Svetlost...

You Lost Me

Sun, 29 Apr 2012 21:32:00 +0200

Long Hard Road

Sat, 18 Jun 2011 10:18:00 +0200

There's a long hard road ahead
But a voice inside me said
You know there's something that you need to know

It's gonna be alright

Said there's something that you need to know

It's gonna be alright

And when in this life, in this life
When I can only turn my chin

I know it's gonna be alright

When this big old town is closing in
And I have lost again here
I could stay but I'll keep moving on
Here I could stay but I'll keep moving on
Could be I won't be wrong
There's a long hard road ahead
But a voice inside me said
Said there's something that you need to know

It's gonna be alright

Said there's something that you need to know

It's gonna be alright

I miss you

Sun, 12 Jun 2011 09:43:00 +0200

Tragovi

Sat, 12 Mar 2011 22:30:00 +0100

"Pomislio sam da vreme nije samo reka, koja se neprestano izliva iz korita, tako da �ovek mora da be�i, dok ona plavi sve iza njegovih ledja, da ne mora da be�i u budu�nost, praznih ruku, bez i�ega, dok mu reka briše tragove sa svakim korakom, neprestano, kada iz jedne sekunde ulazi u drugu. Samo naša beznade�na uskladjenost, umor �ula, nestvarna snaga se�anja i navika, koja nas štiti, vidi to nepoznato u o�ima kada ih otvorimo ujutru, izba�eni talasima na obalu još jednog nepoznatog daha. Svakog jutra stupamo na nepoznato mesto, i ostaju nam samo slaba i prevrtljiva se�anja, koja nam govore ko bismo mogli da budemo. Nepovezana, pohabana se�anja, koja više ne prave razliku izme�u sveta kroz koji smo usput prošli i senki koje je on bacio na izbušenu vetrovitu glavu, dok smo be�ali napred, sve dalje. Ponekad savladamo strah od spoticanja i okre�emo se da pogledamo poslednji put, jer ne razumemo to nepoznato što nam ide u susret, i re�i kojima �emo ga nazvati, ipak �e biti beznade�no neadekvatne, i tako be�imo od razaranja vremena, unazad, dok ne postanemo ništa drugo do pri�a koja govori o svemu što smo propustili."

Tišina u oktobru-JK Grenadal

Keep the faith

Thu, 20 Jan 2011 11:36:00 +0100

anything is possible ... just believe

All rights reserved.© art by svetlost

...nesto kao oprostaj...

Tue, 28 Dec 2010 23:49:00 +0100

...i na kraju...nema puno reci, osim tihog oprostaja od jos jedne u nizu
smestene izmedju dva datuma
rodjenja i smrti...
da li je bila bolja ili gora od naredne, vec sutrasnji dan ce pokazati....
ostaje samo da se tiho i neprimetno udaljim
sve tezim koracima, umornim od putovanja
i ostavim je da

smestena u album sa slikama,
udobno pociva u fotelji secanja...
podjednako me radovala i bolela
i na svom izdisaju donela pregrst teskih pitanja...
zato je ostavljam bez puno sete i jadikovanja...
pregrnucu plast nadanja i stegnuti strahove da ne isplove i uniste sve
jer, voz vec krece, i putnik sam samo
koji svoj put mora dovesti do kraja...

Svetlost
...................

YouTube - Memories

..fallen angel

Sun, 28 Nov 2010 15:14:00 +0100

Kazu-zivot nije lak,i moras biti jak
da prebrodis sve mane,
koje se jedna na drugu zalome...
Kazu starijem je hljeb,a voda mladjem kao ljek,
pa koga zapadne da na nogama ostane...

Svi sanjaju raj,a niko na kraj da pristane...
hrabri i sretni,znaj,svesni su makar kad izgube...
a,ti nisi...

Med, ne bi bio med, da ga pcela ne pravi
led, ne bi bio led, da ga vatra ne kvari
da se rodim ponovo, prvo moram umrijeti
s kim, s kime cu ja bol za tobom podijeli.......

Kazes vratit cu se ja
treba mi malo vremena
da o svemu razmislim
da se dobro odmorim

Idi, snaci ces se ti
sa toliko ljubavi
mladom se moze sve
zelje se lakse prelome

Med, ne bi bio med, da je gorak, a i tvrd
led, ne bi bio led, da ne topi se na tlu
da te volim ponovo, neko mora biti lud
ja shvatio sam da, da je sve to uzalud

VIDEO

Besmrtna pesma

Thu, 18 Nov 2010 23:20:00 +0100

BESMRTNA PESMA

Ako ti jave: umro sam
a bio sam ti drag,
mozda �e i u tebi
odjednom nešto posiveti.

Na trepavicama magla.
Na usni pepeljast trag.
Da li si ikad razmišljao
o tome šta zna�i �iveti?

Ko sneg u toplom dlanu
u tebi detinjstvo kopni.
Brige...
Zar ima briga?
Tuge...
Zar ima tuga?

Po merdevinama mašte
u mladost hrabro se popni.
Tamo te �eka ona
lepa, al lukava duga.

I �ivi!
Sasvim �ivi!
Ne grickaj kao miš dane.
Široko �va�i vazduh.
Presti�i vetar i ptice.

Jer svaka ve�nost je kratka.

Odjednom nasmejani
u ogledalu nekom
dobiju zborano lice.

Odjednom: na ponekom uglu
vreba poneka suza.

Nevolje na prstima stignu.
Godine postanu sivlje.

Odjednom svet, dok hodaš
sve više ti je uzan
i osmeh sve tiši
i tiši
i nekako iskrivljen.

Zato �ivi, al sasvim!

I ja sam �iveo tako.
Za pola veka samo
stole�a sam obišao.

Priznajem: pomalo luckast.
Ponekad naopak.
Al nikad nisam stajao.
Ve�no sam išao.
Išao...

Ispredi iz svoje aorte
pozla�en konac trajanja
i zašij naprsla mesta
iz kojih drhte �u�enja.

I nikad ne zamišljaj �ivot
kao uplašen oproštaj,
ve� kao stalni do�ek
i stalni po�etak bu�enja.

2.

A onda, ve� jednom ozbiljno
razmisli šta zna�i i umreti
i gde to nestaje �ovek.

Šta ga to zauvek ište.

Nemoj i�i na groblja.
Ništa ne�eš razumeti.
Groblja su najcrnji vašar
i tu�no pozorište.

Igraju�i se nemira
i svojih bezobli�ja,
zar nemaš ponekad potrebu
da malo krišom za�eš
u nove slojeve razuma?
U susedne budu�nosti?

Objasni�u ti to nekada
ako me tamo na�eš.

Znaš šta �u ti u�initi:
pokvari�u ti igra�ku
koja se zove bol,
ako se budes odva�io.

Ne la�em te.
Ja izmišljam
ono što mora postojati,
samo ga nisi jos otkrio,
jer ga nisi ni tra�io.

Upamti: stvarnost je stvarnija
ako joj dodaš nestvarnog.

Prepozna�eš me po �utanju.
Ve�ni ne razgovaraju.

Da bi nadmudrio mudrost,
odneguj veštinu slušanja.

Veliki odgovori
sami sebe otvaraju.

Posle bezbroj ro�enja
i nekih sitni�avih smrti,
kad jednom budeš shvatio
da sve to što si disao

ne zna�i jedan �ivot,

stvarno nai�i do mene
da te dotaknem svetloš�u
i pretvorim u misao.

I najdalja budu�nost
ima svoju budu�nost,
koja u sebi �uje
svoje budu�nosti glas.

I nema praznih svetova.

To, �ega nismo svesni,
nije nepostojanje,
ve� postojanje bez nas.

3.

Ako ti jave: umro sam,
evo šta �e to biti.

Hiljade šarenih riba
leprša�e mi kroz oko.
I zemlja �e me skriti.
I korov �e me skriti.

A ja �u za to vreme
leteti negde visoko.
Upamti: nema granica,
ve� samo trenutnih granica.

Jedri�u nad tobom u svitanja
niz vetar klizav ko svila.
Razgrta�u ti obzorja,
obrise doba u povoju
i prizore budu�nosti
lepotom nevidljivih krila.

I kao ne�ujno klatno
zaljuljano u beskraju,
visi�u sam o sebi
kao o zlatnom remenu.

Prostor je brzina uma
što sama sebe odmotava.
Lebde�u u mestu, a stiza�u
i nestaja�u u vremenu.

Odmori�u se od sporednog
kao galakti�ka jata,
koja su srasla pulsiranjem
što im u nedrima traje.

Odmori�u se od sporednog
kao ogromne šume,
koje su srasle granama
u guste zagrljaje.

Odmori�u se od sporednog
kao ogromne ptice,
koje su srasle krilima
i celo nebo oplele.

Odmori�u se od sporednog
kao ogromne ljubavi,
koje su srasle usnama
još dok se nisu ni srele.

Zar misliš da moja ruka,
koleno,
ili glava,
mogu da postanu glina,
koren breze
i trava?

Da neka malecka tajna,
il neki treperav strah
mogu da postanu sutra
tišina,
tama
i prah?

Znas, ja sam stvarno sa zvezda.
Sav sam od svetlosti stvoren.

Nista se u meni ne�e
ugasiti ni skratiti.

Samo �u,
obi�no tako,
jedne slu�ajne zore
svom nekom dalekom suncu
zlatnih se o�iju vratiti.

Ka�njavan za sve što pomislim,
a kamoli što po�inim,
osumnji�en sam za ne�nost
i proglašen sam krivim
što ljubav ne gasim mr�njama,
ve� novom, ve�om ljubavlju
i �ivot ne gasim smrtima,
ve� ne�im druk�ije �ivim.

Poslednji rubovi beskraja
tek su pocetak beskrajnijeg.

Ko traje dalje od trajnijeg
ne zna za kratka znanja.

Nikad se nemoj mu�iti
pitanjem: kako pre�iveti,
nego: kako ne umreti
posle svih umiranja.

4.

Ako ti jave: umro sam,
ne brini. U svakom stole�u
neko me slu�ajno pobrka
sa umornima i starima.

Nigde toliko ljudi
kao u jednom �oveku.

Nigde toliko druk�ijeg
kao u istim stvarima.

Pro�eprkaš li prostore,
iskopa�eš me iz vetra.
Ima me u vodi.
U kamenju.
U svakom sutonu i zori.

Biti ljudski višestruk,
ne zna�i biti raš�ove�en.

Ja jesam deljiv sa sva�im,
ali ne i razoriv.

A sva ta �udesna stanja
i obnavljanja mene
i nisu drugo do vrtlog
jednolik,
uporan,
dug.

Znaš šta su proro�anstava?
Kalupi ranijih zbivanja
i zadihanost istog
što vija sebe ukrug.

Pa što bismo se opraštali?
�ega da nam je �ao?
Ako ti jave: umro sam,
ti znaš - ja to ne umem.

Ljubav je jedini vazduh
koji sam udisao.
I osmeh jedini jezik
koji na svetu razumem.

Na ovu zemlju sam svratio
da ti namignem malo.
Da za mnom ostane nešto
kao lepršav trag.

Nemoj da budeš tu�an.

Toliko mi je stalo
da ostanem u tebi
budalast,
�udno drag.

No�u kad gledaš u nebo,
i ti namigni meni.

To neka bude tajna.

Uprkos danima sivim,
kad vidiš neku kometu
da vidik zarumeni,
upamti: to ja još uvek
šašav letim i �ivim.
M. Antic

Dreaming

Mon, 04 Oct 2010 14:20:00 +0200

Da li mr�nja i ljubav nisu jedno u osnovi svojoj?
I jedna i druga, u krajnjem razvitku, zahtijevaju prisnu vezu i poznavanje srca;
svaka �ini da se osje�ajna hrana i duhovni �ivot jednog lica zavisi od drugog,
svaka ostavlja strasnog ljubavnika, ili, ne manje strasnog mrzioca,
u o�ajanju i tuzi kad mu predmet nestane.
Filozofski posmatrane, obje strasti izgledaju u suštini iste,
izuzev što se jedna gleda u nebeskoj svjetlosti,
a druga u tamnom i kobnom sjaju."
~Nathaniel Hawtrone~

Moji radovi na DeviantART-u

Tue, 21 Sep 2010 01:04:00 +0200