Opet se bude nemiri u nama i podstichu neku sumnju... Misli lutaju daleko, postavljaju trista pitanja a odgovora nema. Pozelish da saznash sve, da bi bila spokojna i smiirila svoju dushu. Cutis i chuchish u coshku mrachne sobe, ne chujesh nishta samo tishina. Ehhh !!! Kad bi imala onu kristalnu kuglu, u njoj se vidi sve samo je protrljash i ona zasija onako nebeski. Duboki uzdasi i opet razmishljanje, da li je to strah koji navodi na nervozu? Jel to vredno svega toga? Opet su to pitanja, jedno od ona trista.... Pogled u prazno, gledash a ne vidish nishta. Mozda chujesh samo shapat srca u ovoj noci i zelje neke da ostvarish u snovima sharenim. Ni muzika se ne chuje onako lepo kao nekada, kad je odzvanjao stih pesme u glavi " O daj okreni taj ringishpil u mojoj glavi, to ne moze niko samo ti..."