Ima neko mesto gde moji andjeli lutaju,  traze mesto da se sakriju. Imaju kljuch za svoja vrata koja ne otvaraju nikome, sumnja uvek. Traze svetlost a mrak ih vuce nazad i chuju svoje molitve u gluvio doba noci. Rushe se snovi neki i ostaju bez daha, a nocu me zovu po imenu i vuchu ka dnu koje se nazire. Mozda su pod laznom maskom i smishljaju neke lazi, smejuci se grade svoje carstvo. Mozda su i sami sebe izdali , pa sad klece na kolenima moleci za oprost, znajuci da su sve izgubili. Opet je noc i dolaze nekakvi sni a ja opet osecam strah, srce jace lupa u grudima....u meni svetla ima i ne dam se tako lako. Pruzi mi ruke gospode i izbavi me, jer sutra je opet novi dan... i zato zivim i iskoristicu svaki dan .....ipak je ovo bio samo grozan san....