Cesto se setim detinjstva i kako je nekad bilo, pa pogledam i uporedim sad. Razlika je velika a i drugo je vreme. Nedavno dosao drug iz ulice koji zivi u Austriji vec duze vremena, uvek se vidimo na zdravo-zdravo. E sad sedeli malo caskali i prisecali se bas tog detinjstva. Zapao nam je lik koji ne zivi skoro dvadest godina u nasem gradu. Za to vreme mislim da sam ga video svega dva jebena puta i to nesto na kratko. Zvali smo ga mali Aca... da bio je mali rastom i nekako sitan medju svima nama. Ja sam ipak bio sa njim dosta blizak, da ne kazem provodili smo najvise vremena zajedno. Pravili razne gluposti i tukli se sa drugom decom, vozili se biciklama nekad i po ceo dan. Nije bilo bitno da li je leto ili zima znali smo da smislimo sta cemo i gde. Ziveo je sa ocem babom i dedom, mada je i majka bila tu u gradu pa je on nekad obilazio. Otac mu je nastradao nekim nesrecnim slucajem vrlo brzo. Preko leta mu dolazila braca od tetke iz Francuske i sa njima igrali fudbal i jurcali se po ulicama. Imao je i sestru koja se udala u neko obliznje selo ali je nisam vidjao godinama, ne bi je ni prepoznao sad. Nije proslo mnogo vremena prodali su malenu kucicu i odselili se preko Dunava u Banat. Tamo je nastavio zivot i mislim da je jos uvek tamo. Prolazio kroz mesto jednom kasno ali nisam stigao da svratim i potrazim ga. Nije daleko od mene a ja jbg nikako da odem sa tom svrhom i potrazim ga nekad. Sve sutra cu, pa sledeci mesec i tako se otegne sve i ne odem. Probao da nadjem i broj mobilnog telefona ali sve koje sam dobijao nisu bili dostupni. I resio sam samo da se malo otopli vreme otici cu pravo tamo, i naci cu ga. Rekao mi drug ovaj sto je u Austriji da kad bude dolazio sledeci put, hoce i on da ide samnom. Ipak sam sa njim proveo jedan deo svog detinjstva koji ne mogu da izbrisem tako lako.