Nikako... nema nacina da zaustavis vreme i vratis vec izgubljeno... Nesto sto se ne da zadrzati... kao ni suza koja, hteli mi to ili ne, potece iz oka...
ili ipak stigne u pravo vreme...a nase srce to ne moze da shvati, voleli bi odmah i sad resenje za sve boli....onda boli ne bi ni bilo...i iz lutke nikada ne bi poleteo leptir...tesim se...
A onda jednog dana, kad je vec za sve prekasno, proleti ti misao ... Volela sam ga... voleo me je... ali ne u isto vreme... To je valjda zbog neuskladjenosti casovnika... A tebe i dalje boli svaka kost do srzi... I sam si... kao na pustom ostrvu...
Razumem te, ali da li ce previse drsko sa moje strane biti da ti kazem da nisi sama, neko to od gore vidi sve... za pravu ljubav nikad nije kasno , mozda ipak, nenadano pojavi se i udje u nase srce kao novi zivot u kome cemo prepoznati sve odgovore ... ko ce znati...i suvise smo mali da razumemo zivot... zato trebamo uzimati svaki novi dan kao novu priliku za ljubav...jer vreme je ono najvrednije sto imamo ,,,
Miroslav Mika Antic Ne mogu da dišem od tebe. U nosu mi duša, nesrećo. Ja žvaćem tvoju kosu. Ti žvaćes moju krv. Ja žvaćem tvoje ruke. Ti žvaćes moje srce
