KAD RIJEČI ZANEME U SRCU BOL NEKA TUGA A NA LICU STOJI SUZA SASVIM MUTNA I OVE RUKE ŠTO SE GRČE PLAČU ZA NAS I TRZAJI VJETROVA ŽALE NA GLAS. A TAKO MI FALIŠ I TAKO MI TREBAŠ NI SUNCE ZEMLJI KAO TI MENI A TAKO MI FALIŠ I TAKO MI TREBAŠ NI SUNCE ZEMLJI KAO TI MENI U DUŠI RAZDOR I ČUDNA GALAMA A RANA JE OŠTRA I BOLI KO PRVOG DANA I OVAJ KRIK ŠTO SE LOMI , TRAŽI SVOJ GAJ ZAŠTO STAVLJATI TOČKU TAMO GDE NE POSTOJI KRAJ A TAKO MI FALIŠ I TAKO MI TREBAŠ NI SUNCE ZEMLJI KAO TI MENI A TAKO MI FALIŠ I TAKO MI TREBAŠ NI SUNCE ZEMLJI KAO TI MENI A TAKO MI FALIŠ I TAKO MI TREBAŠ NI SUNCE ZEMLJI KAO TI MENI A TAKO MI FALIŠ I TAKO MI TREBAŠ NI SUNCE ZEMLJI KAO TI MENI KAD REČI ZANEME REĆI ĆU ZBOGOM ALI DO TADA NE .

Postoje stvari za koje verujemo da chine smisao zivota, i kad bi ih dosegli bili bi smo potpuni i nezaustavljivi. Tako verujemo .... Ali shta kad ne dobijamo ono shto najvishe zelimo, za chim cheznemo u shta se onda pretvaramo ? prilagodimo se ili ......bash kao i u ovoj pesmi ... svi donosimo odluke koje nas kasnije pogledaju pravo u ochi.... mozda tad neshto nauchimo .....

Pre par dana na poslu se zaprichao sa kolegama o nekim nadimcima drugih kolega. Medju njima jedan onako simpatichan " MIka prevara ". Samo shto se covek uopshte ne zove Mika, a i nije neki prevarant. Bavi se nekim sitnim otkupom sa odredjenom provizijom i tu koliko se "ogradi" to mu je. Ali se setih jedne prevare koja se desila kod mene u gradu pre nekoliko godina, pa mi je i sad smeshna kad se setim. Lepo zamishljena a josh bolje organizovana sa samo troje ljudi, dva mushkarca i devojka. Dolaze mushkarac i devojka u lokalnu zlatarsku radnju i vode sa sobom psa. Razgledali su sta bi kupili za devojku i odluchili se za narukvicu i jedan prsten. Prodavac tj. vlasnik radnje sav zadovoljan sto je prodao robu pokazivao im je josh mnogo toga ne bi li josh neshto kupili. A pas je na povodcu cutao i stojao pored njih sasvim mirno. Placaju kupljenu robu i reshili da krenu dalje po gradu, ali.... zamolili su vlasnika radnje ako moze pas da ostane u radni na samo deset - petnaest minuta poshto je pod ozbiljnom terapijom. Naravno ovaj je pristao a i pas je izgledao nekako umiljato. Dok je par toboze " shetao " kroz grad u zlataru stize momak kako bi razgledao burme za svoju svadbu. Ali kad je spazio psa sav odushevljen pocheo je da spopada vlasnika da mu ga proda, jer ga kao godinama trazi da ga kupi. Covek kaze da nije njegov i da mu je ostavljen samo na chuvanje i da ce se vlasnici vratiti kroz koji minut. Pa to je skup i veoma redak pas koji se teshko nalazi, i vredi preko 1000 eura. Ostavi momak kao broj telefona iz hotela gde je odseo ako su vlasnici zainteresovani da ga prodaju i ode.Kad su se vratili momak i devojka zlatar ih je napao da mu prodaju psa posto je kao obozavalac pasa. ovi su se "kao" neckali ali uz neki dogovor prodaju ga za 700 eura i odu. Sav srecan misleci da ce zaraditi laku lovu okretao je broj telefona koji je decko ostavio iz hotela, ali ni traga ni glasa od njega. Shvatio je da je nasamaren i oprostio se od svojih para. I kazem ako radish prevaru uradi je sa stilom da lichi a i da je ljudi preprichavaju kasnije.....

U travi sam sanjala tebe i tvoje poljupce... kao brod bez kormilara zemlja bez vode. Ova noc je prepuna zara i krik shto mi cepa grudi tako sam sama..... Znam da ne vidish me sada dok lutam i prolaznike brojim, na crnom stolu klonula mi glava ja te volim, volim.... Tugu sam prestala dozivati davno tvoje pismo troshno i mrtvo ko nebo bez zvezda. ochajna sam .... Dala bi ti sam lepo sutra dok tebe sanjam, dok te zovem u snove i tvoja ljubavna jutra da mi nezno mrsish kosu dok spavam....kad se privijesh uz mene moje ochi plachu dok tvoje telo zrachi pijana od snova i rekla bi svima da moje nezno srce nekom neshto znachi. Sad samo nechujno svetlim dok me ima......


Meni od MM i hvala joj puno .....

Ti...... nemash ti o ljubavi pojma milo moje
samo da djavo ne chuje zelje tvoje,
to shto me budna sanjash
sad chini da sam opet mlad
to je zabluda .........

Nedavno me zamoli drug da odem na aerodrom da sachekam njegovu sestru koja dolazi iz Londona. Ja i onako sam bio zaludan pa sam prihvatio odma molbu. Beshe lep sunchan dan, poshao sam naravno ranije da me ne bi uhvatila neka guzva u saobracaju. Ulazim u aerodrosmku zgradu i gledam puno sveta putuje, neko ispraca nekog, bash masa sveta. Imao sam dosta vremena do dolaska aviona, i zevao sam okolo po lokalima i radnjicama da ubijem vreme. Kasnije sam seo u kafic da popijem kaficu i hladnu coca-colu. Videh nashe estradne lichnosti i neke sportiste vracaju se iz dalekog sveta. Medju svima njima sam primetio jednu zensku osobu, ne znam shto ali mi nekako zapala za oko. Visokog rasta, smedje kovrdzave kose, duguljastog lica i plavih  ochiju. Prekrshtenih ruku ispred sebe je korachala nogu pred nogu kao na modnoj pisti samo vrlo lagano. Vrlo chesto je gledala na sat i ispracala je pogledom neke ljude koji su odlazili nekuda sa velikim torbama. Primetila je da je posmatram dok sam ispijao zadnje gutljaje kafe i palio novu cigaretu. Samo blag osmeh i nastavila je da koracha.... A onda je poshla pravo ka mom stolu i pitanje: " Izvinite vi chekate nekog? jel mogu da sednem da zapalim jednu cigaretu? Naravno... odgovorio sam ". Video sam da je nervozna da je vrtela neke kljucheve u ruci i stalno gledala na sat. Ja je shaljivio upitam jel je strah letenja pa je nervozna? Osmehnula se i pochela je prichu, kao da je to i chekala. Cheka supruga iz Amerike !!! Koga ladno nije videla devet godina. Uvek kad je trebao da dodje  iskomplikovalo bi se neshto i nije doshao. I tako nekoliko puta... I sad kao uspeo je da sredi te famozne papire i dolazi. A nju uhvatila panika i neka nervoza. Malo sam se zamislio o svemu tome i pitam je : " Pa kakav je sad osecaj posle toliko godina i ima li emocija i dalje ? " Ona je slegla ramenima i reche mi da ni sama ne zna ali kao da sachekuje stranca nekog. Caskali smo josh neko vreme a onda sam ja morao da idem jer je avion sleteo koji sam ja chekao. Zahvalila mi se na drushtvu i pozdravili se kao da samo drugari godinama a meni posle beshe malo i smeshno. Vracamo se kuci i pricham shta sam doziveo dok sam je chekao a ona me pogledala chudno, onako kao zezam je mozda. I pita mene kako bi se ti osecao posle toliko godina? Ne znam stvarno !!! Daleko je to chak preko velike bare i ko zna koliko ima to tamo milja mozda 1200 ili 12000  mnogo !!!

Pisao sam ovde negde pre kraj proshle godine o jednim ochima, trazio krila divljeg goluba da odletim i pogledam ih samo. Mislio sam da ih necu videti nikad !!! Da cu je samo chuvati u svojim secanjima i ljubiti na meni znan nachin. Vishe puta sam rekao sam sebi " nikad ne reci nikad " jer su mi se deshavale razne stvari za ne poverovati. I kao da neki shapat sam chuo, pa proradi intuicija chekajuci da se neshto desi. I desilo se !!! Telefonski poziv kasno popodne po jako vrelom danu. Glas tih, smiren i umiljat koji si chuje sa druge strane slushalice. A srce onako nekako pochelo jache da kuca, kao da oseca nekog " svog " . Nisam verovao ali jeste bilo to ono moje oko. I dan kad sam ih video beshe veoma poseban dan, sa mnogo uzbudjenja, pitanja i pogleda. Poshteno da kazem nisam to bas tako ochekivao ali ok. Gledam ochi jer one govore sve, i stvarno sam video tugu ali i neshto posebno shto je odrzalo u zivotu. Kaze mi " Nisi verovao da cesh me videti ikad ? " Nisam ali eto tu smo i sedimo zajedno, prichamo puno toga a ostace toliko nedorecheno. Malo je vremena da bi se sve kazalo i chulo. Puno je bilo problema oko papirologije za nekog ko nije dolazio dosta dugo u svoju zemlju. Ja sam znao za sve to, ali kako objasniti nekome da se ovde mnogo toga promenilo i da nije isto kao pre. Sa velikom mukom i dosta problema po raznim institucijama, tri ambasade i ko zna chega sve uspela je da sredi vizu i vidi majku. Rekla mi je eto uspela sam da dodjem, pronashla sam te kad si mi rekao NADJI ME .....

Mozda sam zaboravio da ti zapamtim ime dok smo cutali, mozda sam ga namerno prechuo. To nije bio razlog da me chekash, budish i trazish opet. Ja svoje srce lako poklanjam a onda danima krvarim. Zar ne vidish shta si uradila?? Ne moli za oproshtaj i sama znash da je prekasno.........

 

U moru sarenih slika
Moga se ne secas lika odavno
Mozda kad bi se sreli i srce pozeli
Da budem tvoja navika.......

Evo vratio sam se sa dugo ochekivanog odmora, i poshteno se nauzivao, jer mi se smuchilo ono loshe vreme sa kishom, grmljavinom.... Reshio da odem malo na drugi kontinent gde je vruce bash i odluchio se za Tunis.
Za samo dva sata leta, cheka vas Tunis sa gostoprimstvom i izazovom za avanturu. Najrazvijenija i najmirnija zemlja na severu Afrike.Ja sam odabrao Sousse ( Sus ) i mogu reci da je veoma lepo i atraktivno mesto za odmor. Veliki grad sa mnoshtvom hotela, malih radnji za prodaju suvenira, trznih centra, restorana i obavezne guzve na ulicama. To je ipak treci grad po velichini  a nazivaju ga i i perlom Tunisa.  Kao vecina  mesta u Tunisu i Sus ima staro jezgro grada - Medinu, koju chini tvrdjava sa  ribat ( skup )  dzamijom. stari deo grada je okruzen zidinama iz 9- tog veka. U zapadnom delu grada su pronadjene i katakombe. Sus ima najkvalitetniju i najvecu pijacu- souk. Peshchane plaze se prostiru kilometrima severno od grada i vode sve do luksuznog letovalishta Port el Kantaui. Moze se obici i glavni grad Tunis koji je na samo sat i po voznje autobusom, muzej Bardo jedan od najlepshih na svetu sa zbirkom rimskih mozaika. Kartagina koju su osnovali Fenichani u 9 veku pne. Razorili su ga Rimljani u svom ratnom pohodu. Sidi bou said je andaluzijsko selo na brdu sa predivnim pogledom, kuce su sve bele a prozori i vrata plavi kao Grchki Santorini. Ko hoce da se upusti u avanturu moze i u Saharu. Voznja dzipovima i na kraju pred dolazak u oazu jahanje kamila. Sve u svemu lepa je zemlja i vredi otici videti sve to, neki turisti su mi rekli da su tamo po 3-4 put. Uvek se vracaju jer se osecaju prijatno i odmor im prodje super.

Dobio sam neki tekst na facebook-u neki dan i u potpunosti ga podpisujem. Sve je to istina ma koliko neko hteo da kaze neshto drugachije. Ne znam ko ga je sastavio tj. napisao ali svak mu chast. BRAVO !!!

POZDRAV GENERACIJI

Za svu decu koja su rođena
70-tih i 80-ih !!

Prvo, preživeli smo i rođeni smo normalni iako su naše majke kad ih je bolela glava pile aspirine, jele hranu iz konzervi, pušile i radile do zadnjeg dana trudnoće i nikad nisu bile testirane na dijabetes.

U to vreme nisu postojala upozorenja u stilu "Čuvati daleko od dohvata dece" na bočicama sa lekovima, vratima i ormarima.
Mi, kada smo imali 10-11 godina nismo nosili Pampers-e. Piškili smo u krevet.

Kao deca, vozili smo se u automobilima bez pojasa i vaznušnih jastuka i nismo morali imati kacige na glavi kad se vozimo biciklom ili na rolerima.

Pili smo vodu iz creva za zalivanje vrta, a ne iz flašica kupljenih u velikim trgovačkim lancima. Delili smo flašicu Cocte i Coca Cole sa našim prijateljima i
NIKO nije umro zbog toga!
Jeli smo mlečne sladolede, beli hleb i pravi puter, pili kole koje su i tada bile pune šećera, ali nismo bili debeli zato sto smo smo se STALNO IGRALI NAPOLJU!

Izlazili smo iz kuće ujutro i igrali se celi dan, sve dok se ne upale svetla na ulici,
žmurke, planova, klisa, jurke, partizana i nemaca, 1-2-3, kauboja i indijanaca, lozinke, džamije, fantoma i svega ostalog sto je samo dečija mašta bila u stanju smisliti,

Neretko, nas niko nije mogao naći po celi dan.

I nikad nije bilo problema...

Provodili smo cele dane praveći trokolice od otpada iz podruma, spuštali se niz ulice zaboravljajući da nismo napravili kočnice.
Nakon par padova, slomljenih prstiju i modrica naučili smo kako rešiti problem.

Mi nismo imali imaginarne prijatelje ni probleme s koncentracijom u školi.
Nama nisu davali tablete protiv hiperaktivnosti. Mi nismo imali školskog psihologa i usmerivača pa smo ipak završavali nekakve škole.

Nama nisu prodavali drogu ispred škole...
Mi nismo imali Playstation, Nintendo, X-box, nikakve video igrice,
nismo imali 99 kanala na televiziji (samo dva i to drugi tek od popodne),
nismo imali video rekordere, surround sound, mobilne, kompjutere, Internet, chat rooms.. .....

MI SMO IMALI PRIJATELJE
I MI SMO IŠLI NAPOLJE
DA SE DRUŽIMO S NJIMA !


Padali smo s drveća, znali se poseći na staklo, slomiti zub, nogu ili ruku , ali
naši roditelji nikada nisu išli na sud zbog toga.

Igrali smo se s lukom i strelom, pravili katapulte i bacali petarde za Novu godinu i sve smo to preživeli bez posedica!


Išli smo biciklom ili peške do prijateljeve kuće, zvonili na vrata ili jednostavno ulazili u njihovu kuću da se družimo i budemo zajedno!
Kad upadnemo u probleme sa zakonom, roditelji nisu plaćali kauciju da nas izvuku. U stvari, bili su često stroži nego sam zakon!

Imali smo slobodu, pravo na greške, uspeh i odgovornost.
I naučili smo živeti s tim!

I ti pripadaš toj generaciji?

ČESTITAM!

MOŽDA ĆEŠ ŽELETI DA PODELIŠ OVO S OSTALIMA KOJI SU IMALI SREĆE DA ODRASTU KAO PRAVA DECA, PRE NEGO ŠTO SU ADVOKATI, DRŽAVE I VLADE POČELI ODREĐIVATI KAKO TREBA ŽIVETI !

A možda bi trebalo ovo poslati i današnjoj deci, da vide kako smo mi odrastali...

Pozdrav generaciji!
ŽIVELI !!!


e to je neka nostalgija generacijo moya

U zivotu mi se deshavale razne gluposti i da mi neko prichao mozda ne bi ni poverovao. Skoro gledam neki film na TV i neka scena me podseti na neshto shto mi se desilo odprilike u ovo vreme proshle godine. Secam se da je bio vikend, i da sam otisaho u market da kupujem neke stvarchice. Koliko hteo brzo da izadjem uvek se vracao neshto da uzmem josh. Guram ona kolica i krecem ka kasi, kad neko me uhvati za ruku. Rek`o da ne misle oni iz marketa da sam neshto maznuo tamo. Okrecem se i pogledam neka devojka kratke plave kose, i neki osmeh na licu od uva do uva. Pozvala me nekim imenom a ja stao i gledam ko je bre ova opichena. Kazem joj da me je verovatno zamenila sa nekim i okrecem se odlazim do kase placam, pakujem stvari i izlazim iz marketa. Stignem do auta i trpam stvari unutra, okrenem se a ona devojka stoji tu pored. Pomislim ma ovo je neka skrivena kamera pa mene nashli, okrecem se okolo trazim ko me to snima. Onda mi prodje kroz  glavu da me ortaci cimaju, jer padne im svashta na pamet da bi me zezali posle. Ma vidim ja da nije nishta od toga i devojka se lepo predstavi kako se zove i kaze mi da sam ja neki "S" ili jako lichim na njega. Da su bili nekad u vezi a da je on otishao za Ameriku i nije se vishe javljao nikad. Zamolila me da se opet vidimo bar da popijemo kaficu. Dao sam joj broj i stvarno se videli popili pice i kaficu i pokazala mi sliku tog lika. ISTI JA verovali ili ne. Gledam onu sliku tip se slikao negde u Shpaniji ispred neke katedrale. Prichala mi je o njemu tako neke stvari a ja i dalje nisam mogao da verujem i nekoliko puta gledao onu sliku. Chuo sam da kao svako ima nekoliko dvojnika po svetu, isti likom ali ko ce ga znati. Chujem se ponekad sa tom devojkom onako sms-om, i kazem sam sebi veruj u nemoguce.

Mirno more u buru se pretvorilo odkad mi usne tvoje ime spominju.....i kajem se zbog svega shto sam greshio.... bash tu ispred tvojih ochiju......

Upadam u mrezu kao neku jaku granitnu i nesalomivu, a ispred sebe vidim hiljadu boja nekog zivota. Crtaju ih neki ljudi... oni koji ce tu ziveti, ili ga samo tako zamishljaju. Stojim na tim mostovima negde na pola u magli, ni poci napred a ni vratiti se. Da li sam zaspao bez daha u mladosti...... Ne diraj u moje snove svojom vikom jer ispred tebe stoji tvoja jutarnja porcija neosecajnosti ... ma znash ti to. Ona sheta napushtenim gradom. Optimista!!!! Mozda ce neko proci da je upita za izgubljenu ulicu, za izgubljeno lice i ime nekog mladica u dalekom sluchaju, svezem secanju ali u ovom gradu ......

Danas se nadjoh u nekom drushtvu u gradu, sedimo tako i medju njima jedan lik koga nisam bash neshto poznavao. Neshto se mrshti slaze neke face a ja ga samo posmatram. Kratko oshishan, naochare za Sunce u nekoj crnoj majici i pije neki energetski napitak. Reshio sam da ga malo zajebavam dok ostali caskaju neshto neobavezno. Pitam ga gde radi i chime se bavi u svom zivotu. A on me pogleda i ono kako ja ne znam kad to svi znaju: " radim u obezbedjenju banke". Htedoh da se nasmejem pa sam se suzdrzao,ajd izkuliracu. Setim se kad su meni nudili da radim obezbedjenje jedne drzavne ustanove sa poprilichnim obrtom novca u toku dana. Odem na razgovor kod nachelnika i on mi objashnjava ovako: da je moj posao da nadgledam blagajnu, da shetam po hodniku ako vidim nekog sumnjivog lika, ako neko pravi problem da ga upozorim kulturno i da mu kazem da napusti objekat. Naravno dobicu i vatreno oruzje samo shto ne smem da ga upotrebim NIKAD. Zahvalio sam se na ponudi i soku koji sam popio i otishao. Mislim da se ja obrachunavam sa nervoznim ljudima, i da neko poteze pishtolj na mene i nedaj boze puca a ja da to gledam- ne hvala. Pricha taj lik kako je njegov posao odgovoran i kako tu nema zezanja jer se ide u pratnju novca i to je opasno. Da kazem mu ja zato malo malo pa vas opljachkaju u sred bela dana, ili na sred auto puta. On pocheo da se vadi da taj posao rade amateri, i da nisu profy kao on. E tad vishe nisam mogao nego sam prasnuo u smeh na ochigled svih za stolom. Moje pitanje njemu da li je zavrshio neku obuku ili kurs za obezbedjenje on je slegao ramenima i kaze " pa nisam". Nisam hteo vishe da polemishem sa njim ali vidim da se primio na posao za koji dobija smeshnu platu a stavlja glavu u torbu. U shali sam mu rekao bolje radi ovde u kaficu kao konobar izaci cesh bolje s bakshishom. Bodyguard u danashnje vreme je smeshan posao.

Nekad sam bash razmishljao o onima shto sam ih otkachio i ne druzim se vishe s njima, s razlogom ili bez razloga. Ali opet kazem ziveo sam i pre njih a zivecu i posle njih, dal ce mi neko nedostajati..... mozda ali ne verujem. Juche se vracam sa puta i vozim onako da kazem normalno i polako, dok neki jure i zure ko zna gde. Na auto putu i nije bilo neke guzve bash, ali sam primetio u retrovizoru kako mi neko blica da se sklonim i ide velikom brzinom. Pomerih se u srednju traku, a auto kao moj je proleto pored mene chini mi se da me zaljuljao. Kazem sam sebi dok slusham muziku i vuchem zadnji dim od cigarete gde bre jure ovi ljudi. Skrenuo ka mom gradu i placam putarinu kad vidim onaj auto stoji sa strane i dimi se neshto. Aj kao da stanem mada sam zurio kuci neshto. Kad ima shta i da vidim, dve devojke iz mog grada. Jednu od njih poznajem i to vrlo dobro, druzili se godinama bash ono. Gleda me i malo joj glupo, al shta sad . Podignem haubu ono se pushi i ne vidi se nishta od pare. One se uplashile obe i samo gledaju,cute i kao okrecu telefon zovu nekoga.Na crevu jednom od hladnjaka je bilo kao da je rupica izbushena iglom i pravo na vruc motor. Poshto se meni tako slichno neshto desilo znao sam kako moze da se to sredi. (ja majsotor ) hahaha... Za 15 minuta sam sanirao kvar i rekao joj da moze do grada da dodje a posle neka popravi kod mehanichara i da ne juri kao luda. Ona sva srecna onako ne zna kako da mi zahvali i kaze:" Chastim te picem kad se vidimo" Ok. Mozda neko da je na mom mestu ne bi stao i bio "drug" na drumu i smejao bi se i podjebavao.A ja eto i ako nisam sa njom vishe neki drug nego samo na "zdravo" da kazem pomogao sam joj. Ali jebi ga tako to ide u zivotu  P.S. Ne vozite brzo, brze od zivota ....

Danas mi rekoshe da vas vishe nema, dragi susede i ja sam se dugo ljutio na vas zbog nepromishljenosti koju uchiniste. Dugo sam slushao naricanje vashih rodjaka, ( koji su tu verovatno samo zbog nasledstva ) i secao sam se vas kakvi ste bili. Oprosticete mi shto ne znam vashe ime i shto od svega zapatio samo broj vashe kuce jer blizu je moje. Ali ipak dobro se secam vasheg izgleda i zvuka klavira na kome ste obichno svirali "mazurku 45". Imali ste divne plave ochi iz kojih je cak poslednjih godina izbijala neka vatra, no zato vrlo stare ruke koje sam chesto krishom posmatrao dok sam prolazio ulicom pored vas. Tako sam zeleo da mi prichate o vashoj zeni koja je umrla od raka, o deci koja su vas zaboravila o samoci koja vas tishti, o klaviru vashe mladosti. Oprostite ako vas uvredi shto cu vam reci da vam nikako ne laskam dragi susede. Obichan ste vi starac, kao i svaki drugi i nikakvo chudo u vama ne postoji, ali me zbunjuje kako je mogutje da ljudi budu tako blizu, a ipaktako udaljeni jedni od drugih. Nije li tuzno shto nikada necemo znati jedni druge .... Nikakva granica nas nije delila, dragi susede, osim mozda ona najteza Covek-covek ......

Do ponoci jos par minuta
Napolju vetar i mesec negde luta
Polako skidas svoja bela krila
U meni lebdis kao dobra vila

Do ponoci jos par minuta
Napolju vetar i mesec negde luta
Polako skidas svoja bela krila
U meni lebdis kao dobra vila

Za sve postoji stvarnost trenutka, minuta, sata, dana....a da li je to ono shto jeste ili je iluzija? Shta reci od trenutka do trenutka? Shta je stvarno od onoga shto jeste? Jel to nedosanjani san ili java od koje zelimo pobeci ili u njoj ostati i opstati? Chovek zivi za jedan trenutak misliecei da  je taj trenutak vechnost, a vec sledeci dan ga vrati u suprotnost, tj. stvarnost. Kroz jedan ljudski zivot se chesto sudaraju suprotnost od istine i lazi, sna i stvarnosti, zelje i mogucnosti.... stvarajuci lomove i pobede u jednom ljudskom veku, a samo je pitanje ko ce tu biti pobednik, ako pobedjeni. Kao shto je rekao nash pisac Ivo Andric " Zivot je borba " , a ta borba je bar ja tako mislim izmedju suprotnosti i stvarnosti od pochetka do kraja. Borba za stvaranjem moguceg od nemoguceg. To su vechne suprotnosti sa kojima se borimo i lomimo, ali suprotnosti koje nas chine jachim, zrelijim, stvarnijim, odgovornijim.....
Svesni smo da ono shto jeste tako, ali se kod nas pojavi zelja da to shto jeste pretvorimo ili promenimo u suprotno, da sebe izdignemo iznad toga pa makar i na kratko, da osetimo bar na tren ono shto jeste kako izgleda kad nije !!!!
By My Sun ...

" Teshko je kad si nishta, onome ko ti je sve "

Zagrli me nezno dok besne valovi, i dok vetar lomi grane drveca stisni me uz sebe ovde u nashem tajnom svetu na pustoj obali. Dok chekamo da oluja stane, sakrij me u zagrljaj i miluj mi kosu, makar dok ne prestane oluja ova. Poljupcima pokupi kishu sa mog lica, stisni me uz sebe, ovde na obali  u zalivu nashih snova, Zagrli me samo i nishta ne govori na mokrom pesku i zalivu snova, dok se more sa olujom i vetrom bori... zagrljaju tvome predajem se ja..... Zagrli me snazno, neka se izgubim  na grudima tvojim, dok oluje besne ja te nezno ljubim u tvom zagrljaju vechnost da postojim. Otvaram ochi vracam se u snove mozda bash sada osetish ti gde kisha udara u prozor i lomi tishinu noci pomeshanu sa nashim snovima. Mozda chujesh kako moj korak odzvanja, mozda osetish miris ispod granja pod prozorom tvoga sveta znaj... to sam ja. I kad ponoc grad pokrije kad utihne zvono sa sata kao andjeo, nek vihor odshkrine tvoja vrata, takne li te kakva ruka, poljube li te drhtave usne nezno da te ne probude, daleko od svih ljudi oseticesh, znacesh da sam to ja,tajna tvoga sveta zakoju samo noc zna i pesma u nashim snovima tajno ispisana !!!

By MM