Zamagljeno staklo
12.3.2010

Nježnosti moja, koliko je godina
bez tebe prošlo
i jedva da te prepoznajem.
Ptica koju još pamtim
ponovo maše krilima
silazeći s davnog neba,
nekadašnje zvijezde
opet će progristi
tamnu ponjavu neba
i zaslijepljen gledam
njegovo staro lice.
Ako sam kralj
ja sam i prosjak
koji okreće tebi
svoje gladne oči.
Naslanjam usne
na zamagljeno staklo
i slušam riječi
koje jedna duša
govori drugoj.

Zvonimir Golob

 



Objavio svetlost u 22:23 | kategorija: Drugi su pisali
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (0) | Pošalji komentar


Komentari:

Pošalji komentar



Pošalji komentar

<< Sledeca strana | Home | Prethodna strana >>



Post 52 od 250
<< Prethodna strana | Slede?a strana >>
- Template by [Rapsodia Colors.net]
- Adaptacija za BlogOye Portal [WhoreOfBabylon]