U životu postoji 5 stvari koje se ne mogu vratiti

- Kamen kada je bačen;

- Reč nakon što je rečena;

- Mogućnost nakon čto je izgubljena;
- Vreme kada je prošlo;

- Ljubav za koju se NE BORI.

Zato, čuvaj svaki trenutak koji imaš,

i čuvaj ga još više zato što si ga podelio sa
nekim posebnim,

dovoljno posebnim da bi provodio vreme sa njim...

i
zapamti da vreme nikoga ne čeka.

Zato, prestani da čekas...

Da otplatis kola.

Da kupis novu kuću ili automobil.

Da ti deca odu od kuće.

Da se vratiš na studije.

Da završiš studije.

Da izgubiš 10 kg.

Da dobiješ 10 kg.

Da se ozenis.

Da se razvedeš.

Da dobiješ decu.

Da odeš u penziju.

Da dodje leto. Da dodje proleće. Da dodje zima.

Da dodje jesen. Da umreš.

Nema boljeg trenutka za sreću od ovog.

Sreća je put, a ne cilj.

Zato radi kao da ti ne treba novac,

voli kao da nikada nisi bio povredjen,

i igraj kao da te niko ne gleda.

nauci da nikoga ne možeš prisiliti da te voli.

Možeš samo voleti.

nauči da nije najvrednije ono sto poseduješ, nego ko si .

nauči kako se nije dobro uporedjivati s drugima ...

naući kako nije bogat onaj covek koji najviše ima,

nego onaj kojem najmanje treba.

nauči kako je dovoljno samo nekoliko sekundi

da se duboko povredi voljeno bice,

a potom su potrebne godine da se izleči.

nauči opraštati.... tako da sam oprastaš.

spoznaj kako postoje osobe koje te

nežno vole, ali to ne znaju izreći niti pokazati.

nauči, da se novcem može kupiti sve, Osim sreće i ljubavi.

nauči da dve osobe mogu promatrati istu stvar,

a videti je različito.

nauči da je pravi prijatelj onaj koji zna sve o tebi ...

a ipak te voli.

Ljudi će zaboraviti sto je rečeno.

Ljudi ce zaboraviti sto je ucinjeno.

Ali nikada nece zaboraviti kakvi su
osecaji u njima pobudjeni

NISU SVI KOJI LUTAJU IZGUBLJENI !!!

Eh,kako je kratak zivot prelep !

Ako verujete u zivot nakon rodjenja

Blizanci u materici razgovaraju:

- Da li verujes u zivot posle rodjenja?

- Naravno, sigurno postoji nesto nakon rodjenja... Mozda smo ovde bas zato da se pripremimo na zivot posle rodjenja.

- To je glupost. Nema zivota posle rodjenja. Kako bi taj zivot uopste izgledao?

- Ne znam tacno, ali uveren sam da ce biti vise svetla i da cemo moci hodati i jesti svojim ustima.

- To je potpuna glupost. Znas da je nemoguce trcati i jesti svojim ustima, pa zato imamo pupcanu vrpcu. Kazem ti, poslije rodjenja nema zivota. Pupcana vrpca je prekratka.

- Uveren sam da postoji nesto posle rodjenja. Nesto sasvim drugacije nego ovo sto zivimo sada...

- Ali niko se nije vratio odatle... Zivot se posle rodjenja zavrsava.
Osim toga, zivot nije nista drugo nego postojanje u uskoj i mracnoj okolini.

- Pa ne znam bas tacno kako izgleda zivot posle rodjenja, ali cemo u svakom slucaju sresti nasu mamu. Ona ce zatim brinuti za nas.

- Mama?!? Ti verujes u mamu, pa gde bi po tvome ta mama bila?

- Svuda oko nas, naravno. Zahvaljujuci njoj smo zivi, bez nje ne bismo uopste postojali.

- Ne verujem! Mamu nisam nikada vidio, zato je jasno da ne postoji.

- Da, moguce, ali ponekad, kada smo potpuno mirni, mozemo je cuti kako peva i miluje nas svet. Znas, uveren sam da zivot posle rodjenja zapravo tek zapocinje....

Dobra mera vremena izmedju nas…
Sedam godina su kofer u koji može stati strašno puno stvari.
Ako umeš da pakuješ, naravno…

To što meni ne trebaju više neke sitnice koje njoj trebaju sve više, ne daje mi pravo da je nagovaram da ih ne trpa unutra…
Njen kofer, na kraju krajeva…
Poznao sam u sebi pepeo vatre koja se u njoj tek rasplamsala, ali nisam pokušavao da je odvratim…
Do pepela se i stiže jedino preko vatre…

Nema tih reči koje mogu nadomestiti šibanje godina u lice, i nema te priče od koje se može isplesti mreža za hvatanje vremena…
Za sedam jeseni, koji minut posle pola jedan, jedan ili pola dva, i ona će negde zastati pod zamuckujućim plavim neonom sa reklame iznad izloga prodavnice modne obuće…

i onda će znati…

Sivi dah uspomene pažljivo će oduvati prašinu sa smešne stare ogradice od posesivnosti koju sam jednom uzalud dizao oko skrivenog senovitog vrta u kom su pupile njene ambicije…
Uzdahnuće, verovatno…
Čestice sjaja rastopiće joj se načas u pogledu,
kao odraz udaljenih zvezda u vodi…
Biće sama , nadam se…

Jer, tad će se u ritmu njenog pulsa možda pojaviti ona uznemirena i ključna sinkopa koju sam poslednjih dana uzalud osluškivao u odjecima naših tišina…
Tišina…
Da…

I onda će znati da je jedina koju sam ikad voleo…

Da sam sve druge voleo tamnom stranom srca…

Štedeći se… Učeći se kako ću najbolje voleti nju…

Kada je konačno nadjem…

...za sve nase drage andjele cuvare...

Kada je sve bilo spremno da se uskoro rodi jedno malo dete, ono je upitalo Gospoda: "Kažu mi da me sutra šalješ na Zemlju, ali nije mi jasno kako cu se ja tamo snaci ovako bespomocna?"
Bog je odgovorio:
"Izmedju mnogih Andjela, odabrao sam jednoga za tebe. On ce te cekati i brinuti se za tebe."
Ali dete je bilo uporno:
"Kaži mi, zašto moram napustiti Nebo kada ovde imam sve što je dovoljno za moju srecu?"
Bog se osmehnuo:"Tvoj ce se Andjeo svakoga dana s tobom smejati,
dobijaceš njegovu ljubav svakoga dana i biceš srecno bice!"
"Ali kako cu se s ljudima sporazumevati kada uopste ne znam njihov jezik?"
- dete je i dalje protestovalo, a Bog ga je nežno potapšao po glavici i rekao:
"Tvoj ce te Andjeo nauciti jezik pa ceš se moci s ljudima i sporazumevati."
Dete je bilo tužno: "I šta da radim kada cu hteti razgovarati s Tobom, Bože?"
A Bog je imao odgovor i na ovo pitanje:
"Tvoj ce ti Anðeo pokazati kako ceš sklopiti dlanove i kako ceš se pomoliti,
a ja cu cuti sve tvoje molitve."
Dete je molecivo podiglo glavu upitavši: "Svi kažu da na Zemlji ima loših ljudi. Ko ce me štititi?"
"Tvoj ce te Andjeo cuvati makar po cenu svoga života!" - spremno je uzvratio Bog.
"Ali ja cu uvek biti tužno dete jer te necu više moci videti." - nastavilo je dete ogorceno.
Bog je odvratio osmehom:"Ti ceš imati svoga Andjela koji ce ti o meni govoriti i pripremiti te da opet dodješ k meni na Nebo, a ja cu ionako svakoga dana biti uz tebe i imati te na oku."
Iako je na Nebu sve bilo mirno, sa Zemlje su dopirali zvukovi.
Dete je znalo da se bliži vreme polaska. Upitao je Gospoda poslednje pitanje, vrlo nežno i tiho:
"Oh, Bože, ako sada moram ici, barem mi reci ime moga Andjela?"
Bog ga na rastanku blago dotakne, blagoslovi dete i odgovori mu:
"Nije važno kako se zove. Reci mu samo - Mama!"