Svako od nas ima svoj oklop kojim se štiti od spoljasnjegsveta. Neki nikada ne nadju nacin da ga bar na tren skinu i pokažu svoju pravu unutrasnjost, unutrasnju lepotu koju poseduje svaki covek. Iz straha da ne bismo bili povredjeni, odbaceni i nevoljeni zatvaramo se u svoje oklope, a svakim danom ti oklopi postaju sve tvrdji dok se konacno potpuno ne zatvorimo u sebe, u svoju "sigurnost" iz koje ne možemo pokazati svoja osecanja. Radije biramo tamnicu nego da pogledamo svetlo i sami damo to isto svetlo drugima. Možda baš neko kraj nas ceka malo naše topline, brige i nežnosti. Skinite sve svoje oklope, kojima se štitite i koji vas stežu Bar na tren budite onakvi kakvi jeste. Dozvolite sebi da budete Vi. Pokažite svoju meku unutrasnju stranu. Budite nežni i blagi, ljubazni i požrtvovni. Neizreciva je nagrada onome koji sebe daje u potpunosti! Želimo li biti srecni, moramo za to platiti cenu. Cena naše srece, je dati sebe. Ni više ni manje, sebe dati moguce je jedino u potpunoj slobodi, radosno i iz ljubavi.
Tekst pronađen u staroj crkvi svetog Pavla u Baltimoru, iz 1682. god.
Idi smireno kroz buku i užurbanost i seti se mira koji se može naći u tišini. Koliko je moguće, budi u dobrim odnosima sa svim ljudima.Govori svoju istinu smireno i jasno i slušaj druge, čak i glupe i neuke; i oni imaju svoju priču. Izbjegavaj bučne i nasilne osobe - one su teret duhu. Ako upoređuješ sebe s drugima, možeš postati ogorčen ili ponosan; jer uvek će biti većih ili manjih od tebe. Raduj se svojim dostignućima i svojim planovima.
Održi zanos za svoj licni poziv,ma koliko on skroman bio - to je pravo blago u promenljivim vremenima. Budi obazriv u svojim poslovima; jer svet je pun prevara. Ali neka te to ne omete da vidiš vrlinu ukoliko je ima. Mnogi ljudi teže za visokim idealima i svuda je život pun heroizma.
Budi ono što jesi - budi svoj. Pogotovo nemoj glumiti ljubav. A nemoj ni biti podrugljiv prema ljubavi, jer uprkos ogorčenosti i razočarenjima, ona je večna, iznova niče kao trava. Spokojno primi iskustvo godina, skladno napuštajući stvari iz mladosti. Gaji duhovnu snagu da te štiti od iznenadne nesreće. Ali nemoj sam sebe žalostiti izmišljanjima. Mnoga strahovanja nastaju od umora i usamljenosti. Osim održavanja zdrave stege, budi blag prema sebi.
Ti si dete svemira, ništa manje što je to drveće i zvijezde. Imaš pravo biti ovde. I bilo ti to jasno ili ne, nema sumnje - svemir se razvija kako treba. Dakle, budi u miru s Bogom, ma kako ga zamišljaš, i bez obzira kakav ti je posao i čemu težiš u bučnom komešanju života, zadrži mir u svojoj duši. Pored sve prljavštine i jadikovanja i porušenih snova - ovo je ipak divan svet. Budi pažljiv.
Šta je poverenje? To je nenaučena mudrost života. Ono što smo kaodeca primili, i čega se na žalost vremenom odričemo. Iz straha da ćemo ostati na ulici, da ćemo umreti od gladi... očajavamo igrabimo za vlastitim resenjima, nazivajući to ponekad “mudrušću”, ili “brigom za sebe”. Gasimo svetlo, a palimo lampu. Ali strahu nema kraja. Onaj ko jednom posegne za koncima sopstvenog života zauvek je osuđen na osećaj ugroženosti, nikad nije dovoljno siguran, i uvek mu je svega malo. Imati poverenja, znači bez odmeravanja činiti dobro, umnozavati ljubav i ugrađivati se u dela koja ostaju - pouzdavajući se da ću sutra imati još više, onim istim pouzdanjem kojim znam da sunce koje je danas zašlo ujutro će ponovno izaći.
Ova noc je nekako tuzna i natovarena od predhodnog dana,
umorna od strepnje i straha za zivot koji se gasi...
Moje misli pustam da lete po stranici koju ce mozda neko i procitati,
ali cija to srecom prica nece biti...I bolje je tako,
jer ove dane ne zelim nikome...
Znam, sve ima svoj kraj, i svaki pocetak
svoju tacku.
.
Kao ova recenica koja plovi iz moje glave,
upravo je istorija. I opet ta tacka.
.
Svi se mi, hteli ili ne, bili svesni ili ne,
kroz vreme koje nam curi kroz prste,
spremamo za taj trenutak kada cemo reci zbogom i ostaviti sve...
pustiti taj poslednji stisak ruke i... tacka.
.
Verujem da ce nas duh nastaviti da plovi,
vecno ziv i neunistiv, samo...bojim se,
pitam se... da li cemo se opet sresti?
Ili cemo ...udaljeni jedni od drugih... ipak ziveti?
Voleti nekog čoveka
znači videti ga
onakvog kakvog ga je
stvorio Bog.
„Gospode, mnogo mojih reči
dolazi od moje taštine.
Govorim mnogo
jer precenjujem svoju vrednost.
A želeo bih
da moj sud bude milostiv,
moja odluka oprezna,
moj odgovor odmeren.
To ću postići samo tako
da moja reč izlazi iz tisine.
Želeo bih da moja reč
drugim ljudima bude pravedna.
Želeo bih da ih ne uvredi,
ne ponizi, ne obeshrabri.
Svojim rečima želeo bih lečiti,
želeo bih čistiti,
stvarati mir i snagu davati.
To ću ostvariti samo ako ne
izgovorim sve
što mi na pamet padne.
Nije blizu ono što je korisno reći;
ono je daleko.
Želeo bih cutatijer mi treba
sacekati
dok moja reč ne dođe izdaleka,
kako bih je čuo i mogao reći.
Gospode,
moja reč nije dovoljna.
Cutaću da naučim
razlikovati tvoju reč od svoje.
Jer, želeo bih biti tvoja usta,
a ne moja.
Daj mi svoju reč.“
