan, koji se ne razlikuje od mora sličnih, kad ti je dan ispunjen svim i svačim, i kad tri dana ne moraš da jedeš odvratnu jagnjetinu kojom familijarno okitismo novogodišnju trpezu. Jedino je ovaj sneg malo izvadio stvar, da ne padnem u tešku postnovogodišnju krizu identiteta. Dakle, sutra je prvi radni dan, radujem mu se, zvuči pomalo sado-mazo, znam, ali od sutra ne pišem više o novoj godini, nikome više ništa ne čestitam, niti čestitke primam. Sad se pomalo i kajem što sam to skijanje u Tignes uplatio tek za početak marta, dotle ću se baš načekati, ali doći će i mojih 10 dana. A posle toga bi i proleće moglo da se nacrta. A dotle, lopate u ruke i svi na čišćenje snega!

Pošalji komentar!