Bila je to nasa kucica, bar tako smo je svi zvali. Mala vikendica u pravom smislu rechi. Poceta da se pravi u ono doba inflacije kada je sve bilo ludo i zivelo se 300 na sat. Nas nekoliko smo imali viziju kako bi to izgledalo i pustili po nekoliko cekova za materijal, nesto i u keshu sam vlasnik. Cekovi nikad nisu ni stigli u banku da se naplate jer su odavno izgubili svoju vrednost. Ispalo je to sasvim fino na kraju i licila je nekako na mesto gde cemo pobeci iz gradske guzve i vreve. Bilo je druzenja i okupljanja mnogo puta a onda je nas ortak otisao za Kanadu. Pomalo zapusteno je ostalo sve a mi smo se sve manje okupljali tamo. Bilo je neko nepisano pravilo da se posle svakog doceka Nove godine tamo okupimo na jedno vece, i onako druzimo kao nekada. Znali smo gde stoji kljuc ( nije pod saksijom ) sredili malo sobice i kuhinju da ozive zidovi. Sve je pocelo i kasnim popodnevnim casovima, kad su poceli da pristizu svi, veseli nasmejani i rumenih obraza od zime. Neki vec poznati, neki ne ali me je jedno lice iznenadilo na vratima. Bila je to devojka sa kojom smo se toliko druzili a onda nas putevo odveli na svoje strane. U malom crnom kaputicu sa flasom crnog vina u ruci stojala je na vratima a ja kao izgubljen gledao u nju. Umotana u meki dugachki shal me je pitala : "jel mogu da udjem ja ili da se smrzavam na vratima? " Brzo je usla i pozdravila se sa svima, ma nije se promenila nimalo a proslo je sigurno desetak godina. Stajala je uz pec i grejala se dok se osecao miris bukve iz vatre. Muzika uveliko, sa gitarom u rukama nas Gogi je pevao nama drage pesme. Pomislih na tren  kako je samo nasa kucica ozivela na brzinu.Cuo se smeh celo vece, prepricavali neke price koje nam se dogadjale a meni drago da smo opet skoro svi na okupu. Slikali se ko zna koliko puta i ponavljali ako nam se ne svidi. Zagrejani od pica i tople vatre izgubili smo pojam o vremenu, kao da je neko pucnuo prstima vec je proslo dva iza ponoci. Pozdravljali se na vratima u dvoristu,bacali grudve snega koje nisu htele da se naprave. Ostali smo nas nekoliko i vetrili od duvanskog dima, skupljali prazne flase i case i lozili vatru da se ne ugasi. A ona je drzala chasu i sedela sa vec usijanim ocima. Dogorela cigareta u pepeljari i sveca ona mirisna velika koja je gorela na stolu. Caskali i smejali se jos dugo u noc, a dusha mi je spvala vec. Jutro hladno. Zaspali na krevetu ne znam ni koliko je bilo sati, pozivao sam drustvo da ustane ali niko nije ni pomishljao da ustane. Pogledao kroz prozor video sitne pahulje snega, a to je znacilo da se i mora ustati i krenuti kuci. Treba voziti do grada po takvom vremenu, Dogovor je takav i bio i da cemo se ceshce vidjati i druziti. Sve u svemu jedno prelepo vece sa starim drustvom a i nekim novim ljudima. Ma volim nasu kucicu i uvek cu je voleti .....