I danas k`o i juche niz poznate staze otkidam jos koji trenutak zivota, susrecem princheve,, vile i nakaze, prosjake, pianice i ponekog skota. Lazni prijatelji, lazno mi se smeshe, pitaju, u zurbi odgovor ne chuju, kritikuju oni koji vechno greshe foliraju sebe - po drugima pljuju. Tu i tamo sretnem i nekog COVEKA ... Umotan u senke svojih teshkih briga, hoda neprimetno, odmahuje - neka, postidjen i smrvljen od tudjega stida. Kakav je to osecaj leteti za svakom uzdrhtalmom pticom, diviti se svakom osenchenom oku...??? Nemam ja andjele milosnike grehove da mi otkupe, ni kutak da ovo malo sebe sakrijem. Ni dukat nemam da potkupim splavare da mi obalu priblize, ni glasnike aber da mi donese. Da mogu bar da se napijem il` da poludim, pa da mi bude oprostena misao svaka. Dodje mi da bezim sa zivotne staze dok se sklanjam maski sto juti kraj mene, a klovnovi novi opet mi se plaze slave gospodare i klichu im. Sta jos trazim ovde cesto se zapitam. al gde da bezim ...svuda ista slika pa hodam, posrcem, tumaram i skitam trazeci bar delic ljudskog lika. Da mi je bar jos jednom da vidim korak tvoj niz ulicu ......