Pisao sam ovde negde pre kraj proshle godine o jednim ochima, trazio krila divljeg goluba da odletim i pogledam ih samo. Mislio sam da ih necu videti nikad !!! Da cu je samo chuvati u svojim secanjima i ljubiti na meni znan nachin. Vishe puta sam rekao sam sebi " nikad ne reci nikad " jer su mi se deshavale razne stvari za ne poverovati. I kao da neki shapat sam chuo, pa proradi intuicija chekajuci da se neshto desi. I desilo se !!! Telefonski poziv kasno popodne po jako vrelom danu. Glas tih, smiren i umiljat koji si chuje sa druge strane slushalice. A srce onako nekako pochelo jache da kuca, kao da oseca nekog " svog " . Nisam verovao ali jeste bilo to ono moje oko. I dan kad sam ih video beshe veoma poseban dan, sa mnogo uzbudjenja, pitanja i pogleda. Poshteno da kazem nisam to bas tako ochekivao ali ok. Gledam ochi jer one govore sve, i stvarno sam video tugu ali i neshto posebno shto je odrzalo u zivotu. Kaze mi " Nisi verovao da cesh me videti ikad ? " Nisam ali eto tu smo i sedimo zajedno, prichamo puno toga a ostace toliko nedorecheno. Malo je vremena da bi se sve kazalo i chulo. Puno je bilo problema oko papirologije za nekog ko nije dolazio dosta dugo u svoju zemlju. Ja sam znao za sve to, ali kako objasniti nekome da se ovde mnogo toga promenilo i da nije isto kao pre. Sa velikom mukom i dosta problema po raznim institucijama, tri ambasade i ko zna chega sve uspela je da sredi vizu i vidi majku. Rekla mi je eto uspela sam da dodjem, pronashla sam te kad si mi rekao NADJI ME .....