Za Ninu.

Loša sezona za pse - rekao mi je danas drugar glasom ozbiljnim i prijateljskim u isto vreme, kao prezenter vremenske prognoze na BBC-u. Meni je to zvučalo kao naslov neke priče koju sam jednom čitao. Kako god, tačno je. Onomad, dok je noćna Božićna magla pritiskala neizdrživo, ostao sam bez psa, ženke nemačkog boksera stare 11 godina. Umrla je. Ili uginula, to više priliči životnjama. Ranije te večeri, dok su i magla i mrak združenim snagama gušile bistro zimsko popodne, samo je sela na otirač pred vratima, pa onda pala, ne mogavši da ustane. Odneli smo je u radionicu, postavili na moju staru bordo fotelju. Glavu je jedva pomerala, očima je rekla da je to otprilike bilo to. Ubrzo je pala u komu, očiju otvorenih, ali mutnih i pogleda odsutnog. On tog bednog znaka života ostalo je samo disanje. Njena sedam godina mlađa unuka ju je njuškala i muvala njuškom, ja sam pokušavao da je dozovem, oponašam mačku, ali bila je već nezamislivo daleko iz te prostorije pune pokvarenih slavina, bandaša moje prve petobrzinke, šrafova i odvijača poređanih po veličini.Poslednji put sam je pomazio po glavi. Otišao sam u stan. Ujutru je fotelja bila prazna, a njeno telo je ležalo u drvenoj gajbici, hladno, umotano u moj stari, odavno prerasli džemper.

Kad ju je ćale kao sasvim malo štene doneo u stan, u jeku šetnji sezone 96/97, prvo što je uradila, olakšala se u predsoblju. Šapicama bi jedva dosegla do ivice kreveta na kojem me je ljubila Ona i govorila: Vidi kako je ljubomorna na mene, reži svaki put kad te poljubim... - Ljubomorna je jer me voli, rekao sam. Ona je sad udata, ima dva klinca, otplaćuje kredit za stan i nisam siguran da se ikad seća tih poljubaca, a na to da me još voli i ne pomišljam. Znam samo da su me te oči volele i u trenucima kad su se gasile, isto kao i kad su me videle prvi put. Putovao sam nemo kroz uspomene, sećao se svih njenih štenaca udomljenih od Ljubljane do Atine. Nje više nema i to je prosto poražavajuće. Kao i to da nema ni svih tih godina koje su prošle. A najteže od svega dokusurava me spoznaja Neminovnosti. Ne možeš promeniti život, ali će on promeniti tebe. Sećajući se nekih događaja, prisećao sam se i svojih najboljih godina. I sve te moje godine, srećne i tužne, mahnite i mirne, glasne i tihe, stale su u jedan običan, pseći život.

Ovim postom večeras stavljam tačku na ovu temu i pse... Hvala na razmevanju.